Dvanaesta godišnjica nezavisnosti Kosova

Kosovo 17. februara 2020. obeležava dvanaestu godišnjicu nezavisnosti i to sa novoizabranom Vladom na čijem je čelu Aljbin Kurti (Albin Kurti), lider pokreta Samoopredeljenje.

Reč je o pokretu koji je od ulaska u Skupštinu Kosova 2010. godine bio bučna opozicija naspram mnogih procesa na Kosovu, od načina vođenja dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom, briselskih sporazuma, a pogotovo pravilima Zajednici opština sa srpskom većinom, potom demarkaciji sa Crnom Gorom i slično.

Pročitajte i ovo:

Srbija i Kosovo: Uz dijalog, i sporazumi stoje 'u mestu'

Pokret Samoopredeljenje je neretko kritikovao i protestvovao protiv međunarodnih misija na Kosovu, najpre one Ujedinjenih nacija, UNMIK pre proglašenja nezavisnosti, kritikujući je da je imala prvu i poslednju reč u svemu na Kosovu. Posle proglašenja nezavisnosti 2008. kritike su upućivane i radu misije Evropske unije za vladavinu prava, EULEX.

Kurti je 2018. u Ljubljani u institutu IFIMES izjavio da je međunarodna administracija je tada zamenjena međunarodnim protektoratom.

Situaciju pre nezavisnosti Kurti je poredio i sa bolnicom, u kojoj su građani tretirani kao pacijenti, a gde su lekari bili međunarodni zvaničnici. Proglašenjem nezavisnosti delovalo je da Kosovo napušta bolnicu, ali, kako je tada izjavio aktuelni kosovski premijer, samo jednom nogom.

O Ahtisarijevom planu

Samoopredeljenje se oštro protivio i planu specijalnog predstavnika UN-a Martija Ahtisarija (Martti Ahtisaari) iz 2007. godine, na osnovu kojeg je proglašena nezavisnost Kosova.

Kritikovao ga je, kako je objašnjavao, zato što će Kosovo i nakon proglašenja biti pod nadzorom međunarodne zajednice, i što, tvrdio je Kurti, taj plan pruža Srbiji da proširi svoju kontrolu na Kosovu.

Plan, a nakon toga i zakoni koji su proizašli iz njega, omogućava Srbiji da kontroliše i finansira svoje određene sektore u srpskim sredinama na Kosovu kao što su obrazovanje, zdravstvo i sl. Ahtisarijev plan, međutim, nije priznala ni Srbija i tako se usprotivila proglašenju nezavisnosti Kosova, od kada uporno lobira protiv nje.

Pročitajte i ovo:

Šta sve pruža Ahtisarijev plan

Očekivanja međunarodne zajednice

Kurtijeva Vlada suočava se danas sa međunarodnim pritiscima za nastavak pregovora.

Dvanaest godina od proglašenja nezavisnosti od Srbije, i 21 godinu od kraja rata, pregovori o normalizaciji odnosa sa Srbijom i dalje traju.

Briselski dijalog Kosova i Srbije počeo je 2011. kao tehnički, da bi se 2013. nastavio kao politički, kada je postignut i "Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine".

Od novembra 2018. godine, nakon što je Kosovo uvelo carine od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, zvanični Beograd je i suspendovao svoje učešće u dijalogu do ukidanja ove mere.

Pročitajte i ovo:

Godinu dana kosovskih taksi: Gubici u Srbiji i BiH, veća proizvodnja na Kosovu

U dijalogu Kosova i Srbije ponovo su angažovani i EU i SAD koje insistiraju na nastavku procesa, što bi trebalo da usledi nakon ukidanja takse.

Očekuje se da će EU ubrzo imenovati novog specijalnog izaslanika za dijalog Kosova i Srbije, dok Sjedinjene Američke Države su pod administracijom predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) angažovale dvojicu svojih zvaničnika za Balkan i Kosovo, Metju Palmera (Matthew Palmer) i Ričarda Grenela (Richard Grenell), specijalnog izaslanika američkog predsednika za mirovne pregovore Kosova i Srbije.

Grenel posebno insistira na postizanju konačnog sporazuma, a za SAD je važno da fokus sporazuma bude recipročno priznanje između Kosova i Srbije. Zahtev SAD je da uporedo sa ukidanjem takse, Srbija mora da prekine kampanju protiv nezavisnosti Kosova.

Pročitajte i ovo:

Stakić: Reciprocitet je nemoguć bez uzajamnog priznanja

Grenel smatra da je lakše postići sporazum ukoliko se dvema zemljama omoguće ekonomski podsticaji.

U tom svetlu, Grenel je poslednjih nedelja mimo bilo kakve uključenosti EU u taj proces, izdejstvovao postizanje tri sporazuma o avio liniji, železnici i autoputu između Prištine i Beograda. Poslednja dva su postignuta nakon što je 4. februara izglasana Vlada Aljbina Kurtija, ali ona nije bila upućena ni uključena u proces dogovaranja.

Pročitajte i ovo:

Srbija i Kosovo: Potpisani sporazumi o autoputu i železnici

Kakav je stav EU?

EU je pak mišljenja da Kosovo i Srbija sami trebaju da razgovaraju i postignu dogovor među njima.

Nezavisnost Kosova priznalo je više od 100 država, dok Srbija aktivno radi na povlačenju tih priznanja.

Pet država EU i dalje ne priznaju Kosovo - Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar.

Građani Kosova jedini su na Balkanu za koje vizni režim sa EU i dalje važi.

Pročitajte i ovo:

Plenković: Hrvatska smatra da je Kosovo ispunilo kriterije za viznu liberalizaciju