"Do tada nikada nismo razmišljale o tome da je bio Rom. Bio je naš Dule", kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) školske drugarice Dušana Jovanovića, koji je pre 25 godina ubijen u centru Beograda.
Razlog je bio boja njegove kože.
Imao je 13 godina.
Do smrti su ga 18. oktobra 1997. pretukla dvojica pripadnika neonacističkog "skinhead" pokreta.
Četvrt veka kasnije, bivši đaci odeljenja VIII-2 škole "Vladislav Ribnikar" priključili su se inicijativi da jedan park u blizini zgrade u kojoj je živeo ponese njegovo ime.
"Prvo, zato što se nalazi u Beogradskoj ulici u kojoj je on i živeo i nastradao, a drugo zato što se dosta ljudi ni ne seća tog događaja ili nisu ni čuli, pogotovo mlađe generacije. I da se to nikada više ne desi", rekla je Jovana Vuković Šarac, školska prijateljica Dušana Jovanovića.
Inicijativu da park u takozvanoj "Mitićevoj rupi" kod Trga Slavija ponese ime dečaka, podneli su na godišnjicu ubistva, 18. oktobra, njegova sestra Duška Jovanović, uz podršku nevladine Inicijative A11.
Inicijativu bi na narednoj sednici trebalo da razmatra Komisija za nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda, rekla je za RSE članica Komisije iz opozicione odborničke grupe "Moramo" Natalija Simović.
"Mi smo tu inicijativu predložili za sledeći sastanak i nadamo se da će postojati široki kompromis i sa strane vladajuće koalicije, a naravno i opozicije", navela je Simović.
Datum sednice još nije poznat, a predsednica Komisije iz redova vladajuće Srpske napredne stranke Bojana Borić Brešković rekla je za RSE da ne može da komentariše incijativu dok predlog ne bude zvanično upućen u proceduru.
Iz Gradske uprave i kabineta gradonačelnika Beograda nisu odgovorili na pitanja RSE kakav je njihov stav o inicijativi da park ponese ime Dušana Jovanovića.
Poslednji koraci Dušana Jovanovića
Dušan Jovanović živeo je sa ocem, majkom i starijom sestrom u prometnoj Beogradskoj ulici na broju 35. Ubijen je svega nekoliko metara dalje, ispred broja 33.
Na tom mestu nalazila se prodavnica u koju je tada trinaestogodišnji dečak 18. oktobra 1997. uveče krenuo da kupi sok.
Ispred su ga presreli maloletni Milan Čujić i Ištvan Fendrik, pripadnici neonacističkog "skinhead" pokreta, u čijoj srži su rasizam i šovinizam.
Iz čista mira su dečaka počeli da tuku pesnicama, cokulama, a onda i delom otkinutog oluka. Od posledica prebijanja, Dušanu je polomljen vrat.
Telo bez svesti, na ulici je pronašao njegov otac Aleksandar Jovanović.
Izašao je da potraži sina jer se dugo nije vraćao.
"Prišao sam mu sav se tresući. Ležao je na leđima (…) Desna ruka bila mu je na stomaku, kao da ga je tu zabolelo, leva opružena kraj tela. Kad sam prišao blizu, odjedanput sam reagovao: ko mi ubi sina?", ispričao je Aleksandar Jovanović dva dana posle ubistva za Večernje novosti.
'Bio je to šok za sve nas'
Taj dan pamte i njegove prijateljice iz razreda.
"Drugarica je došla kod mene i rekla mi da se nešto desilo u Beogradskoj ulici. Bilo je puno policije, ljudi, hitna pomoć. Onda je sutradan krenulo po novinama i stajali su samo inicijali. Kontaktirala sam drugara i pitala ga da li se nešto desilo našem Dušanu jer su inicijali bili njegovi", seća se Jovana Vuković Šarac.
"I sada se ježim kada pričam o tome. Bilo je tragično. Šok za sve nas", dodaje.
Isto navodi i Dušanova drugarica Marija Blagojević Potpara.
"Sećam se tog dana, došla sam kući i nisam sigurna da li mi je mama to veče rekla ili sutradan ujutru. Potpuni šok i tragedija."
Prvi izveštaji u medijima govorili su o četvorici napadača. Međutim, dan posle zločina uhapšena su dvojica maloletnika.
"U toku postupka je nesumnjivo utvrđeno da su maloletni Ištvan Fendrik i Milan Čujić presreli i tukli maloletnog Dušana Jovanovića samo zato što je Rom. Prvo su ga udarali pesnicama u predelu glave, pa kada je pao, obojica su ga šutirali 'martinkama' dok je davao znake života", navedeno je u optužnici.
Da je dečak do smrti pretučen samo zbog boje kože utvrđeno je i presudom kojom su dvojica napadača osuđena na po 10 godina zatvora, a oslobođeni su posle šest godina zbog dobrog vladanja.
Uslovno su pušteni na slobodu 2004. godine. U trenutku odsluženja kazne, imali su po 24 godine.
U vreme kada je Dušan Jovanović ubijen, u Srbiji je nekoliko godina funkcionisao ogranak neonacističke organizacije "Krv i čast" (Blood and Honour), ekstremističke mreže koja je originalno nastala u Velikoj Britaniji.
Takođe, delovao je i "skinhead" pokret u okviru beogradske navijačke grupe "United force" koja podržava Fudbalski klub Rad.
"Bilo mi je jasno šta se i zašto dogodilo, pogotovo zato što sam u tom periodu bila mlada pankerka. Kasnije sam i ja imala problema sa skinsima", kaže Dušanova prijateljica iz razreda Ana Glavina.
Ubistvo Dušana Jovanovića pokrenulo je proteste romske zajednice u Beogradu, a štampa iz tog perioda zabeležila je da su ulični okršaji neonasita i Roma bili česti.
Građani su se danima posle ubistva okupljali ispred Beogradske 33, a osnovna škola "Vladislav Ribnikar" proglasila je dan žalosti.
"Sećam se muka i tišine i jednog nerazumevanja cele situacije zašto i kako. Bilo je nezamislivo", kaže za RSE nastavnik geografije u školi "Vladislav Ribnikar" Zoran Nišević, koji je predavao razredu Dušana Jovanovića.
Pamti ga kao mirnog i tihog dečaka.
"Bio je to događaj koji je promenio naše živote u svakom smislu. U to vreme je skinheds pokreta bilo baš dosta, sećam se i nekih naših đaka koji su bili u tome. I sećam se da sam jednom od njih dao da uradi seminarski rad na tu temu. Tako smo kroz rad na času pokušavali da utičemo na decu, da shvate šta se u stvari desilo."
U vreme ubistva Dušana Jovanovića devedesetih godina, Srbija je bila pod sankcijama međunarodne zajednice zbog vojne agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Ratna atmosfera i ekonomski sunovrat uticali su na porast kriminala i etničke netrpeljivosti, pa su romska naselja i Romi često bili na udaru.
"Ako se sećate, devedesetih su sa nogu skidali [krali] patike. Neko iz našeg odeljenja je šetao Kalemegdanom u novim patikama i neko je hteo da mu ih skine i sećam se da je Dule prišao i spasio ga. Stvarno je bio i dobrica i veseo", kaže njegova školska prijateljica Ana Glavina.
"Voleo je da se šali, bio je fenomenalan dečko i drug. Sećate se, potpisivao se na stolovima kao Dux", priča Marija Blagojević Potpara.
Svake godine, cveće na mestu gde je ubijen ostavljaju porodica, prijatelji, predstavnici nevladinih ogranizacija i opozicionih pokreta, ali ne i institucija Srbije.
"Od kada se to desilo, mi smo se svake godine okupljali na godišnjicu. U međuvremenu je broj ljudi počeo da opada jer su neki počeli da studiraju, pa dobili porodice. Ali, spojilo nas je to što se desilo", kaže Jovana Vuković Šarac.
Jednoglasno su, dodaje, odlučili da podrže inicijativu da park u kojem su proveli detinjstvo ponese ime Dušana Jovanovića.
Kako se menjaju imena ulica i drugih mesta u gradu?
Pri utvrđivanju naziva ulica, trgova, gradskih četvrti i drugih delova naseljenih mesta, kao što su kejovi, obale, mostovi, parkovi i drugo, polazi se od značajnih događaja i datuma iz istorije, nauke, kulture i slično, navodi se u "Odluci o utvrđivanju naziva ulica i trgova na teritoriji grada Beograda".
U inicijativi da park na Trgu Slavija ponese ime Dušana Jovanovića, njegova sestra i nevladina Inicijativa A11 pozivaju se upravo na istorijski značaj.
Uz komemorativni aspekt i ukazivanje na pogubnost rasne mržnje i netrpeljivosti, potpisnici predloga navode da bi preimenovanje parka predstavaljao i "opomenu svima onima čiji govor mržnje može biti klica iz kojeg nastaju ovakve tragedije".
"Mislimo da je ovo mnogo važno, ne samo zbog sećanja na njegov život, već i zbog promocije antifašizma i multikulturalnosti", navodi odbornica opozicione koalicije "Moramo" i predstavnica "Ne davimo Beograd" Natalija Simović.
Dodaje da bi to "poslalo snažnu poruku da je Beograd grad za sve, u kome niko ne sme da se plaši za svoj život zbog boje kože, rase ili drugog".
Svako može dati inicijativu za pokretanje postupka promene naziva, a pokreće ga Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada.
Ukoliko Komisija usvoji predlog, o njemu se izjašnjavaju odbornici Skupštine Grada Beograda.
Porodica Jovanović se ubrzo posle ubistva odselila iz Beogradske 35.
Otac Aleksandar i majka Milica su preminuli, a sestra Duška živi u inostranstvu.
U Beogradu je bila 18. oktobra na obeležavanju 25 godina od smrti brata.
Tada je, uz više desetina građana i aktivista, u parku u kojem je provodila detinjstvo sa bratom postavljena simbolična tabla sa porukom i podsetnikom:
"Borba protiv rasizma, mržnje i nasilja nikada na prestaje."