Petog novembra navršava se 20 godina od smrti Milana Mladenovića, jednog od najznačajnijih stvaralaca rock muzike na prostoru bivše Jugoslavije, čoveka koji je sa svojim bendom Ekatarina Velika uveo poeziju u rock’n’roll supkulturu.
Milan Mladenović rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, gde je živeo do svoje šeste godine, a zatim se preselio u Sarajevo. U svojoj 12. godini Milan i porodica se sele u Beograd. Tamo i počinje svoju muzičku karijeru krajem sedamdesetih, kada sa gitaristima Dragomirom Mihailović i Milanom Stefanovićem osniva rock grupu Limunovo drvo.
Ubrzo im se priključuju Goran Kovinčić i Dušan Dejanović-Džindžer (bubnjevi), koga kasnije zamenjuje Ivan Vdović-Vd, tada učenik trećeg razreda gimnazije. Svirali su na gitarijadama u Žarkovu i Železniku, u Bloku 45 (tzv. "Rok blok"), u Domu omladine, a održali su i dva samostalna koncerta u SKC-u.
Upravo će sa Vd-om, Mladenović i bas gitarista Dušan Kojić Koja uvesti revoluciju u dotadašnju YU-rock scenu. Ta se muzičko-idejna revolucija zvala Šarlo Akrobata, avangardni, neuhvatljivi, energični rock trio, čiji se album “Bistriji ili tuplji čovek biva kad...” (1981) svrstava u sam vrh ploča objavljenih u “zlatno doba” Novog vala. Prethodno su se pojavili na ništa manje značajnoj kompilaciji, zajedno sa još dva beogradska benda: Idolima i Električnim orgazmom.
Svega godinu dana nakon jedinog Šarlovog albuma, Koja i Mladenović se razilaze: ovaj prvi nastavlja da istražuje granice buke i Rock estetike u bendu Disciplina kičme, a Milan, sa Mihajlovićem i Vdom osniva Katarinu II. Sastavu se priključuju Margita-Magi Stefanović (klavijature) i Bojan Pečar (bas). Prvi koncert Katarine II bio je krajem 1982. u SKC-u, sa bendovima Partibrejkers i U škripcu.
U proleće 1983. godine Katarina II učestvuje na zagrebačkom bijenalu i dobija solidne kritike. Debi album pod nazivom “Katarina II” konačno izlazi 1984. godine, a na njemu se kao gost pojavljuje glumac Svetislav Goncić. Većinu tekstova je napisao Mladenović, sa izuzetkom tekstova za "Vrt" i "Platforme" koje je napisao Mihajlović, za pesmu "Kad krenem ka..." za koju je tekst napisala Margita Stefanović, kao i za pesmu "Treba da se čisti" čiji je tekst grupno potpisan. U većini pesama grupa uspešno povezuje Mladenovićev deskriptivni pesnički senzibilitet sa energičnim zvukom novog talasa.
Nakon nesuglasica u bendu, Mihajlović napušta Katarinu II i tvrdi da ima autorska prava na to ime, pa Mladenović i ekipa menjaju naziv u Ekatarina Velika, ime koje je danas poznato i onima kojima Rock’n’roll nije omiljeni muzički pravac. Istoimeni album, drugi u svojoj diskografiji, bend objavljuje 1985. Sa ove ploče pamtimo hitove: "Oči boje meda", "Tattoo" i "Modro i zeleno". Iste godine EKV prvi put sviraju van Jugoslavije, na manifestaciji "Dani kulture" u Torinu u Italiji, i ostavljaju pozitivan utisak. Drugi zapaženi nastup ostvaruju na koncertu u Zagrebu koji je bio deo takozvane "Bolje vas našli" tradicionalne razmene bendova između Beograda i Zagreba.
Već naredne godine EKV objavljuju LP “S’ vetrom uz lice” koji pronalazi put do šire publike, uprkos činjenici da mu kritika nije bila baš naklonjena. Hitovi sa ovog albuma uključivali su pesme "Budi sam na ulici", "Kao da je bilo nekad", "Ti si sav moj bol" i "Novac u rukama".
Novi album donosi i promenu u postavi, pa na mesto bubnjara dolazi Srđan Žika Todorović koji je paralelno sa muzičkom izgradio glumačku karijeru.
Bend nastavlja sa godišnjim ritmom objavljivanja ploča. Album “Ljubav”, objavljen 1987, smatra se jednim od najboljih u diskografiji EKV-a i ujedno se na njemu, kako primećuje kritičar Petar Janjatović u svojoj “Ex-Yu Rock enciklopediji”, uočavaju prve depresiven nijanse u poetici Milana Mladenovića. Primer za to je pesma “Tonemo”, dok kao protivteža tim mračnim tonovima stoji “Zemlja” i “Pored mene”.
“Samo par godina za nas”, peto LP izdanje benda izlazi 1989, u osvit raspada bivše Jugoslavije. “Mutnije”melodije i sporiji ritam koji sominiraju ovim albumom nose predosećaj nadolazećih političkih i socijalnih tragedija koji će zahvatiti Jugoslaviju početkom 90-ih. Na ovoj ploči našli su se, osim istoimene pesme, i hitovi “Sinhro”, “Srce”, te “Krug”, možda i najpoznatija, premda daleko od toga da je i najbolja, pesma EKV-a’.
Nakon ove ploče, usledila je najteža promena sastava koju je grupa vrlo teško podnela. Todorović je napustio ben,d koncentrišući se na svoju glumačku karijeru, a Bojan Pečar se seli u London. Mladenović i Margita Stefanović nastavljaju dalje nalazeći novog bubnjara Marka Milivojevića (prethodno: "U škripcu", "Partibrejkers"), a kao basista u to vreme na koncertima svira Miško Plavi. Album “Dum dum” izlazi u proleće 1991. godine, u sam osvit rata u Hrvatskoj. Stoga ne čudi što se smatra najmračnijim albumom grupe. Sve je na ovoj ploči sumorno, počev od omota na kojem Mladenović drži srebrni pištolj na slepoočnici, do tekstova poput: „Strašno je hladna krv koja teče i ostavlja trag“ (pesma “Bledo”); ili “„Nismo znali da je kocka bačena/ nismo znali da je srušen most/ reka blista ispod čizama/ čista voda malo krvava” (“Idemo”).
Ni sam Mladenović nije krio da su ga u tom trenutku opsedali demoni svakodnevice: “Motive za pesme nalazim u realnim životnim surovostima. Ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi ako me guše i razdiru ovozemaljski jadi”, rekao je 1989. godine u intervjuu tada popularnom listu „Ćao“, dakle i pre izlaska “Dum duma”.
Početkom ratova u bivšoj Jugoslaviji, 1992. godine, Mladenović sa članovima grupa "Partibrejkers" i "Električni orgazam" formira antiratni muzički projekat "Rimtutituki". Njihov najpoznatiji singl "Slušaj 'vamo!", s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda. EKV, "Partibrejkers" i "Električni orgazam" su septembra 1993. godine svirali antiratne koncerte u Pragu i Berlinu sa zagrebačkim sastavom "Vještice", u okviru akcije "Ko to tamo pjeva".
U maju 1993. nova postava EKV-a objavljuje album “Neko nas posmatra” koji, kao suprotnost prethodnom albumu, donosi topliji i pristupačniji zvuk te komunikativnije i otvorenije teme posebno prepoznatljive u pesmama "Zajedno", "Just let me play some modern RNR music", "Jadransko more", "Ponos". Ovo je ujedno bila i poslednja ploča EKV-a. Bend je pau u hibernaciju početkom 1994. godine. Mladenović u proleće odlazi u Brazil gde zajedno sa prijateljem i muzičarem Mitrom Subotićem Subom i grupom brazilskih muzičara radi na albumu "Angel's Breath", u javnosti nedovoljno cenjeno izdanje koje donosi mračne tonove i južnoameričke ritmove.
Po Mladenovićevom povratku u Beograd bend nastavlja sa koncertnom aktivnošću i počinje sa radom na novom albumu čiji je radni naziv „Ponovo zajedno“. Rad na albumu je međutim ubrzo obustavljen zbog Mladenovićevih zdravstvenih problema. U avgustu 1994. bend svira na festivalu u Budvi što je njihov poslednji koncertni nastup. Sledećeg dana Milan Mladenović je prebačen u bolnicu gde je otkriveno da ima rak pankreasa.
Svega nekoliko meseci kasnije, 5. novembra 1994, Milan Mladenović je umro u Beogradu u 37. godini. Njegovom smrću, Ekatarina Velika je prestala da postoji.
Poslednjih nekoliko godina, ulice i trgovi u gradovima bivše države dobili su ime Milana Mladenovića, kao što je plato ispred Doma omladine Beograda.
O uticaju poetike Milana Mladenovića slikovito govori podatak da se određeni broj studenata Filozofskog i Fakulteta političkih nauka odlučio da se u svojim diplomskim ili naučnim radovima bavi temama koje su vezane za rokenrol kulturu bivše Jugoslavije, stvaralaštvo Milana Mladenovića i sastava Ekatarina Velika.
