I 2009. godina je bila turbulentna za dolar, imajući pogotovo u vidu da su se SAD suočile sa najgorom recesijom u poslednjih nekoliko decenija.
Claire Bigg (Priredio: Dragan Štavljanin)
Dolar je na početku ekonomske krize u jesen 2008. godine čak ojačao jer su investitori napuštali rizičnija tržišta i potražili utočište u relativno bezbednoj američkoj valuti.
U februaru ove godine evro je vredeo 1,25 dolara nasuprot više od 1,50 prethodnih meseci. Tome su doprinele i vanredne mere Američke centralne banke u cilju suzbijanja krize, kao što su rekordno smanjenje kamatnih stopa i štampanje, odnosno elektronsko kreiranje stotina milijardi dolara da bi se otkupili vladini dugovi (quantitative easing) i omogućilo bankama novac za pozajmice.
U trenutku kada je ekonomija pokazala prve znake oporavka, investitori su se opet okrenuli dolaru kako bi finansirali projekte koji omogućavaju visoku dobit.
Nil Mekinon (Neil Mackinnon) iz kompanije VTB Capital u Londonu.
“Naročito je ove godine dolar postao valuta za finansiranje investitora i trgovaca pošto je FED usvojio politiku ‘elektronskog kreiranja novca’ i kresanja kamatnih stopa skoro na nulu. To znači da su investitori i trgovci pozajmljivali u dolarima i koristili te fondove za investiranje u projekte sa većom dobiti kao što su akcije, robe, nova tržišta u usponu, kupovinu drugih valuta sa velikom dobiti”.
Kao posledica, dolar je u oktobru ponovo pao na ispod 1.50 u odnosu na evro. Međutim, taj pad nije bio tako dramatičan kako su se neki pribojavali.
Vanesa Rosi (Vanessa Rossi), ekonomski analitičar iz Čatam hausa u Londonu.
“Taj trend je tokom leta izgledao prilično ubrzan, tako da je postojala bojazan da će će dolar drastično pasti. Sada vidimo da se to nije desilo. Vidmo, zapravo, da se u poslednjih šest meseci dolar jednostavno vratio na nivo od pre početka krize”.
U decembru je ojačao na 1,43 za evro. Jedan od razloga su loše vesti iz različitih delova evrozone, kao što su veliki dugovi u Grčkoj. Austrija je nacionalizovala jednu od banaka, što ukazuje da bankarska kriza u Evropi ni izbliza nije okončana. Takođe, Irska, Španija i Portugalija se suočavaju sa ogromnim deficitima.
Istovremeno, poslednje vesti iz SAD su ohrabrujuće. Jača uverenje da se američka privreda oporavlja od najgore recesije nakon Drugog svetskog rata. U periodu jul – septembar zabeležen je rast od 2.8 odsto, nakon četiri kvartala pada ispod nule.
Zbog toga, sve su učestalija očekivanja da će Federalne rezerve preduzeti mere koje bi dodatno ojačale dolar. Nil Mekinon.
“Tržište reaguje na poslednje podatke o zaposlenosti kao i maloprodaji koji ukazuju da je američka ekonomija sve stabilnija što može podstaknuti Federalne rezerve da olabave sve mere koje su primenjivane tokom cele godine i na kraju čak razmotre povećanje kamatnih stopa”.
DOLAR ILI NE
Naravno, to ne znači da se dolar i dalje ne suočava sa rizicima. Ključno pitanje je kako okončati vanredne finansijske mere a pri tom smanjiti rastući deficit.
Zbog troškova za ratove u Iraku i Avganistanu, spašavanje banaka, zatim ogromnog stimulativnog paketa – deficit za fiskalnu 2009 koja je okončana u septembru, iznosio je hiljadu i 400 milijardi dolara.
Iako je budžet u poslednje vreme neznatno smanjen, on i dalje predstavlja veliko opterećenje za dolar, smatra Džon Vilijamson (John Williamson), analitičar Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju sa sedištem u Vašingtonu.
“Mislim da bi bilo ishitreno reći da ne postoji opasnost od kolapsa dolara. Ne mislim da će se to desiti u skorijoj budućnosti, ali ako se deficit produbi uprkos padu američke valute, onda će to ubrzati razgovore o sudbini slabog dolara”.
Analitičari ukazuju i na dugu neizvesnost oko budućnosti dolara kao ključne valute za devizne rezerve.
Strane centralne banke su zabrinute za sigurnost svojih deviznih rezervi u dolarima, pre svega Rusija i Kina, koja poseduje najveće rezerve na svetu u američkoj valuti, oko 2 hiljade milijardi dolara.
Obe zemlje predvode inicijativu za diversifikaciju ka korpi manje nestabilnih valuta.
Međutim, mnogi eksperti smatraju da je strah od diversifikacije dolara preteran i da će zemlje koje poseduju velike devizne rezerve u dolarima biti uzdržane da učine bilo šta što bi oslabilo američku valutu.
Dakle, pitanje da li ljudi širom sveta treba da zadrže dolar ili da ga se što pre oslobode? Da li će dalje padati sledeće godine?
Ne postoji magičan odgovor na ta pitanja.
Vanesa Rosi iz Čatam hausa.
“U ovom trenutku ne postoji nagoveštaj da bi dolar mogao naglo da ojača ili oslabi. Biće potrebno oko šest meseci da bi se videlo da li je na vidiku održivi oporavak”.
Claire Bigg (Priredio: Dragan Štavljanin)
Dolar je na početku ekonomske krize u jesen 2008. godine čak ojačao jer su investitori napuštali rizičnija tržišta i potražili utočište u relativno bezbednoj američkoj valuti.
U februaru ove godine evro je vredeo 1,25 dolara nasuprot više od 1,50 prethodnih meseci. Tome su doprinele i vanredne mere Američke centralne banke u cilju suzbijanja krize, kao što su rekordno smanjenje kamatnih stopa i štampanje, odnosno elektronsko kreiranje stotina milijardi dolara da bi se otkupili vladini dugovi (quantitative easing) i omogućilo bankama novac za pozajmice.
U trenutku kada je ekonomija pokazala prve znake oporavka, investitori su se opet okrenuli dolaru kako bi finansirali projekte koji omogućavaju visoku dobit.
Nil Mekinon (Neil Mackinnon) iz kompanije VTB Capital u Londonu.
“Naročito je ove godine dolar postao valuta za finansiranje investitora i trgovaca pošto je FED usvojio politiku ‘elektronskog kreiranja novca’ i kresanja kamatnih stopa skoro na nulu. To znači da su investitori i trgovci pozajmljivali u dolarima i koristili te fondove za investiranje u projekte sa većom dobiti kao što su akcije, robe, nova tržišta u usponu, kupovinu drugih valuta sa velikom dobiti”.
Kao posledica, dolar je u oktobru ponovo pao na ispod 1.50 u odnosu na evro. Međutim, taj pad nije bio tako dramatičan kako su se neki pribojavali.
Vanesa Rosi (Vanessa Rossi), ekonomski analitičar iz Čatam hausa u Londonu.
“Taj trend je tokom leta izgledao prilično ubrzan, tako da je postojala bojazan da će će dolar drastično pasti. Sada vidimo da se to nije desilo. Vidmo, zapravo, da se u poslednjih šest meseci dolar jednostavno vratio na nivo od pre početka krize”.
U decembru je ojačao na 1,43 za evro. Jedan od razloga su loše vesti iz različitih delova evrozone, kao što su veliki dugovi u Grčkoj. Austrija je nacionalizovala jednu od banaka, što ukazuje da bankarska kriza u Evropi ni izbliza nije okončana. Takođe, Irska, Španija i Portugalija se suočavaju sa ogromnim deficitima.
Istovremeno, poslednje vesti iz SAD su ohrabrujuće. Jača uverenje da se američka privreda oporavlja od najgore recesije nakon Drugog svetskog rata. U periodu jul – septembar zabeležen je rast od 2.8 odsto, nakon četiri kvartala pada ispod nule.
Zbog toga, sve su učestalija očekivanja da će Federalne rezerve preduzeti mere koje bi dodatno ojačale dolar. Nil Mekinon.
“Tržište reaguje na poslednje podatke o zaposlenosti kao i maloprodaji koji ukazuju da je američka ekonomija sve stabilnija što može podstaknuti Federalne rezerve da olabave sve mere koje su primenjivane tokom cele godine i na kraju čak razmotre povećanje kamatnih stopa”.
DOLAR ILI NE
Naravno, to ne znači da se dolar i dalje ne suočava sa rizicima. Ključno pitanje je kako okončati vanredne finansijske mere a pri tom smanjiti rastući deficit.
Zbog troškova za ratove u Iraku i Avganistanu, spašavanje banaka, zatim ogromnog stimulativnog paketa – deficit za fiskalnu 2009 koja je okončana u septembru, iznosio je hiljadu i 400 milijardi dolara.
Iako je budžet u poslednje vreme neznatno smanjen, on i dalje predstavlja veliko opterećenje za dolar, smatra Džon Vilijamson (John Williamson), analitičar Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju sa sedištem u Vašingtonu.
“Mislim da bi bilo ishitreno reći da ne postoji opasnost od kolapsa dolara. Ne mislim da će se to desiti u skorijoj budućnosti, ali ako se deficit produbi uprkos padu američke valute, onda će to ubrzati razgovore o sudbini slabog dolara”.
Analitičari ukazuju i na dugu neizvesnost oko budućnosti dolara kao ključne valute za devizne rezerve.
Strane centralne banke su zabrinute za sigurnost svojih deviznih rezervi u dolarima, pre svega Rusija i Kina, koja poseduje najveće rezerve na svetu u američkoj valuti, oko 2 hiljade milijardi dolara.
Obe zemlje predvode inicijativu za diversifikaciju ka korpi manje nestabilnih valuta.
Međutim, mnogi eksperti smatraju da je strah od diversifikacije dolara preteran i da će zemlje koje poseduju velike devizne rezerve u dolarima biti uzdržane da učine bilo šta što bi oslabilo američku valutu.
Dakle, pitanje da li ljudi širom sveta treba da zadrže dolar ili da ga se što pre oslobode? Da li će dalje padati sledeće godine?
Ne postoji magičan odgovor na ta pitanja.
Vanesa Rosi iz Čatam hausa.
“U ovom trenutku ne postoji nagoveštaj da bi dolar mogao naglo da ojača ili oslabi. Biće potrebno oko šest meseci da bi se videlo da li je na vidiku održivi oporavak”.
