Jedna od najuspešnijih holivudskih glumica Anđelina Džoli bi bilo gde u svetu bila dočekana raširenih ruku, ali u Srbiji se zbog njenog rediteljskog prvenca “U zemlji krvi i meda” protiv nje vodi svojevrsna medijska hajka.
“Anđo marš”, “Anđelina je kreten”, “Anđo, sestro, preigrala si se”, samo su neki od naslova u srpskoj štampi upućeni holivudskoj glumici Anđelini Džoli. Iako njen film u Srbiji gotovo niko nije ni video Džolijevoj se zamera da Srbe predstavlja kao koljače i silovatelje i da je film antisrpski koji čitav srpski narod prikazuje u iskrivljenom svetlu.
Već viđeno, ali uvek plaši i podseća na ono čemu su pojedini ljudi bili izloženi tokom devedesetih, kaže beogradski režiser Stevan Filipović, koji je sa svojim filmom “Šišanje” o sprezi desničarskih organizacija i vlasti, takođe bio meta kritika dela javnosti kako šalje lošu poruku o Srbima.
“To je stari recept, videli smo već milion puta od strane nacionalista kako se to radi. Posebno je smešno što se tiče ovog filma Anđeline Džoli zato što niko nije gledao taj film i onda se naravno, iako bez gledanja, verovatno na osnovu trejlera, a verovatno neki nisu gledali ni trejler, onda to proglašava za anti-srpski i kako to već ide”, kaže Filipović.
Haranga protiv jedne od najpopularnijih svetskih glumica kulminirala je neutemeljenim optužbama kako će ona navodno tražiti da se ukine bosansko-hercegovački entitet Republika Srpska jer je to, kako su mediji citirali njene navodne reči “genocidna tvorevina”.
Glumac Rade Šerbedžija, jedan od protagonista u njenom filmu, rekao je da je to suluda priča i da je Anđelina bila zapanjena time što je neko mogao izmisliti takvu neistinu.
Po već ranije dobrom uhodanom scenariju otkrivanja neprijatelja izmišljaju se motivi ove holivudske glumice, koja je i ambasadorka dobre volje UN, zbog kojih ona ima jak animozitet prema Srbima. Tako su pojedini mediji kopajući po njenoj biografiji došli do neproverenog podatka kako je njen otac holivudski glumac Džon Vojt, pohađao Stepinčevu srednju školu u Njujorku. Čitaoci su tek u nastavku mogli da saznaju da je to ime škole koja je navodno sagrađena 1950. i dobila ime po Stepincu.
“Činjenica da je Džon Vojt praktično đak Alojzija Stepinca možda je ključ antisrpske kampanje Anđeline Džoli”, zaključak je jednog od tobožnjih eksperata za reč i delo ove glumice.
Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine kaže da se čini da u predizborno vreme u Srbiji možemo očekivati sve luđe i luđe izmišljotine.
“Ne mogu da pronađem nikakvu drugu reč sem jedne proste reči a to je ludilo. Zamazivanje očiju građanima sa ciljem da svi zajedno treba da zaboravmo na naše svakodnevne probleme, da li ljudi imamju para da deci kupe patike, na kraju krajeva da li ljudi imaju para da kupe hleb i mleko svakog dana i da se bavimo nekim potpuno neverovatnim stvarima. Da osuđujemo Anđelinu Džoli zbog njenog filma koji nismo ni pogledali. To je logična posledica one činjenice da je još 90-ih Milošević pustio ludilo iz te Pandorine kutije i da ono, ne samo da se nije vratilo u tu kutiju, nego se razvilo u svim duginim bojama i sada nas mentalno zagađuje”, kaže Gruhonjić.
Tragična priča o ljubavi između dvoje mladih ljudi zatečenih u ratu, Srbina i Bošnjakinje nije prva filmska priča koja je dočekana na nož u Srbiji. Uzalud je Anđelina Džoli govorila da je reč o ljubavnoj priči, a ne o političkoj poruci.
(Trejler za film "U zemlji krvi i meda")
Filmovi nisu razglednice
Hajka protiv Anđeline Džoli poklopila se sa napadima na crnogorskog pisca Andreja Nikolaidisa i sada već smenjenog upravnika Narodne biblioteke Sretena Ugričića zbog potpisa na apel Foruma pisaca koji je stao u Nikolaidisovu odbranu.
Socilog Ivan Kuzminović primećuje da se stvara nacionalna homogenizacija i pronalaze novi državni neprijatelji.
„Čini mi se da su napadi na Anđelinu Džoli i Ugričiča iz iste kuhinje tako da je reč o novoj, ali nadam se kratkoj, mobilizaciji u našem društvu koja je posledica pre svega predizborne kampanje. Mislim da političari sada traže objašnjenje za svoj neuspeh u drugim ljudima. Mislim da je to samo slika neozbiljne političke elite koja po potrebi može da prozove i glumce iz Holivudu i direktora nacionalne biblioteke“, navodi Kuzminović.
Važno je da se o filmovima, pogotovo onima koji pretenduju da budu društveno angažovani, priča, kaže reditelj Stevan Filipović, ali ne na način da se iznose optužbe pre nego što je publika uopšte mogla da vidi ono za šta se Anđelina Džoli optužuje.
“Ako će to zaista da izazove neke diskusije i otvaranje nekih tema koje nisu bile otvorene ili nisu bile otvorene na neki kvalitetan način onda je to super stvar. Ali ako će da izazove ove reakcije koje smo već videli... Mi smo isto sa Šišanjem imali takvu situaciju, da je nekoliko hiljada puta bilo pomenuto da to ne predstavlja Srbe u svetu na pravi način. I tu imate dve neke razine takvih priča, jedna je od ljudi koji ne shvataju da filmovi nisu razglednice nego pokušaj otvaranja nekih izbiljnijih tema i diskusije o njima, a sa druge strane imate ljude koji su vrlo svesni toga ali namerno manipulišu takvim diskursom”, objašnjava Filipovć.
To nije kraj, pa se za film "U zemlji krvi i meda“ koji je dobio nagradu američkih producenata „Stenli Kramer“, priznanje koje se dodeljuje ostvarenjima koja se bave društvenim pitanjima, kao i nominaciju za američku filmsku nagradu Zlatni globus u kategoriji za najbolji strani film, u Srbiji tvrdi da dobija loše kritike u SAD, beleži očajne rezultate na tamošnjim blagajanama, pa da se čak skida sa bioskopskih repertora.
Beogradska premijera “U zemlji krvi i meda” očekuje se na proleće, ali teško da će Anđelinu Džoli dočekati dobrodošlica.
“Anđo marš”, “Anđelina je kreten”, “Anđo, sestro, preigrala si se”, samo su neki od naslova u srpskoj štampi upućeni holivudskoj glumici Anđelini Džoli. Iako njen film u Srbiji gotovo niko nije ni video Džolijevoj se zamera da Srbe predstavlja kao koljače i silovatelje i da je film antisrpski koji čitav srpski narod prikazuje u iskrivljenom svetlu.
Već viđeno, ali uvek plaši i podseća na ono čemu su pojedini ljudi bili izloženi tokom devedesetih, kaže beogradski režiser Stevan Filipović, koji je sa svojim filmom “Šišanje” o sprezi desničarskih organizacija i vlasti, takođe bio meta kritika dela javnosti kako šalje lošu poruku o Srbima.
“To je stari recept, videli smo već milion puta od strane nacionalista kako se to radi. Posebno je smešno što se tiče ovog filma Anđeline Džoli zato što niko nije gledao taj film i onda se naravno, iako bez gledanja, verovatno na osnovu trejlera, a verovatno neki nisu gledali ni trejler, onda to proglašava za anti-srpski i kako to već ide”, kaže Filipović.
Haranga protiv jedne od najpopularnijih svetskih glumica kulminirala je neutemeljenim optužbama kako će ona navodno tražiti da se ukine bosansko-hercegovački entitet Republika Srpska jer je to, kako su mediji citirali njene navodne reči “genocidna tvorevina”.
Glumac Rade Šerbedžija, jedan od protagonista u njenom filmu, rekao je da je to suluda priča i da je Anđelina bila zapanjena time što je neko mogao izmisliti takvu neistinu.
Po već ranije dobrom uhodanom scenariju otkrivanja neprijatelja izmišljaju se motivi ove holivudske glumice, koja je i ambasadorka dobre volje UN, zbog kojih ona ima jak animozitet prema Srbima. Tako su pojedini mediji kopajući po njenoj biografiji došli do neproverenog podatka kako je njen otac holivudski glumac Džon Vojt, pohađao Stepinčevu srednju školu u Njujorku. Čitaoci su tek u nastavku mogli da saznaju da je to ime škole koja je navodno sagrađena 1950. i dobila ime po Stepincu.
“Činjenica da je Džon Vojt praktično đak Alojzija Stepinca možda je ključ antisrpske kampanje Anđeline Džoli”, zaključak je jednog od tobožnjih eksperata za reč i delo ove glumice.
Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine kaže da se čini da u predizborno vreme u Srbiji možemo očekivati sve luđe i luđe izmišljotine.
“Ne mogu da pronađem nikakvu drugu reč sem jedne proste reči a to je ludilo. Zamazivanje očiju građanima sa ciljem da svi zajedno treba da zaboravmo na naše svakodnevne probleme, da li ljudi imamju para da deci kupe patike, na kraju krajeva da li ljudi imaju para da kupe hleb i mleko svakog dana i da se bavimo nekim potpuno neverovatnim stvarima. Da osuđujemo Anđelinu Džoli zbog njenog filma koji nismo ni pogledali. To je logična posledica one činjenice da je još 90-ih Milošević pustio ludilo iz te Pandorine kutije i da ono, ne samo da se nije vratilo u tu kutiju, nego se razvilo u svim duginim bojama i sada nas mentalno zagađuje”, kaže Gruhonjić.
Tragična priča o ljubavi između dvoje mladih ljudi zatečenih u ratu, Srbina i Bošnjakinje nije prva filmska priča koja je dočekana na nož u Srbiji. Uzalud je Anđelina Džoli govorila da je reč o ljubavnoj priči, a ne o političkoj poruci.
(Trejler za film "U zemlji krvi i meda")
Filmovi nisu razglednice
Hajka protiv Anđeline Džoli poklopila se sa napadima na crnogorskog pisca Andreja Nikolaidisa i sada već smenjenog upravnika Narodne biblioteke Sretena Ugričića zbog potpisa na apel Foruma pisaca koji je stao u Nikolaidisovu odbranu.
Socilog Ivan Kuzminović primećuje da se stvara nacionalna homogenizacija i pronalaze novi državni neprijatelji.
„Čini mi se da su napadi na Anđelinu Džoli i Ugričiča iz iste kuhinje tako da je reč o novoj, ali nadam se kratkoj, mobilizaciji u našem društvu koja je posledica pre svega predizborne kampanje. Mislim da političari sada traže objašnjenje za svoj neuspeh u drugim ljudima. Mislim da je to samo slika neozbiljne političke elite koja po potrebi može da prozove i glumce iz Holivudu i direktora nacionalne biblioteke“, navodi Kuzminović.
Važno je da se o filmovima, pogotovo onima koji pretenduju da budu društveno angažovani, priča, kaže reditelj Stevan Filipović, ali ne na način da se iznose optužbe pre nego što je publika uopšte mogla da vidi ono za šta se Anđelina Džoli optužuje.
“Ako će to zaista da izazove neke diskusije i otvaranje nekih tema koje nisu bile otvorene ili nisu bile otvorene na neki kvalitetan način onda je to super stvar. Ali ako će da izazove ove reakcije koje smo već videli... Mi smo isto sa Šišanjem imali takvu situaciju, da je nekoliko hiljada puta bilo pomenuto da to ne predstavlja Srbe u svetu na pravi način. I tu imate dve neke razine takvih priča, jedna je od ljudi koji ne shvataju da filmovi nisu razglednice nego pokušaj otvaranja nekih izbiljnijih tema i diskusije o njima, a sa druge strane imate ljude koji su vrlo svesni toga ali namerno manipulišu takvim diskursom”, objašnjava Filipovć.
To nije kraj, pa se za film "U zemlji krvi i meda“ koji je dobio nagradu američkih producenata „Stenli Kramer“, priznanje koje se dodeljuje ostvarenjima koja se bave društvenim pitanjima, kao i nominaciju za američku filmsku nagradu Zlatni globus u kategoriji za najbolji strani film, u Srbiji tvrdi da dobija loše kritike u SAD, beleži očajne rezultate na tamošnjim blagajanama, pa da se čak skida sa bioskopskih repertora.
Beogradska premijera “U zemlji krvi i meda” očekuje se na proleće, ali teško da će Anđelinu Džoli dočekati dobrodošlica.
