Iza pandemije korona virusa ostaće duboko uzdrman, podeljen i siromašan svet, kaže za RSE Džefri Saks (Jeffrey Sachs), poznati svetski ekonomista, profesor Univerziteta Kolumbija i savetnik poslednjeg jugoslovenskog premijera Ante Markovića.
“Pandemija nas ostavlja i sa pitanjem da li idemo ka novom hladnom ratu, što bi bilo opasno i glupo. Dakle, da li će to biti svet u kom će se demagozi boriti za moć i ona će određivati ishod, ili svet u kom prevagu odnose istina i ljudske potrebe. Oba su moguća”, smatra Saks.
Kada je reč o njegovom angažmanu u bivšoj Jugoslaviji, ističe da je pomogao Vladi Ante Markovića u razradi strategije čiji je cilj bio zaustavljanje hiperinflacije, koja je počela da daje rezultate.
“Međutim, deo je zavisio i od podrške Evrope za opstanak federalne Jugoslavije. Evropa nije bila zainteresovana. Nemačka je odmah zauzela stranu i nije bilo želje da federalna Jugoslavija opstane”, kaže Saks.
On je bio i arhitekta ekonomskog programa u zemljama Centralne i Istočne Evrope u vreme tranzicije od socijalizma ka tržišnoj ekonomiji – poznatiji kao šok terapija. Tada je doživljavan kao perjanica neoliberalne politike a sada je veliki kritičar američke politike. Saks kaže za sebe da je bio i ostao - i krajem 1980-ih godina i sada – socijaldemokrata.
Bogate zemlje se uljuljkivale pred pandemijom
RSE: Pandemija korona virusa je žestoko uzdrmala svet. Da li je ona istovremeno razotkrila slabosti naših društava, državnih struktura i međunarodnog sistema?
Kako se desilo da najbogatije zemlje, pre svega SAD, zatim Velika Britanija, Francuska i ostale budu najteže pogođene, dok su se druge sa relativno skromnijim resursima pokazale otpornijima reagujući efikasnije, na primer Slovačka i Češka Republika?
Saks: Svakako da su moja zemlja – SAD - i mnoge evropske, bile potpuno uljuljkane od kada je prvi put objavljena vest o virusu. Istovremeno, čim je izbila zaraza u Vuhanu, istočnoazijske države su bile uplašene jer su se prisetile SARS-a iz 2003. godine, pa su zbog toga brzo reagovale.
S druge strane, SAD i evropske zemlje su to zanemarile. Predsedniku SAD Donaldu Trampu je u više navrata skretana pažnja na opasnost, međutim on to nije shvatao, a politički sistem u SAD je u velikoj meri razbijen. Zbog toga je virus cirkulisao oko dva meseca bez gotovo ikakve kontrole tako da je na kraju izbila pandemija.
U mnogim zemljama Zapadne Evrope vlade su izdavale saopštanje u kojima su naglašavale da nema razloga za brigu, da je sve pod kontrolom, te da one preduzimaju neophodne mere, a zapravo nisu imale predstavu o adekvatnosti svojih poteza.
U Centralnoj i Istočnoj Evropi bila je srećna okolnost što je dolazilo mnogo manje putnika iz Kine nego u zapadni deo starog kontinenta koji bi brzo raširili virus. U međuvremenu, vlade zemalja iz te regije su preduzele odlučne mere kada su videle haos u Italiji i Španiji, pokazavši se, kao što ste rekli, efikasnijim nego bogatije države.
Dakle, zapadnoevropske i američka vlada su potpuno podbacile. Više od 91 hiljade građana u SAD je preminulo od korona virusa. Sada vlasti prebacuju odgovornost na narod. Tako je ministar zdravlja izjavio da je problem što su mnogi građani gojazni, umesto da prizna svoju nekompetentnost.
BLOG UŽIVO: U Brazilu rekordnih 1.179 smrtnih slučajeva u jednom danu
O modelu koji je odabrala američka vlada
RSE: Da li je reč samo o odgovornosti aktuelnog rukovodstva ili i nečemu dubljem, tačnije o preovlađujućem političkom i ekonomskom modelu, koji se naziva neoliberalnim? U njegovom fokusu je pre svega ostvarenje profita, a zapostavlja se javno dobro. SAD imaju najnaprednije bolnice i istraživačke institute, ali im nedostaje primarna zdravstvena zaštita.
Saks: Istina je da bogati u SAD mogu da kupe mnogo toga što im je potrebno, čak i sklonište koje će ih zaštiti od virusa, kao i da angažuju ljude koji će umesto njih obavljati rizične poslove. Istovremeno, vlada je prilično disfunkcionalna. Postoje agencije kao što je Centar za kontrolu bolesti koja je trebalo da nas zaštiti od pandemije, ali to uopšte nije učinila, jer je u haotičnom stanju.
S druge strane, reakcija nadležnih na Tajvanu, Južnoj Koreji, Novom Zelandu, Slovačkoj, Češkoj Republici i drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope – pokazuje da je reč o epidemiji koja se može kontrolisati.
Međutim, SAD nisu uspele da se samoorganizuju, a vlasti ne pokazuju preveliku brigu za građane, ističući da ne treba žrtvovati ekonomiju. Bilo je mnogo ružnih stvari u našoj političkoj kulturi i bojim se da će se to pogoršati.
RSE: Naravno, pitanje je kako bi reagovala u ovakvoj situaciji neka druga, na primer američka administracija predvođena demokratama. Kao što sam pomenuo, mnogi ukazuju na znatno dublje probleme koji traju godinama. Na primer, zapostavljanje fundamentalnih istraživanja koja bi nam na vreme skrenula pažnju na ovakvu i druge opasnosti.
Saks: Naravno, uvek se radi o kombinaciji različitih faktora. Ja imam primedbe na američke vlade više od četvrt veka. I vlasti drugih bogatih zemalja, koje ste pomenuli, napravile su slične greške tokom pandemije, što je tragično.
Istina je da su one bile uljuljkane, da su naša društva bila uljuljkana, a nadležne institucije – čiji je bio zadatak da nas zaštite od virusa – to nisu učinile.
Sklonost magijskom razmišljanju
RSE: Posledice pandemije po ekonomiju su već sada mnogo teže nego nakon globalne finansijske krize 2008, sa mnogo bržim padom i u poređenju sa Velikom Depresijom iz 1930-ih. Postoji li opasnost od kraha globalne ekonomije u smislu da vlade i centralne banke izgube kontrolu nad privrednim tokovima?
Saks: U stvari, vrednost akcija na američki berzama ovih dana raste zbog izvesne nade da će u dogledno vreme biti pronađena vakcina. Ukoliko se to desi, to bi se svakako povoljno odrazilo po ekonomiju.
Međutim, bojim se da su mnogi ljudi u mojoj zemlji, a verovatno i u drugim, skloni magijskom, odnosno nerealnom razmišljanju. Tako je Tramp tvrdio da će virus nestati do aprila. Međutim, jedino su do tada ljudi masovno umirali.
Dakle, ukoliko ne bude uskoro pronađena vakcina, predstoji duga ekonomska kriza u SAD, moguće je i dugotrajna depresija. Naime, ne borimo se protiv virusa na adekvatan način, očekujemo da magijom rešimo problem i ne obavljamo težak posao u poboljšanju javnog zdravlja. To znači da ukoliko se ne obuzda virus, ne može se očekivati ekonomski oporavak.
Štampanje novca neće rešiti problem
RSE: Svetska zdravstvena organizacija je nedavno upozorila da virus možda nikada neće nestati i da ćemo morati da se naučimo da živimo sa njim. Međutim, i pre pandemije krajem prošle godine globalna ekonomija je počela da usporava zbog trgovinskih trzavica.
Doduše, optimisti očekuju brzi oporavak u obliku slova “V”. Međutim, opreznijij smatraju da će to potrajati duže nalik slovu “U”. Još oprezniji navode krivulju u obliku “W”, dok pesimisti upozoravaju na dugotrajni pad i stagnaciju nalik slovu “L”. Kakva je Vaša procena?
Saks: Mislim da zemlje koje su uspele da obuzdaju virus u Istočnoj Aziji i Pacifiku – kao što su Australija, Novi Zeland, Kina, Japan, Južna Koreja, Tajvan, Vijetnam – mogu da započnu ekonomski oporavak. Reč je o velikom regionu.
Nadam se i da će zemlje Centralne i Istočne Evrope uspeti da zadrže virus pod kontrolom što će im omogućiti obnavljanje makar dela ekonomskih aktivnosti. Međutim, u pojedinim sredinama virus će nastaviti da cirkuliše, pre svega u SAD, Brazilu, Meksiku, verovatno u znatnom delu Afrike i Pakistanu, moguće je i u Indiji, što bi bilo pogubno.
Dakle, smatram da će neki regioni biti u stanju da se oporave i relativno normalizuju ekonomski život, ali će se suočiti sa ozbiljnim teškoćama ukoliko se ne pronađe vakcina u dogledno vreme, a ja ne mislim da će se to uskoro desiti.
Zbog toga sam pesimita. Ne mislim da će mere poput štampanja para pomoći u obnavljanju radnih mesta. Takođe, sektor maloprodaje je uzdrman, zatim građevinarstvo, automobilska i avioindustrija, putovanja su skoro obustavljena.
Stoga nam predstoji veoma ozbiljna ekonomska kriza. Međutim, Volstrit i investitori smatraju da će jeftini novac i magična vakcina rešiti problem. Interesantna je ta utrka između optimista, koje smatram naivnima, i realista koji upozoravaju na nepovoljne scenarije.
Uspon Amazona ima svoju logiku
RSE: Prema nedavnom istraživanju, američki milijarderi su od početka pandemije uvećali svoje bogatstvo za 300 milijardi dolara ili za deset procenata, dok je 36 miliona Amerikanaca dosada ostalo bez posla. Kako je moguće da imućni profitiraju i u ovoj krizi?
Saks: To ima svoju logiku. Naime, najbogatiji čovek na svetu je Džef Bezos (Jeff Bezos), vlasnik Amazona, čiji se poslovi sada šire zbog trgovine preko interneta, dok klasični maloprodajni sektor propada i mnogi ostaju bez posla. Mislim da to nije trenutnog karaktera, već dugoročni trend i da će se tradicionalni veliki tržni centri teško oporaviti.
Kongres SAD nezainteresovan za smanjenje nejednakosti
RSE: Međutim, problem nejednakosti traje mnogo duže i seže do samih početaka globalizacije krajem 1970-ih.
To je jedna od glavnih tema na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu poslednjih godina, a čak i pojedini bogataši, poput Bila Gejtsa (Bill Gates) i Vorena Bafeta (Warren Buffett), upozoravaju da je to dugoročno neodrživo. Zašto političari ništa ne preduzimaju na prevazilaženju tog problema jer se na taj način podriva jedno od ključnih demokratskih načela – jednakost šansi?
Saks: To nije ključno načelo u SAD, već učini sve što je moguće da postaneš bogat. Zbog toga Kongres zna tačno šta radi, jer je u njemu mnogo bogatih ljudi, a izbori zavise od novca i u kampanjama se troše milijarde dolara.
Ko finansira kampanje? Bogataši. Šta oni žele od političara? Smanjenje poreza. Kao što ste rekli, taj trend je bio očigledan i pre pandemije, ali je širenje virusa drastično pogoršalo situaciju.
SAD pokušavaju da uspore rast Kine
RSE: Da li postoji šansa da se ublaže nejednakosti, jer ako se nastavi njihovo produbljivanje, mnogi upozoravaju na nesagledive posledice, pa čak i na opasnost od neke vrste građanskog rata?
Saks: Malo je verovatno da će se situacija u SAD poboljšati u skorije vreme. Ne znam da li Amerika može izbeći opadanje svoje moći, ali ona postaje sve agresivnija prema svojim takmacima, naročito Kini, kao odgovor na taj pad.
To je američki koncept kako potisnuti protivnika ali ne u otvorenom nadmetanju već korišćenjem svoje finansijske moći, zatim regulatorne u pokušaju da blokira druge zemlje. Ovo je najopasniji trenutak modernog doba zbog krize u kojoj smo se našli, zatim velikih nejednakosti, lošeg upravlljanja i geopolitičke nestabilnosti izazvane uglavnom postupcima SAD.
O podelama u Americi
RSE: Vaša predviđanja zvuče prilično sumorno. Međutim, da li se može očekivati da će čovečanstvo, pre svega oni na vlasti, izvući pouku iz ove pandemije u smislu efikasnije reakcije na krize u budućnosti, većih investicija u javno zdravlje, solidarnosti, zatim okretanju ka “zelenoj ekonomiji”?
Ili će, kao što se mnogi pribojavaju, biti pogubne posledice ne samo po ekonomiju, već i u drugim oblastima otvarajući put za jačanje populizma, ekonomskog protekcionizma i geopolitičkih rivalstava?
Saks: Preuranjeno je u ovom trenutku to proceniti. U mnogim sredinama širom sveta smatraju da treba delovati efikasnije, sarađivati – ne samo u borbi protiv korone virusa - već i drugih velikih izazova kao što su klimatske promene.
Kada je reč o SAD, one su duboko podeljene. Jedan deo građana obožava Trampa, dok ga druga polovina prezire. Ponekad se dese dobre stvari ukoliko se pojavi novi politički pristup koji nudi nadu, poverenje i jedinstvo, što smo imali u prošlosti.
Jedan od svetlih trenutaka u američkoj istoriji bio je “Nju dil” (New Deal). Njime je Frenklin Ruzvelt trasirao novi pravac od 1930-ih koji je trajao najmanje do kraja 1960-ih. To je bio period smanjenih nejednakosti, siromaštva i mnogo inkluzivnijeg društva.
Od 1980-ih sa dolaskom Ronalda Regana na vlast na delu je suprotni trend sa produbljivanjem nejednakosti i podela u društvu, što je dostiglo vrhunac sa izbijanjem pandemije ove godine. Našli smo se višestrukom bojnom polju – borbe protiv virusa, zatim zbog političkih podela, a suočeni smo i sa velikim geopolitičkim rizicima. To je veoma opasna situacija, ali nije i nepopravljiva. Kao što sam rekao, ponekad se dese pozitivne stvari u politici, ali i loše.
Niksonov zaokret ka Kini 1970-ih
RSE: To je drugačiji pristup u odnosu na potez američkog predsednika Ričarda Niksona (Richard Nixon) koji je početkom 1970-ih napravio istorijski zaokret odlaskom u tada veoma zatvorenu i neprijateljski nastrojenu Kinu na čijem čelu je bio Mao Cetung.
Time je promenjen tadašnji globalni odnos snaga i postepeno je vodio otvaranju Kine. Da li se može danas očekivati takav dalekosežni zaokret u politici?
Saks: SAD ne samo da neće pomoći ostatku sveta, već su povukle neverovatan potez prestankom finansiranja Svetske zdravstvene organizacije usred pandemije.
Ako vladanje počiva isključivo na moći bez principa, onda je ishod često poguban, čega se bojim. Bio sam 40 godina angažovan u međunarodnim organizacijama i nikada nisam video tako nešto kao sada što dolazi iz Vašingtona.
Pravo Kine da kupuje strane kompanije
RSE: Kina takođe odustaje od prvobitnog nastojanja da se liberalizuje ne samo u ekonomskoj sferi, već i delimično politički otvori. Kineski lider Si Đinping je promenio ustav kako bi sebi otvorio mogućnost da doživotno ostane predsednik, dok su se njegovi prethodnici regularno menjali na vlasti.
Takođe, Kina pokušava da svoju ekonomsku moć iskoristi da bi se nametnula kao globalna sila, da njene kompanije preuzmu evropske uz pomoć države.
Saks: Meni to ne zvuči ubedljivo. SAD su pokretale rat za ratom, dok je Kina postala zemlja osrednjeg dohotka.
I, naravno, da kupuje kompanije, to je deo globalne trgovine. Ona kupuje, investira u nove tehnologije, ali oni koji misle da je ovo novi hladni rat jednostavno nisu u pravu.
Upozoravajuće iskustvo nakon 1918.
RSE: Hoće li pandemija ubrzati promene u globalizaciji, koje smo videli prethodnih godina u vidu nagoveštaja trgovinskih ratova? EU je već saopštila da nije prihvatljivo da, nakon pandemije, nastavi da zavisi od uvoza lekova iz Kine ili Indije. Na primer, nijedna tableta paracetamola se ne proizvodi u Evropi. Da li će doći do sve većeg razvajanja globalnog lanca snabdevanja u nastojanju država da povećaju samodovoljnost?
Saks: Zasigurno ćemo videti nešto od toga i korekcija pojedinih aspekata dosadašnje globalizacije je u redu. Međutim, treba da se setimo perioda posle Prvog svetskog rata, kada je prekidanje globalnog lanca snabdevanja (decoupling) dovelo do sloma međunarodne trgovine. Nakon toga se pojavio fašizam i izbio je Drugi svetski rat.
Dakle, ideja da bismo mogli da imamo svet bez globalizacije, a da pritom ne rauzmemo kako svetska ekonomija funkcioniše – na primer, kako je moguće da imamo skoro osam milijardi ljudi sa pristojnim šansama, uz stalno ponavljanje da je Amerika na prvom mestu – vodi ka globalnom konfliktu. Ako me pitate da li se tako nešto može dogoditi, apsolutno da, može.
Španska gripa i COVID-19: Iste slike različitih pandemija
Vreme posle pandemije
RSE: Kakav će nam svet korona virus ostaviti?
Saks: Ostaviće nam svet koji je duboko uzdrman, podeljen, siromašan. Ostavlja nas i sa pitanjem u kom kom pravcu idemo dalje - da li idemo ka novom hladnom ratu, što bi bilo opasno i glupo, ili ka više globalne saradnje kako bismo ga popravili, da bude siguran, da može da se nosi sa drugim izazovima, kao što su klimatske promene. To bi svakako bilo bolje.
Dakle, to će biti ili svet u kom će se demagozi boriti za moć i ona će određivati ishod, ili svet u kom prevagu odnose istina i ljudske potrebe. Oba su moguća i jako je bitno u kom pravcu idemo. Možda će Tramp biti smenjen u novembru, jer će biti jako neizvesni izbori.
O saradnji sa Antom Markovićem
RSE: Bili ste savetnik poslednjeg jugoslovenskog premijera Ante Markovića i tvorac veoma liberalnog ekonomskog programa, koji do tada nije bio viđen u socijalističkom svetu. Program je na početku bio jako uspešan, ali je je ubzro napadnut sa raznih strana i postao je predmet političkih razmirica.
Gledajući sa ove tridesetogodišnje distance, mislite li da je postojala ikakva šansa, krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina, da se neke stvari urade drugačije i izbegnu događaji koji su vodili raspadu Jugoslavije?
Saks: Ja sam došao u Jugoslaviju u vreme postojanja Predsedništva, kolektivnog tela koje je bilo sačinjeno od osam predstvanika republika i pokrajina.
Premijera Markovića sam upoznao u jesen 1989. godine i zemlja se već suočila sa hiperinflacijom. Pomogao sam u razradi strategije čiji je cilj bio zaustavljanje hiperinflacije, koja je počela da daje rezultate.
Međutim, deo je zavisio i od podrške Evrope za opstanak federalne Jugoslavije. Evropa nije bila zainteresovana. Nemačka je odmah zauzela stranu i nije bilo želje da federalna Jugoslavija opstane. To je jako teško pitanje.
Nije bilo želje Zapada da Jugoslavija opstane
RSE: Tadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker je rekao da SAD nemaju nikakav interes u tom konfliktu (we don’t have a dog in that fight).
Saks: Napravljena je greška jer se smatralo da mora da se oprosti ogroman dug Jugoslaviji da bi ona opstala. Kreditori su rekli - ne, zašto bismo mi to uradili. Onda se Jugoslavija raspala, došlo je do rata, konflikta, mnogo patnje.
Lično veoma žalim zbog toga jer verujem u reforme, a ne u rat. Mislim da je postojala realna šansa, ali Evropa i SAD ništa nisu uradili kako treba, jer, zapravo, nisu bili zainteresovani.
Ekonomska kriza pomogla nacionalistima
RSE: Da li mislite da bi Jugoslavija uspela da opstane da su SAD i Evropa bili odlučniji da joj pomognu, ili su, što je mišljenje mnogih, glavni razlozi njenog raspada unutrašnja neslaganja uglavnom po nacionalnoj liniji?
Saks: Definitvno se raspala zbog nacionalističkih težnji Miloševića i drugih lidera koji su igrali na tu nacionalističku kartu. Međutim, razlog zašto su nacionalisti i demagozi pobedili je ekonomska kriza i kolaps. Setite se kako je Hitler došao na vlast. To nije nikakva misterija, već elementarno poznavanje stvari.
Da je postojala ekonomska stabilnost, koja je bila nadohvat ruke, poltika bi, takođe, mogla otići u drugom smeru. Kada ste u krizi, to je podjednako ekonomska i politička borba.
Bilo je dosta podrške za plan Ante Markovića, koji je, inače, bio jako fin čovek, koji je želeo da očuva federalnu Jugoslaviju. Ja sam navijao da uspe, ali niko drugi sa strane nije.
Miloševićeva želja za moći i Velikom Srbijom
RSE: Vaš program je u isto vreme hvaljen, ali i kritikovan, posebno od strane Miloševića, koji je tvrdio da ide na ruku izvozno orijentisanim republikama Hrvatskoj i Sloveniji.
Saks: Ne znam. To je bilo pre trideset godina. Zemlja se suočavala sa hiperinflacijom. Ja sam znao kako da je zaustavim, kako da donesem olakšanje Jugoslaviji.
Međutim, svaka zemlja koja okuplja različite nacije, i ima istoriju kakva je bila jugoslovenska, mora zajedno da radi prevazilaženju unutrašnjih problema. To nije bio moj posao, a nisam imao ni mogućnosti za tako nešto.
Ja sam pokušavao da se izborim sa dubokom finansijskom krizom i smatrao sam da sam pokazao racionalni put ka napretku. Nije bila namera da rešim sve probleme te države, a nisam ni posedovao znanje za to.
Milošević je bio taj koji je odlučilo da državu podeli na dva, ili više, delova. Nije se tu radilo o tehnikalijama u vezi sa ekonomskim planom, već o njegovoj želji za moći ili Velikom Srbijom. Ta pitanja se znatno razlikuju od namere da se uspostavi ekonomska stabilnost.
Da li je šok terapija 1990-ih bila uspešna?
RSE: Vaš program, često nazivan šok terapijom, bio je kasnije sproveden u drugim socijalističkim državama, kao što je Poljska, tokom tranzicije 1990-ih godina.
On je pomogao tim zemljama da se okrenu tržišnoj ekonomiji, ali krtičari smatraju da je mnoge ljude odveo u siromaštvo, dok je samo manjina profitirala. Kako vidite nasleđe svog plana trideset godina kasnije?
Saks: Poljska je tada imala najbolju ekonomsku situaciju, rekao bih, ne decenijama unazad, nego vekovima. Pridružila se i Evropi u to vreme. U periodu od 1990. do 2019. prešla je put od jedne trećine nemačkog prihoda po glavi stanovnika do dve trećine. To je neverovatan uspeh. Jako sam ponosan na sve što je Poljska uradila i na savet koji sam joj dao, koji joj je pomogao da postane deo Evrope.
Mislim da to vidimo i kod ostalih zemalja Centralne i Istočne Evrope. One su uspele da dostignu određeni stepen ekonomske integracije, da uhvate priključak.
SAD doživele kraj Hladnog rata kao pobedu
RSE: Gledajući iz ove perspektive, da li biste nešto uradili drugačije tada, imajući u vidu visok stepen nejednakosti u ovim zemljama, što je i uzrok rasta populizma, prvenstveno u Poljskoj i Mađarskoj?
Saks: Po svom političkom ubeđenju bio sam tada, a i sada sam, socijaldemokrata. Nisam neoliberal, ne verujem u neogranićenu moć slobodnog tržišta, već u mešovitu ekonomiju, odnosno kombinaciju slobodnog tržišta i privrednih aktivnosti kontrolisanih od strane države.
Nijednog trenutka se nisam pretvarao da pokušavam da dam nacrt za istoriju, već sam pomogao da se dogode promene u ranoj fazi posle revolucije, koje su bile mirne, inkluzivne i omogućile su tom delu Evrope da se priključi EU.
To je bila ideja, to se i dogodilo. Ja verujem u EU. Da li je to rešilo sve probleme? Naravno da nije. To je bilo pre trideset i jednu godinu. Život se nastavlja. Ono što sam ja predložio bilo je da se zemlje usmere ka ujedinjenoj Evropi. Ja sam zaista u to verovao i to se i dogodilo.
Isto tako, sada verujem u ujedinjeni globalni svet, u kom će Kina izaći iz siromaštva, Rusija postati normalna zemlja, verujem u Gorbačovljevu viziju o “zajedničkoj evropskoj kući”, koja se prostire od Roterdama do Vladivostoka.
Verujem i da su SAD strašno pogrešile jer su kraj Hladnog rata smatrale pobedom, a ne prilikom za jedan novi otvoreni i fer globalni sistem za sve. Ovo je, prema mom mišljenju, jedna od najvećih grešaka tog vremena.
Sada su uvedene sankcije Rusiji, jer ne igra po pravilima kako to drugi očekuju - kao što to ne rade ni SAD, koje provociraju, kao što su pokušali sa dovođenjem NATO-a u Ukrajinu. To je dovelo do kontra akcije Moskve, koja je destibilizovala region.
RSE: Ne može se reći da je prihvatljiva aneksija Krima, uprkos tome što je Rusija doživela proširenje NATO ka svojim granicama kao pretnju.
Saks: Uopšte nije prihvatljiva, ali da li je neko u SAD pomislio 2008. godine kako, iz ugla Rusije, izgleda poziv Ukrajini i Gruziji da se pridruže NATO. To je neodgovorno.
Umalo je izbio Treći svetski rat kada je Sovjetski savez pokušao tako nešto sa Kubom. Tada niko nije rekao, to je kubanski izbor, već to je pretnja ratom.
Pogledajmo Jugoslaviju. Današnja Srbija nije deo EU, što je, po mom mišljenju, diskriminacija. Katolički delovi Evrope su lakše primljeni nego pravoslavni, ili koji su proruski. Postoji veliko istorijsko zaleđe za ovakve podele, koje nisu dobre. Moje mišljenje je da saradnja, otvorene granice, zajednički rad između država, a ne podizanje novih granica, jesu od pomoći.
Izostanak podrške Zapada Gorbačovljevim reformama
RSE: Jedan od razloga što Srbija, kao i Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Kosovo, Bosna i Hercegovina još nisu deo evropske porodice – jeste neispunjenje kriterijuma za članstvo.
Takođe, tu je i zamor od proširenja u samoj EU. Balkan je još u previranju. Kina i Rusija su prisutni u regionu, dok je EU zaokupljena unutrašnjim krizama. Deluje da je budućnost Balkana a i sveta prilično tmurna.
Saks: Mislim da svet možete podeliti na one koji žele da žive u saradnji i one koji žele da razdvajaju. Ja sam na strani saradnje.
Mnoge stvari smo mogli da uradimo znatno bolje, ali nisam ubeđen da to zavisi samo od uverenja i nade. Tu su i greške koje smo činili. Kao što sam rekao, jedna od njih je bila to što Jugoslaviji nije oprošten dug, ili što reforme koje je Gorbačov sprovodio u Sovjetskom savezu nisu naišle na veću podršku.Džefri Saks
Nažalost, svet tako funkcioniše. Mnoge stvari smo mogli da uradimo znatno bolje, ali nisam ubeđen da to zavisi samo od uverenja i nade. Tu su i greške koje smo činili.
Kao što sam rekao, jedna od njih je bila to što Jugoslaviji nije oprošten dug, ili što reforme koje je Gorbačov sprovodio u Sovjetskom savezu nisu naišle na veću podršku, kao i greška nečinjenja, koja je napravljena za vreme Jeljcina.
Da, svet ne ide nužno u pravcu u kom se neko nada, i trenutno živimo u komplikovanom i teškom vremenu.
RSE: Situacija na Balkanu je i nakon trideset godina nestabilna, nijedan problem iz ratova devedesetih još uvek nije rešen. Kako biste ocenili razvoj ovih postjugoslovenskih država? Obični ljudi su vrlo nezadovoljni i romantičarski se sećaju perioda Jugoslavije, govoreći da je socijalna situacija tada bila bolja. Da li je to subjektivni osećaj ili tužna realnost?
Saks: To je realnost. Što idete istočnije, to je period nakon pada Sovjetskog saveza bio teži. Zemlje koje su primljene u EU su postigle bolje rezultate nego one koje su ostale izvan. Kada strani investitor dođe, on se zapita gde bi trebalo da izgradi fabriku, u Sloveniji ili Srbiji, zemlji koja je deo evropskog tržišta, ili koja nije. To, neminovno, reflektuje činjenicu da postoji ta nova granica, koja svakako podstiče i produbljuje podele.
Facebook Forum