Od svih osuđenih prvostepenom presudom u sudskom procesu "Državni udar", u pritvoru do pravosnažne presude se nalazi jedino penzionisani general policije Srbije Bratislav Dikić.
Osuđena Branka Milić je u Ambasadi Srbije u Podgorici, dok će konačnu presudu na slobodi dočekati ostalih jedanaest osuđenih za pokušaj terorizma i stvaranje kriminalne organizacije. Osuđeni državljani Srbije su se već vratili u Srbiju.
Ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov koji su prvostepeno osuđeni na ukupno 27 godina zatvora, kao i dvojica srpskih državljana Predrag Bogićević i Nemanja Ristić koji su osuđeni na ukupno 14 godina, nisu bili dostupni crnogorskom pravosuđu od početka istrage i sudskog procesa za državni udar. Njihove matične države Rusija i Srbija su odbile da ih izruče Crnoj Gori, pa će konačnu presudu dočekati u tim zemljama.
Da li zemlje čiji su osuđeni u Crnoj Gori državljani, imaju bilo kakvu obavezu da sprovedu presude suda u Crnoj Gori, Radio Slobodna Evropa (RSE) je pitao advokata Dražena Medojevića.
U hipotetičkoj situaciji da konačnom presudom bude potvrđena prvostepena, advokat Medojević ocjenjuje da sudbina te presude zavisi od država čiji su državljani.
"Da ne prejudiciramo epilog drugostepenog postupka, ali da hipotetički tako ostane, crnogorsko pravosuđe diktira da li će biti izdate potjernice za tim licima. Sa druge strane, to je opet odnos matičnih država ovih lica koja bi u tom slučaju bila pravosnažno osuđena, da li bi ta lica bila izručena crnogorskom pravosuđu na izdržavanje kazne, u šta ja ne vjerujem. Pitanje je i da li bi ta lica po tim presudama izdržavala kaznu u njihovim zemljama i da li bi njihova matična pravosuđa postupala po ovim presudama, u šta takođe sumnjam. Po mojoj procjeni će to u odnosu na ova lica biti samo mrtvo slovo na papiru", konstatuje advokat Medojević.
Crnogorski državljani, odnosno funkcioneri opozicionog Demokratskog fronta Andrija Mandić, Milan Knežević, osuđeni ukupno na po pet godina zatvora, čekaće na slobodi konačnu odluku Apelacionog suda. Njima nisu zabranjena putovanja van zemlje, što se pokazalo odmah nakon izrečene presude Višeg suda u Podgorici, kada je narednog dana Andrija Mandić otputovao u Srbiju i sreo se sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Na godinu i po je osuđen aktivista Demokratskog fronta Mihajlo Čađenović, koji je tokom sudskog postupka bio u pritvoru osam mjeseci.
Državljani Srbije Milan Dušić, Srboljub Đorđević i Dragan Maksić, koji su osuđeni na po godinu i po do godinu i devet mjeseci zatvora, pušteni su iz pritvora nakon čega su napustili teritoriju Crne Gore i vratili se u Srbiju. Oni su sada, prema mišljenju advokata Dejana Klikovca koji je brano Milana Dušića, slobodni, a s obzirom da su osuđeni na približno jednake kazne u odnosu na vrijeme provedeno u pritvoru, neće trpjeti bilo kakve pravne posljedice.
"U ovom trenutku nema nikakvih ograničenja po bilo kom pitanju i može da koristi sva prava koja mu pripadaju u skladu sa zakonom. Znači da mu sloboda kretanja nije ograničena", kaže advokat Dejan Klikovac.
Ukoliko bi konačna presuda bila manja od vremena koji je osuđenik proveo u pritvoru, u konkretnom slučaju bi Dragan Maksić mogao da traži nadoknadu štete, kaže advokat Klikovac.
"To su značajno manji iznosi nadoknade nego u slučajevima kada lice bude oslobođeno. Ali u svakom slučaju ukoliko bi ostala ova kazna, imajući u vidu vrijeme koje je proveo u pritvoru, imao bi pravo da traži nadoknadu štete", kaže Klikovac.
I srpska državljanka Kristina Hristić, osuđena na jednogodišnju uslovnu kaznu, je napustila Crnu Goru.
U pritvoru je jedino ostao penzionisani general srpske policije Bratislav Dikić koji je osuđen na osam godina zatvora.
U Ambasadi Srbije u Podgorici nalazi se Branka Milić, koja je u novembru samoinicijativno napustila suđenje nezadovoljna nalazom vještaka koji je procjenjivao njeno zdravstveno stanje. Prilikom izricanja presude sudija se nije izjašnjavala o pritvoru za Branku Milić koja je osuđena na tri godine zatvora. Za sada je nepoznato da li bi Milić bila uhapšena ukoliko bi napustila Ambasadu Srbije.
"U vezi sa pritvorom Branke Milić sud se nije izjašnjavao i ona je prema ranijem rješenju i dalje u pritvoru. Naravno da ćemo tražiti ukidanje pritvora za Branku Milić", saopštio je njen branilac Jugoslav Krpović je za Radio Antena M.
Kada je riječ o žalbenom postupku, advokat Dražen Medojević kaže da branioci još nisu dobili pisano rješenje suda o presudi, na osnovu kojeg bi trebalo da upute žalbu Apelacionom sudu.
"Moguće da to bude u nekih 15 do 20 dana, možda i mjesec dok ne dobijemo taj pismeni otpravak. Od trenutka dobijanja tog otpravka teče zakonski rok za žalbu od 15 dana. Postoje neki uobičajeni rokovi koliko traju ti drugostepeni postupci", pojašnjava advokat Medojević.
'Presuda ne kvari odnose Srbije i Crne Gore'
Presuda u slučaju nazvanom "državni udar" neće opteretiti političke odnose Srbije i Crne Gore, smatraju sagovornici RSE.
"Ne verujem da može izazvati neke ozbiljnije posledice u odnosima Crne Gore i Srbije. To su prosto slučajevi koji se dešavaju. Pretpostavljam da će Srbija učiniti sve što može, da će razgovarati sa osuđenima, da će im pružiti pravnu pomoć u daljem postupku i proučiti presude", izjavio je za RSE Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union u Beogradu.
On je rekao da je rano govoriti o pravnom sledu događaja, odnosno o tome da li će Srbija izručiti osuđene koji su nedostupni Crnoj Gori, jer nije izrečena konačna presuda.
Darko Trifunović, profesor na beogradskom Fakultetu za bezbednost, smatra da pravosudni epilog u ovom slučaju donosi dobro obema stranama.
"To treba da unapredi odnose. Jer, zamislite da je obrnuta situacija. Da je neka služba organizovala ljude na teritoriji Crne Gore i da su oni pohapšeni u Srbiji. Crnogorske vlasti bi se takvih ljudi javno odrekle. Mislim da Crna Gora ima dosta razloga da upre prstom u Srbiju zato što je neprimereno da zvanični Beograd i dalje drži u Ambasadi u Podgorici državljanku Srbije koja je bila puštena da se brani sa slobode", navodi Trifunović.
Kako osuđeni imaju pravo žalbe, sagovornici RSE ističu da će odluka više sudske instance utvrditi status presude, pa da bi onda mogao, ukoliko budu konačno osuđeni, da bude aktuelizovan status u odsustvu osuđenih srpskih državljana koji se nalaze u Srbiji.
"Ukoliko Podgorica zatraži ekstradiciju, ako presuda postane pravnosnažna, onda će nadležni sudski organ odlučivati da li će se ona izvršiti. Postoji i mogućnost da se presuda ovde prizna i da osuđeni eventualno izdržavaju kaznu u Srbiji", kaže Bogoljub Milosavljević.
U međuvremenu, nakon neodređenih reakcija zvaničnika u Beogradu na prvostepene kazne, iz drugog političkog ešalona pojavio se stav kako Podgorici oficijelno odgovoriti na tu presudu: Vojislav Šešelj, poslanik Narodne Skupštine Srbije osuđen na 10 godina zatvora u Haškom tribunalu, u parlamentu je izjavio da bi Srbija kao kontrameru trebalo da uhapsi 11 crnogorskih državljana i osudi ih za pokušaj državnog udara.
Darka Trifunovića RSE pitao je za komentar.
"Ha, ha, je li to neka šala? To niko ne bi trebalo da uzme za ozbiljno. Mislim da je njegovo vreme isteklo", naveo je Trifunović.
Darko Trifunović zaključuje da bi Beograd trebalo da obrati više pažnje na političke aktivnosti građana koji su bili vezani za ovaj slučaj.
"Da li njima, kao nekada ranije, treba Beograd kao mentor ili Moskva da ih tutoriše. Pošto je očigledno da Beograd nije zainteresovan da im pruži podršku da se oni na bilo koji način uključe u vlast u Crnoj Gori, pitanje je da li su ti isti ljudi našli nove mentore i da li zbog njih svi mi građani Srbije treba da ispaštamo. Ja mislim da ne", ocenio je Trifunović.
Nadležni u Srbiji do sada su poručili da će pažljivo proučiti presudu u slučaju "državni udar".
"Mi ne možemo da se mešamo u prvostepenu presudu ali tu svakako ima dosta čudnih stvari", izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
Facebook Forum