Turske vlasti uhapsile su 19. marta glavnog političkog rivala predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdogan) po optužbama za korupciju i pomaganje terorističkoj grupi. Hapšenje Ekrema Imammoglua dolazi samo nekoliko dana prije no što je trebao biti izabran za predsedničkog kandidata.
Potez protiv Imamoglua, popularnog gradonačelnika Istanbula, zaokružuje višemesečni pravni udar na opozicione ličnosti širom zemlje. Opozicija je hapšenje kritikovala kao politički pokušaj da se naškodi njihovim izbornim izgledima.
Vlada negira optužbe opozicije i kaže da je pravosuđe nezavisno.
Imamoglu (54), koji prema istraživanjima javnog mnjenja kako navodi Reuters stoji bolje od Erdogana, suočava se sa dve odvojene istrage koje takođe uključuju optužbe za vođenje kriminalne organizacije, mito i nameštanje tendera.
Desetine policajaca bilo je uključeno u ranu jutarnju raciju na Imamogluovu kuću u najvećem gradu Turske, javlja BBC.
U snimku objavljenom na društvenim mrežama istanbulski gradonačelnik rekao je da neće odustati i da će nastaviti da stoji uspravno suočen sa pritiscima.
"Čvrsto stojim u svojoj borbi za osnovna prava i slobode", rekao je Imamoglu.
Glavna opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) pripremala se da ga ove sedmice imenuje za zvaničnog kandidata na predsedničkim izborima.
Imamoglu je uhapšen dan nakon što mu je Univerzitet u Istanbulu poništio diplomu zbog navodnih nepravilnosti što je odluka koja bi ga, ako se potvrdi, sprečila da se kandiduje na predsedničkim izborima. Prema turskom ustavu, predsednici moraju imati visok stepen obrazovanja da bi bili na funkciji.
Imamoglu je potez nazvao "pravno neosnovanim", dodajući da univerziteti "moraju ostati nezavisni, oslobođeni političkog uplitanja i posvećeni znanju".
Sledeći izbori su zakazani za 2028. godinu, ali Erdogan je dostigao ograničenje od dva mandata na mestu predsednika, nakon što je ranije bio premijer. Ako želi da se ponovo kandiduje, mora da raspiše vanredne izbore pre isteka mandata ili da promeni Ustav.
Erdogan se suočio sa svojim najgorim izbornim porazom prošle godine kada je Imamogluov CHP na opštinskim izborima pomeo veće gradove Turske i pobedio njegovu vladajuću Stranku pravde i razvoja (AKP) u bivšim uporištima.
Bio je to prvi put od dolaska Erdogana na vlast da je stranka poražena širom zemlje na izborima. Izbori su bili i lični udarac za turskog predsednika, koji je pre dolaska na tu funkciju bio izabran za gradonačelnika Istanbula.
Turska lira je pala za 12 odsto na najniži nivo u istoriji od 42 za dolar, što se tumači kao odgovor na zabrinutost zbog slabljenja vladavine prava na glavnom tržištu u razvoju u Turskoj, kojom Erdogan vlada već 22 godine.
'Pokušaj puča'
Lider sekularne CHP Ozgur Ozel nazvao je pritvaranje Imamoglua pokušajem državnog udara i pozvao opozicione grupe da se ujedine. Stranka će nastaviti i izabrati Imamoglua za lidera u nedelju bez obzira na to rekao je Ozel.
"Turska prolazi kroz državni udar protiv sledećeg predsednika. Ovde se suočavamo sa pokušajem državnog udara", rekao je on.
U blizini glavne policijske stanice u Istanbulu je organizovan protest zbog Imamogluovog hapšenja. Tamo se okupilo više od 100 ljudi koji su iskazivali podršku uhapšenom gradonačelniku i uzvikivali skandirali protiv vlade.
Jedan od demonstranata Bulent Gulten rekao je za Rojters da smatra da ovim hapšenjem Ekrem Imamoglu "raste i jača u očima naroda".
"Danas će se turski narod ponovo ujediniti protiv onih koji izdaju demokratiju i nacionalnu volju. Republikanska narodna partija snažno dolazi na vlast", rekao je Gulten.
Učesnica koja nije želela da se predstavi kaže da je uverena da će "demokratija pobediti".
"Ovo je puč na demokratiju. Drugim rečima, to može da se desi sada svakome", rekla je.
Bezbednosne snage su zabarikadirale ulice koje vode do sedišta policije, a policija za razbijanje demonstracija i kamioni sa vodenim topovima blokirali su puteve.
Protest se održava uprkos odluci je kancelarije guvernera Istanbula koja je na četiri dana zabranila sva javna okupljanja nakon Imamogluovog pritvora. Kako je obrazloženo, ova odluka je doneta da bi se očuvao "javni red" i zaustavile "moguće provokativne akcije".
Mnoge ulice u Istanbulu takođe su zatvorene za saobraćaj, dok su neke linije metroa privremeno ukinute.
Turska je takođe ograničila pristup platformama društvenih medija uključujući X, YouTube, Instagram i TikTok, saopštila je internet opservatorija.
Međunarodna organizacija Human Rights Watch (HRW) ocenila je da su optužbe protiv gradonačelnika "politički motivisane i lažne" i zahtevala njegovo momentalno oslobađanje.
Erdoganova kancelarija nije odmah odgovorila na upit o tvrdnjama da je pritvaranje Imamoglua politički potez.
Prema saopštenju istanbulskog tužilaštva o prvoj istrazi, ukupno 100 ljudi, među kojima su novinari i privrednici, osumnjičeno je za umešanost u kriminalne radnje u vezi sa određenim tenderima koje je raspisala opština.
U njemu se navodi da je druga istraga optužila Imamoglua i šest drugih za pomaganje Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Turska i njeni zapadni saveznici smatraju terorističkom organizacijom.
Prošlog meseca, PKK je proglasila prekid vatre kao odgovor na poziv zatvorenog lidera Abdulaha Odžalana na razoružanje, što predstavlja veliki korak ka okončanju pobune koja je ostavila više od 40.000 mrtvih, a koja bi mogla imati regionalne bezbednosne i političke posledice.
