„Srbija i njen predsednik se na zakonom zasnovan način suprotstavljaju formiranju tuđe vojske na delu svoje teritorije“, izjavio je direktor Kancelarije za Kosovu u Vladi Srbije Marko Đurić, nakon što su objavljene informacije da sve više pripadnika Bezbednosnih snaga Kosova iz redova srpske zajednice napušta te snage..
Đurić je optužio kosovske zvaničnike da „napadima na Srbiju pokazuju koliko su nervozni zbog insistiranja na tome da se spreči formiranje takozvane vojske Kosova“. Dodao je i da Srbija „ne želi da dopusti formiranje vojske u kojoj bi kao nekada udarao Srbin na Srbina“.
Predsednik Odbora za Kosovo u Skupštini Srbije Milovan Drecun rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da mu "nije poznato" da je oko 20 pripadnika Bezbednosnih snaga Kosova iz gnjilanskog kraja, na jugozapadu Kosova, kolektivno podnelo zahteve za povlačenje iz tih snaga zbog pritisaka iz Beograda.
"A jesu li ranije ukazivali da je na njih vršen pritisak od strane Albanaca da uđu u kosovske Bezbednosne snage? A drugo, da li neko može da ih natera? Ako je tako, neka iznesu činjenice. Sami su tamo ušli i sami će odlučiti da li tamo treba da budu ili ne", rekao je Milovan Drecun.
- 'Morao sam da napustim Bezbednosne snage Kosova'
- Srbi napuštaju Bezbednosne snage Kosova
- Ko preti Srbima u kosovskim bezbednosnim snagama?
Ambasador SAD na Kosovu Greg Delavi ocenio je da je neprihvatljivo zastrašivanje pripadnika Bezbedonosnih snaga Kosova srpske nacionalnosti.
Delavi je na Tviteru napisao da je zabrinut nedavnim napuštanjem kosovskih Srba Bezbednosnih snaga Kosova.
"Zastrašivanje sa strane pripadnika BSK je neprihvatljivo. (Nacionalna) raznolikost BSK je model za zemlju. Ona treba da bude za ponos, a ne da se uništava", naveo je Delavi.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose uveren je da sami ne odlučuju, a o pritiscima su za RSE svedočili i pojedini pripadnici BSK-a iz srpske zajednice.
"Nema spora da Beograd stoji iza toga jer je predsednik Vučić posle svojevremeno održanog Saveta za nacionalnu bezbednost posle hapšenja Marka Đurića (direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije) najavio da će Beograd preduzeti sve mere koje može, i pozvao Srbe koji su pristupili kosovskim Bezbednosnim snagama da ih napuste", navodi Janjić.
Razlozi, kako kaže, mogu biti u kratkoročnim i dugoročnim ciljevima Srbije.
"Kratkoročni cilj je da se ojača pozicija i da se pokaže da Beograd ima itekakav uticaj na Kosovu. Dakle, da se ojača pregovaračka pozicija u nastavku pregovora, pogotovo po pitanju Zajednice srpskih opština. Dugoročni cilj može biti destabilizacija Kosova i stvaranje uslova da Beograd ne bude jedini kriv ili odgovoran ukoliko dođe do prekida ove vrste pregovora kakvi se vode u Briselu", dodaje on.
Dan nakon što je RSE objavio vest da Srbi napuštaju bezbednosne snage, premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio da država razmatra ovaj slučaj i da je većina ljudi u izjavama kao "motiv za odlazak navela direktan pritisak zvaničnog Beograda, bilo tokom njihovog putovanja u Srbiju, zaustavljanja i ispitivanja, do pretnji koje su uperene prema njima i njihovim porodicama".
"On takvim izjavama pokušava da podeli srpski narod i zvanični Beograd. To neće moći", navodi Milovan Drecun.
Beograd se ošto protivi transformaciji BSK-a u Vojsku Kosova, a direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Marko Đurić poručio je pre tri meseca da bi se eventualno učešće predstavnika srpske zajednice u budućoj vojsci Kosova smatralo "ilegalnom aktivnošću".
"Prema našem krivičnom zakonodavstvu je stupanje u ilegalne strane oružane formacije protivzakonito i kažnjivo sa do 10 godina zatvora", rekao je Đurić.
[RSE/Video, februar 2018.]
Pozicija Srbije o pitanju formiranja kosovske vojske je jedinstvena i nedvosmislena, i srpska zajednica ne bi trebalo da bude njen deo - ponavlja to i Milovan Drecun.
"To je formacija koja nema utemeljene u Rezoluciji 1244 i smatramo da bi to dodatno ugrozilo bezbednost srpskog naroda koja je inače na izuzetno niskom nivou, zapravo ne postoji", navodi Drecun.
Više od pet posto pripadnika Bezbednosnih snaga Kosova pripadaju srpskoj zajednici. Do ovog trenutka nema zahteva za povlačenjem Srba iz bezbednosnih struktura prisutnih na severu Kosova u četiri opštine (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) sa većinskim stanovništvom srpske nacionalnosti.
"Zato što Beograd veruje da čvrsto drži kontrolu nad tim ljudima sa severa. Ovi ljudi koji žive u Pomoravlju i u centralnom Kosovu su zaista do sada bili ispod radara sprskih interesa, prepušteni sebi i integraciji u kosovske institucije. Ovo će imati loš efekat jer stvara predstavu o Beogradu kao nekome ko ne poštuje dogovore kada govorimo o slobodi kretanja, u ovom slučaju ne poštuje volju čak ni pripadnika svoje zajednice, a manjine na Kosovu, i na kraju, pokazuje tendenciju da Beograd ponovo čačka svoje odnose sa NATO-om jer, da se ne lažemo, NATO kontroliše situaciju na Kosovu", navodi Janjić.
Zamenik ministra Bezbednosnih snaga Kosova Burim Ramadani izjavio je za RSE da su o pritiscima na pripadnike srpske zajednice obavešteni svi međunarodni mehanizmi, uključujući i NATO. U aprilu je na prelazu sa Kosova u Srbiju Končulj kod Bujanovca uhapšen pripadnik BSK-a Miloš Šošić, a Srbija nije saopštila razloge privođenja.
"Kada ovo povežemo sa svim onim maltretiranjima sportista, NGO aktivista, uz sve ono što se dešavalo na granici, moguće je da se Beograd sprema za napuštanje Briselskog dijaloga, ali ne želi da on bude okrivljen za to", kaže Dušan Janjić.
Unutar briselskog procesa, predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači sastali su se 24. juna posle tri meseca pauze. Brisel je saopštio da je dogovoreno intenziviranje dijaloga i mirno rešavanje problema.
Facebook Forum