Bosna i Hercegovina još uvijek nema razvojnu strategiju. Već petnaest godina pokušavaju se napraviti planovi za ekonomski razvoj, međutim zbog nedostatka političke volje, u Bosni i Hercegovini nisu definisani ciljevi niti prioriteti kako bi se postigao brži i kvalitetniji ekonomski razvoj. To je jedan od razloga što je bh. ekonomija na koljenima.
„Nad od Evropske unije dijeli oko 600.000 radnih mjesta. Dakle, toliko smo udaljeni od Evropske unije. Ili – ako hoćete u terminima konkurentnosti – osam do deset godina; toliko nam treba da stignemo najlošije zemlje članice EU“, kaže ekonomski analitičar Vjekoslav Domljan.
Upravo zbog lošeg stanja u ekonomiji, Bosna i Hercegovina se zadužuje kod međunarodnih kreditora. I umjesto da se taj novac ulaže u privredu, uglavnom se troši na plate administracije. Zamjenica ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Ermina Salkičević Dizdarević smatra da veliki infrastrukturni projekti treba da budu orijentacija i put kojim Bosna i Hercegovina treba da ide.
„Bosna i Hercegovina generalno, u odnosu na zemlje regiona, ima jako nizak vanjski dug. To je nešto čime se mi dičimo u smislu ’najmanje smo zadužena zemlja u regionu, međutim, to treba posmatrati s drugog aspekta - da li to znači da su nam infrastrukturni procesi na jako niskom nivou. Nizak javni dug jeste dobra stvar, no – da li to znači da smo na niskom stepenu razvoja kad su u pitanju infrastrukturni projekti? Evidentno je da to jeste slučaj u Bosni i Hercegovini. Mislim da bismo mi trebali da radimo jedan ozbiljan projekat i da pratimo sva ova dešavanja koja su, na primjer, aktuelna za Koridor Vc, ili velike projekte koji se vežu za elektroenergetski sektor.“
Problemi sa kojima se suočavaju zemlje u regionu su slični, bez obzira na to koliko su zemlje uradile na približavanju Evropskoj uniji. Predsjedavajući Odbora za ekonomiju i finansije Skupštine Crne Gore Aleksandar Damjanović smatra da je regionalna saradnja jedan od načina izlaska iz krize.
„U fazi kada pregovaramo s Evropskom unijom, to jeste i oslikava ekonomsku stabilnost. U odnosu na ekonomske nedaće s kojima se suočavamo, one nisu različite u odnosu na ovo što se dešava u Bosni i Hercegovini. Smatram da Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju ogroman prostor za razvoj saradnje, ne samo političke, već prije svega ekonomske. Tu mislim prije svega na energetiku, na saobraćaj. Čini mi se da smo dugo bili u zajedničkoj državi i da, ako iko treba da sarađuje, a da se to tiče svih nas, to su susjedi, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Oni su dobri susjedi i tu postoji prostor za unapređenje saradnje.“
Bosna i Hercegovina je prošle godine imala pad bruto društvenog proizvoda od 0,2 posto. Godinama se ništa ne radi da se napravi povoljan poslovni ambijent, a broj nezaposlenih raste. Ipak, riješenja ima, kaže Vjekoslav Domljan.
„Ekonomija je kao nasukan brod. Dakle, ekonomija Bosne i Hercegovine se nasukala, a dokaz da je stanje takvo jeste SOS upućen Međunarodnom monetarnom fondu. I sad treba puno posla da se stvari poprave. A stručnim jezikom kazano – BiH treba jedan program od pet tačaka, a to su: fiskalna konsolidacija i fiskalna devalvacija - slikovito kazano, to znači smanjiti sve javne rashode osim ulaganja u istraživanje i razvoj.
Zatim, treba smanjiti oporezivanje rada a povećati oporezivanje potrošnje i imovine, zatim, treba provoditi partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora. Treba nam i masovno poduzetništvo, dakle, da se može osnovati firmu za jedan dan, a u slučaju mladih ljudi i za jednu marku. Zatim, treba nam dokapitalizacija razvojnih banaka. Ako stvari idu kako idu, mogla bi stopa rasta biti recimo dva posto, međutim, nama ne odgovara dugoročno strategija od dva-tri posto. Mi moramo imati strategiju koja će imati stopu rasta sedam, pa i deset posto, jer bez toga nema zapošljavanja. A to je ključni problem bh. ekonomije – nezaposlenost.“
„Nad od Evropske unije dijeli oko 600.000 radnih mjesta. Dakle, toliko smo udaljeni od Evropske unije. Ili – ako hoćete u terminima konkurentnosti – osam do deset godina; toliko nam treba da stignemo najlošije zemlje članice EU“, kaže ekonomski analitičar Vjekoslav Domljan.
Upravo zbog lošeg stanja u ekonomiji, Bosna i Hercegovina se zadužuje kod međunarodnih kreditora. I umjesto da se taj novac ulaže u privredu, uglavnom se troši na plate administracije. Zamjenica ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Ermina Salkičević Dizdarević smatra da veliki infrastrukturni projekti treba da budu orijentacija i put kojim Bosna i Hercegovina treba da ide.
„Bosna i Hercegovina generalno, u odnosu na zemlje regiona, ima jako nizak vanjski dug. To je nešto čime se mi dičimo u smislu ’najmanje smo zadužena zemlja u regionu, međutim, to treba posmatrati s drugog aspekta - da li to znači da su nam infrastrukturni procesi na jako niskom nivou. Nizak javni dug jeste dobra stvar, no – da li to znači da smo na niskom stepenu razvoja kad su u pitanju infrastrukturni projekti? Evidentno je da to jeste slučaj u Bosni i Hercegovini. Mislim da bismo mi trebali da radimo jedan ozbiljan projekat i da pratimo sva ova dešavanja koja su, na primjer, aktuelna za Koridor Vc, ili velike projekte koji se vežu za elektroenergetski sektor.“
Problemi sa kojima se suočavaju zemlje u regionu su slični, bez obzira na to koliko su zemlje uradile na približavanju Evropskoj uniji. Predsjedavajući Odbora za ekonomiju i finansije Skupštine Crne Gore Aleksandar Damjanović smatra da je regionalna saradnja jedan od načina izlaska iz krize.
„U fazi kada pregovaramo s Evropskom unijom, to jeste i oslikava ekonomsku stabilnost. U odnosu na ekonomske nedaće s kojima se suočavamo, one nisu različite u odnosu na ovo što se dešava u Bosni i Hercegovini. Smatram da Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju ogroman prostor za razvoj saradnje, ne samo političke, već prije svega ekonomske. Tu mislim prije svega na energetiku, na saobraćaj. Čini mi se da smo dugo bili u zajedničkoj državi i da, ako iko treba da sarađuje, a da se to tiče svih nas, to su susjedi, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Oni su dobri susjedi i tu postoji prostor za unapređenje saradnje.“
Bosna i Hercegovina je prošle godine imala pad bruto društvenog proizvoda od 0,2 posto. Godinama se ništa ne radi da se napravi povoljan poslovni ambijent, a broj nezaposlenih raste. Ipak, riješenja ima, kaže Vjekoslav Domljan.
„Ekonomija je kao nasukan brod. Dakle, ekonomija Bosne i Hercegovine se nasukala, a dokaz da je stanje takvo jeste SOS upućen Međunarodnom monetarnom fondu. I sad treba puno posla da se stvari poprave. A stručnim jezikom kazano – BiH treba jedan program od pet tačaka, a to su: fiskalna konsolidacija i fiskalna devalvacija - slikovito kazano, to znači smanjiti sve javne rashode osim ulaganja u istraživanje i razvoj.
Zatim, treba smanjiti oporezivanje rada a povećati oporezivanje potrošnje i imovine, zatim, treba provoditi partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora. Treba nam i masovno poduzetništvo, dakle, da se može osnovati firmu za jedan dan, a u slučaju mladih ljudi i za jednu marku. Zatim, treba nam dokapitalizacija razvojnih banaka. Ako stvari idu kako idu, mogla bi stopa rasta biti recimo dva posto, međutim, nama ne odgovara dugoročno strategija od dva-tri posto. Mi moramo imati strategiju koja će imati stopu rasta sedam, pa i deset posto, jer bez toga nema zapošljavanja. A to je ključni problem bh. ekonomije – nezaposlenost.“