"Sada sam poluslobodan, ali ne gubim nadu. Biću slobodan", rekao je za RSE kurdski političar i aktivista Edževit (Ecevit) Piroglu.
Nekoliko sati pre ove izjave, Piroglu čije je izručenje tražila Turska, vraćen je po drugi put sa beogradskog aerodroma u pokušaju da izađe iz Srbije.
On je 22. jula pokušao da se ukrca u avion za Beč na putu ka Jordanu.
Druge zemlje ga neće, tako je slučaj kurdskog političara i aktiviste, opisao ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.
Za to vreme teče rok od 30 dana do kada mora da napusti zemlju po policijskom rešenju.
"U poslednjih 10 dana sam tri puta pokušao. Ne mogu da izađem iz Srbije, ne mogu da ostanem", kaže ovaj 50-godišnjak.
Piroglu je uhapšen u Srbiji 2021. godine po Interpolovoj poternici koju je raspisala Turska, optužujući ga za terorizam i ratovanje u Siriji.
Piroglu i njegova odbrana su osporavali optužbe tvrdeći da su politički motivisane.
Sud u Beogradu odbio je zamolnicu Turske za njegovim izručenjem, međutim vlasti mu nisu odobrile azil i Piroglu mora da napusti Srbiju.
Veći deo vremena u prethodne tri godine proveo je u pritvoru i Prihvatilištu za strance.
Iz Prihvatilišta je otpušten 9. jula nakon što je isteklo 180 dana koliko može da boravi u toj ustanovi.
Tada je dobio drugo rešenje kojim je određeno da napusti teritoriju Srbije u roku od 30 dana.
Nakon nekoliko neuspeha da napusti Srbiju, pravni tim Edževita Piroglua, kako su rekli za RSE, podneo je Nemačkoj zahtev za humanitarnu vizu.
Ambasada Nemačke u Beogradu do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na upit RSE ovim povodom.
Zašto Piroglu ne može da izađe iz Srbije?
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da Edževit Piroglu ne može da napusti Srbiju zato što, kako je rekao, druge zemlje neće da ga prime.
Dačić je za televiziju Pink rekao da je Piroglu poslednji put 22. jula pokušao da napusti Srbiju, ali da su ga "vratili sa aviona".
"Jutros su ga vratili sa aviona za Beč, kažu rizičan putnik. Vratili su ga i sa aviona za Cirih. Trebalo je Španci da mu daju vizu, nema šanse da mu daju vizu. Šta mi sad treba da radimo, treba da ga izručimo Turskoj? Ajmo da vidimo u čemu je problem", rekao je Dačić 22. jula.
Piroglu je otišao na aerodrom sa kupljenim avionskim kartama za let do Jordana preko Beča.
Njegov advokat Milan Vuković rekao je za RSE da je austrijska policija uskratila ukrcaj na avion u Beogradu.
Na sajtu Ambasade Austije u Beogradu piše da tranzitna viza za aerodrom nije potrebna za državljane Turske.
Piroglu je za RSE rekao da je bio pomalo ljut jer je shvatio da ponovo ima poseban tretman, drugačiji od ostalih.
"I, naravno, bio sam pomalo zabrinut jer se agonija nastavlja i moja sudbina ostaje neizvesna", dodao je.
Na upit RSE o slučaju Piroglu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije odgovorilo je samo da se lični podaci ne smeju javno saopštavati ili otkrivati zbog zaštite podataka.
RSE se obratio i Ambasadi Španije u Beogradu, zemlje koju je pomenuo ministar Dačić, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Piroglu je pokušao, kako je naveo njegov advokat, i da preko Ciriha ode u Brazil gde mu nije potrebna viza za turski pasoš, ali je i to uskraćeno "zbog toga što nije imao tranzitnu vizu Švajcarske".
On je pokušavao da ode u neku od zemalja za koju nije potrebna viza za turski pasoš koji poseduje.
Dok boravi u jednom beogradskom naselju, Piroglu kaže da uprkos demokratskim institucijama i ljudskim pravima, "kao da mu neka sila i pored svega toga ne dozvoljava da krene dalje“.
Ipak ne gubi nadu da će se pronaći rešenje.
"Najstrašnije je što ukoliko se za tih 17 dana nešto ne izvede, svi ti napori i ta moja velika borba i pravna borba advokata i mojih prijatelja biće uzaludna jer se vraćamo na početak", kaže Piroglu.
Edževit Piroglu je nekadašnji predvodnik opozicione Socijalističke demokratske partije u Turskoj, bio je na čelu Asocijacije za ljudska prava i nekadašnji je direktor redakcije političkog časopisa Genç Devrimci.
Za šta ga tereti Turska?
Turska je tražila izručenje Edževita Piroglua za pet krivičnih dela - članstvo u terorističkoj organizaciji, učešće u ratu u Siriji, nošenje oružja, ucenu i nasilje na javnom mestu.
Viši sud u Beogradu je tri puta doneo rešenje o ekstradiciji Piroglua Turskoj, ali je Apelacioni sud dva puta ukinuo to rešenje, a treći put pravosnažno preinačio odlučivši da nisu ispunjeni uslovi za njegovo izručenje.
U odluci od 30. maja 2023. Apelacioni sud je naveo da nisu dostavljeni dokazi koji ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela zbog kojih se traži izručenje.
Sud je naveo da nije naveden činjenični opis krivičnih dela za koje se okrivljeni tereti, u pogledu mesta, vremena i načina izvršenja svakog od njih.
Piroglu je pred Apelacionim sudom tvrdio da će, ako bude izručen Turskoj, biti podvrgnut teškoj torturi i da neće imati pravedan pravni postupak.
Naveo je da su sve optužbe za terorizam protiv njega iznete zato što je Kurd.
"Sve optužbe protiv mene su neosnovane, ja sam pripadnik YPG, nisam terorista", stoji da je rekao u jednom od sudskih zapisnika koji je njegova odbrana dostavila RSE.
YPG, Jedinice narodne odbrane, službene su vojne snage autonomne kurdske pokrajine Rojava – severnoistočna Sirija.
Ovo područje je dom za otprilike dva miliona Kurda, a vlasti predvođene Kurdima su uspostavile autonomna tela upravljanja od početka sirijskog građanskog rata 2011.
YPG milicije su bile centralni element savezničkih snaga Sjedinjenih Država u koaliciji protiv takozvane "Islamske države".
Podrška YPG-u Sjedinjenih Država i drugih saveznika, uključujući Francusku, zategla je veze sa Ankarom.
Turska smatra da je YPG teroristička organizacija, usko povezana s militantnom grupom Kurdistanske radničke partije (PKK). Zapadni saveznici Turske navode PKK kao terorističku grupu, ali ne i YPG.
U YPG su povezani sa glavnom frakcijom sirijskih Kurda, Partijom demokratske unije (PYD).
Turska smatra da se PYD i YPG ne razlikuju od PKK, koja je pokrenula pobunu u Turskoj za kurdska politička i kulturna prava 1984. godine.
Uticaj YPG se proširio kako se udružio sa koalicijom predvođenom SAD protiv "Islamske države", postavši predvodnica šire grupe, kurdskih Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje su imale ključnu ulogu u porazu militanata širom Sirije.
Kako se "Islamska država" povlačila, područje pod kontrolom SDF je raslo i sada čini oko četvrtinu Sirije, uključujući naftna polja i nekoliko pretežno arapskih područja.
Turska je sa svojim vojnim snagama i pobunjeničkim sirijskim jedinicama koje podržava prisutna u delu severoistočne Sirije gde se, kako zvanična Ankara kaže, bori protiv kurdskih boraca u severnom Iraku i Siriji.
Šta je radio u Siriji?
Edževit Piroglu kaže da je u susednu Siriju otišao 2015. godine i da je boravio u pomenutoj autonomnoj kurdskoj oblasti.
U razgovoru za RSE navodi da nije otišao da se bori i da se ne može reći da je učestvovao u ratu.
Tvrdi da je otišao da "pomogne u organizaciji odbrane" svojih rođaka i sunarodnika koji su bili izloženi napadima terorističke organizacije ISIL ("Islamske države").
"Ti ljudi tamo su bili u poziciji da samo brane sopstveni život od ISIL-a", rekao je.
Kurdi nemaju svoju državu a na Bliskom istoku ih živi otprilike 20-25 miliona, od kojih je skoro polovina u jugoistočnoj Turskoj, severnom Iraku, severnoj Siriji i severozapadnom Iranu, regiji koju neki Kurdi nazivaju Kurdistanom.
Aktivnosti u Turskoj
Piroglu je za RSE rekao da je u Turskoj bio mnogo puta privođen i saslušavan, ali da je 2010. bio zatvoren na 11 meseci pod optužbom za terorizam dok je bio zamenik predsednika Socijaldemoratske partije.
Tada su ga turske vlasti dovele u vezu sa radikalnom organizacijom Revolucionarni štab, ali tvrdi da je oslobođen jer optužbe nisu dokazane.
Više pripadnika Revolucionarnog štaba osuđeno je zbog članstva u terorističkoj organizaciji i bombaške napade 2008. na policijsku stanicu i sedište Stranke pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana.
Piroglu tvrdi da se tokom svojih aktivnosti do napuštanja Turske 2015. bavio pitanjima demokratije i sloboda, pravima žena, ekologijom navodeći da su sve aktivnosti bile u okviru Ustava Turske.
Njegov brat Musa Pirogolu je poslanik u parlamentu Istanbula i član opozicione Narodne demokratske stranke. Do poslednjih parlamentarih izbora bio je poslanik u turskom parlamentu.
Edževit Piroglu je poslednjih deset godina do odlaska u Siriju proveo u Instanbulu, a pre toga je sa porodicom živeo u Izmiru.
Piroglu je kurdski Alavit, rođen je u Kiršehiru (Kırşehir) u centralnoj Turskoj.
Kako je rekao, prešli su u Izmir iz Kiršehira jer su, prema njegovim rečima, Kurdi u toj oblasti bili izloženi teroru.
Kurdi čine oko 18 posto stanovništva Turske, a najveća kurdska populacija Turske živi u Istanbulu, oko dva miliona.
Kao i druge turske manjine, Kurdi su bili podvrgnuti politici turcifikacije u ranim nacionalističkim režimima.
Jedinstveni kurdski etnički identitet bio je obeshrabren ili službeno zabranjen sve do 1990-ih, što je uključivalo zabranu kurdskih publikacija, radio i televizijskih programa i aktivnosti pobožnosti na kurdskom jeziku, kao i različite oblike političke i ekonomske represije.
I na slobodi neizvesnost
Neizvesnost se za Edževita Piroglua nastavila i nakon okončanja sudskog postupka o ekstradiciji i izaska iz Prihvatilišta za strance.
U iščekivanju odluke koja će ga država primiti, kaže da bi želeo da ode u zemlju gde ću se osećati kao čovek i imati ljudska prava.
U međuvremenu prati vesti u Turskoj, kaže da konačno ima priliku za to nakon što je oslobođen.
U pritvoru su mu nedostajale i knjige, planira da počne da čita jednu o španskom građanskom ratu.
Gleda filmove, sluša muziku.
Oporavlja se od štrajka glađu. Za protekle tri godine štrajkovao je glađu dva puta.
Poslednji put od 12. februara do 25. juna u znak protesta što je smešten u Prihvatilište za strance nakon što je sud odbio njegovu ekstradiciju.
U Rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koje je 8. aprila dostavljeno advokatu, a u koje je RSE imao uvid, Edževit Piroglu je predstavljao "neprihvatljiv bezbednosni rizik".
Dok je štrajkovao glađu spao je na 42 kilograma. I dalje je vidno mršav, uspeo je da povrati oko desetak kilograma.
"Jako mi je bilo teško prvih 10 dana da telo prihvati da ponovo uzima hranu, toliko teško da mi je lakše bilo da ne uzimam ništa", rekao je.
Upitan šta mu najviše nedostaje odgovara Istanbul.
"Istanbul. Moja zemlja. Porodica, život pre 2015. godine“, kaže.
Kaže i da deca njegove braće i sestara, koja su rođena kada je otišao iz Turske, sada imaju 10 godina, a ona koja su imala 10 sada imaju 20 godina i da jako želi da ih vidi.
Veruje da će se jednoga dana, ipak, vratiti u Tursku.
Na pitanje šta dalje, odgovora da bi voleo da u miru može da sledi i dalje svoje ideje, podvlačeći, u zakonskim okvirima.
U slučaju da ne uspe da ode iz Srbije za nešto više od dve nedelje, onda policija postupa po rešenju po kom je dužan da napusti zemlju.
Tako proceduru objašnjava njegov advokat Milan Vuković.
"Verovatno će odrediti boravak u Prihvatilištu za strance koji može trajati do 180 dana ili mu ograničiti boravak, na primer na Beograd, i tada će policija vršiti pripreme za njegovo upućivanje van teritorije Srbije u neku treću zemlju", naveo je.
Organizacija za ljudska prava Amnesty International pokrenula je sredinom maja 2024. akciju za oslobađanje Edževita Piroglua u Srbiji.
Ranije je Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija zatražio od Srbije da se uzdrži od izručenja Piroglua, a u cilju sprečavanja ekstradicije, oformljena je i Inicijativa za slobodu Edževita Piroglua.
Prema poslednjim dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije.
Pojedini međunarodni eksperti ukazali su ranije da Turska, ali i brojne druge zemlje, zloupotrebljavaju poternice Interpola zarad političkih obračuna sa svojim disidentima.
*Saradnja na tekstu: Meliha Kešmer i Iva Gajić
