Osnovni sud u Prištini osudio je Ekrema Bajrovića na 12 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva na Kosovu.
Kako je saopšteno, Bajrović je proglašen krivim za ratne zločine protiv albanskog civilnog stanovništva u selima Starodvorane, Žač, Đurakovac i drugim okolnim selima na teritoriji opštine Istok.
Kako se navodi u saopštenju, Bajrović je kao pripadnik srpskih policijskih snaga 7. i 8. maja 1999. godine, učestvovao u progonu civilia ka Albaniji.
Dodaje se da je grupa vojnih i policijskih snaga, među kojima je bio i Bajrović, izdvojila muškarce i žene iz konvoja koji je krenuo ka Albaniji, opljačkala ih, a zatim su ih srpske snage poslale u selo Starodvorane, "streljavši najmanje 16 civila albanske nacionalnosti".
Osnovni sud je saopštio i da je Bajrović 7. maja 1999. godine učestvovao u hapšenju i maltretiranju 84 civila albanske nacionalnosti, da su muškarci prvobitno izdvojeni iz kolone civila, te da im je oduzet sav novac i druge vredne stvari, a da su potom vraćeni u Đurakovac gde su ih mučili.
Bajroviću je u kaznu zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru, od 19. oktobra 2022. godine.
Na ovu odluku suda nezadovoljna strana ima pravo žalbe.
U međuvremenu je poslanik proruskog Demokratskog fronta Milan Knežević zatražio u parlamentu da Crna Gora uputi protestnu notu zbog presude.
"Ne samo da uputimo protestnu notu privremenim kosovskim institucijama, već da pošaljemo jasan signal porodici Bajrović i svim crnogorskim državljanima da ćemo im pružiti institucionalnu podršku u dokazivanju jedne farsične optužnice", rekao je on.
Njegova partija ne priznaje nezavisnost Kosova.
Knežević je takođe ocenio da je reč o montiranoj optužnici.
"Bajrović je čovek koji mrava nije zgazio. Suočio se sa apsurdnom optužnicom, u kojoj je na kraju i tužilaštvo izjavilo da je on učestvovao u spasavanju civila na Kosovu a ne njihovom ubijanju", dodao je.
Predsednik Skupštine, jedan od lidera DF-a Andrija Mandić, kazao je da Crna Gora ima obavezu da vodi računa o svojim građanima "koji su se našli u tako teškoj situaciji".
Od završetka rata na Kosovu, oko 70 osoba je osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija, dok je od 2008. za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX).
Tokom rata na Kosovu 1998-99, više od 13.000 civila je ubijeno, a hiljade njih je nestalo.
Više od 1.600 ljudi još uvek se vodi kao nestalo.
