"Rad u COVID bolnici za mene je bio dramatično iskustvo zato što sam prvi put videla kako ljudi umiru. To mi je bilo zaista strašno."
Tako svoju priču za Radio Slobodna Evropa (RSE) počinje doktorka Snežana Kalabić.
Pre pandemije radila je kao lekar u Domu zdravlja Savski venac, koji je jedna od centralnih u glavnom gradu Srbije. Međutim, ambulanta u kojoj je radila, pretvorena je u COVID ambulantu na samom početku pandemije, tako da je od 17. marta 2020. godine počela borbu protiv COVID-a.
Sada radi na vakcinalnom punktu u tržnom centru "Ušće" u Novom Beogradu, koji je otvoren kao deo napora da se obuzda virus, koji je u Srbiji već odneo više od deset hiljada života.
"Kada smo čuli da je država omogućila vakcine, ja sam se mnogo obradovala. To mi je dalo veliku nadu", objašnjava doktorka Kalabić.
Uprkos kampanji za vakcinaciju, i dostupnosti vakcina, u Srbiji je do kraja oktobra, vakcinisano samo oko 55 odsto stanovništva.
Na početku u COVID ambulanti
Nakon što je radila u COVID ambulanti u Domu zdravlja Savski venac od marta 2020. godine, od decembra do januara 2021. godine prelazi da radi na Klinici za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici u Beogradu, koja je takođe pretvorena u COVID bolnicu.
Kako kaže doktorka, rad u COVID bolnici, u mnogome se razlikuje od rada u Domu zdravlja.
"Prvo, znate, nekom se danas piše otpusna lista, on je stabilan, dođete sutra na posao, čujete da je preminuo. Jer, COVID-19 ima neki specifičan sled. Vi ne znate, ne možete da predvidite puno stvari.
Čini vam se da je pacijent dobro, a on sutradan u stvari nije dobro. Kao i sa onima koji su dosta loše, u jednom trenutku kao da se nešto prekinulo, krenu da se oporavljaju, Bogu hvala, i možete da ih spremate da idu kući. To je meni bilo dramatično."
Dnevna statistika pandemije - svet i Zapadni Balkan
'Nismo imali dovoljno informacija'
Na samom početku pandemije, osnovni problem bio je pristup informacijama, objašnjava doktorka Kalabić.
"Nismo imali dovoljno informacija, stalno smo slušali korona virus – korona virus. Imali smo ranije iskustva sa virusima, ali ovo je bilo drugačije. Dolaze vam mladi ljudi, kažu deset dana leže u krevetu! Pacijent je slab, neka temperatura…dolaze na nogama, deluju, istina, iznureno, dehidrirano, kad vam pričaju ne možete uopšte da ih čujete.
Kada slikate pluća, to su zaista bile dramatične slike, obostrane upale pluća, ono što ste čuli kao – mlečno staklo, bela pluća (nazivi za pojave karakteristične za COVID-19 koje se vide na skeneru)…jednostavno nismo tada imali dovoljno iskustva…"
Prema rečima doktorke Kalabić, ona je razmenjivala informacije sa kolegama iz svoje generacije koji rade u Francuskoj i Italiji, gde su na početku pandemije zabeleženi prvi slučajevi obolelih od COVID-19.
"Čitali smo noću studije, danju išli na posao, pa gledali da prepoznamo to. Znate da je vakcina tekovina ove moderne medicine, i da je vakcina spasla zaista toliko života. Onda dobijete vakcinu za tu bolest, za koju ne znate kako će da se razvija, i tako dobijete nadu, a to je ta vakcina.
Pošto se smatralo da u domovima zdravlja neće moći tako veliki broj ljudi da se vakciniše, organizovani su masovni punktovi. Sajam je otvoren 19. januara, i to je zaista u tom trenutku, bio najveći punkt za masovnu imunizaciju."
Prve vakcine
Prve vakcine protiv korona virusa koje su stigle u Srbiju bile su vakcine američke kompanije Fajzer Biontek (BioNtech) u decembru 2020. godine, a ubrzo stižu prve doze kineskog Sinofarma, a zatim i ruske vakcine Sputnik V.
U februaru ove godine, u Srbiju je došao i prvi kontingent vakcina britansko-švedskog proizvođača "Oksford Astra-Zeneka", a početkom novembra ove godine, i prva pošiljka vakcina američke kompanije "Moderna".
Prijavljivanje za vakcinaciju građanima u Srbiji omogućeno od 11. januara 2021. godine, a 19. januara, otvoren je jedan on najvećih punktova za vakcinaciju u Evropi, na beogradskom sajmu.
Doktorka Kalabić je učestvovala u tim prvim masovnim imunizacijama na Sajmu, kada je vakcinisano više hiljada ljudi dnevno.
"Mi smo u periodu, recimo januar – februar (2021. godine) – vakcinisali po dve ili tri hiljade ljudi dnevno. To je bilo na početku u hali 11 na Sajmu. Kako su rasle potrebe, otvorena je hala 3, a zatim od oktobra prošle godine, i hala 7 Sajma otvorena je za vakcinaciju. Znači, u pojedinim danima, imali smo od ped do osam hiljada ljudi koji su vakcinisani na tom vakcinalnom punktu."
Kako objašnjava doktorka Kalabić, kada su stigle vakcine, ni doktorima ni ostalom medicinskom osoblju, nije bilo teško da rade po osam, deset i više sati dnevno.
"Bilo je puno posla, vi svakodnevno razgovarate sa dvesta ljudi, sestre daju dvesta vakcina…znate, samo da otvorite, da izvučete vakcinu, da je aplikujete 200 puta dnevno, to nije lako. Ne možete da zamislite radost tih ljudi dolazili i koji su dobili svoju dozu vakcine."
Doktorka objašnjava da je sve bilo u najboljem radu na vakcinalnom punktu i kada je Srbija, u aprilu ove godine, omogućila vakcinaciju za strane državljane.
"Pređu ljudi pet sati, putuju, pređu 400 ili 500 kilometara, čekaju u redu. Ta, dva tri dana kada smo davali vakcine stanovnicima iz regiona, čekalo se po tri, četiri sata u redu. Nikom nije bilo teško da sačeka. I ta njihova radost je bila neopisiva."
O pogrešnim informacijama i vakcinama
Sada, vakcina ima, ali ima i onih koji se protive vakcinaciji. Doktorka Kalabić objašnjava da je to najčešće rezultat pogrešnih informacija.
"Mislim da ljudi neke informacije ili pogrešno obrađuju, ili dobijaju pogrešne informacije. Vi morate, kada razmatrate nešto, da razmatrate ono što je činjenica, a ne - neko mi je rekao, da to nije samo neka priča, znate.
Mislim da vakcina može da pomogne i da nemamo te strahove. Mislim i da je jedan od razloga za vakcinaciju, pored blaže kliničke slike, i to da se lišimo straha, panike, tih nekih naših, unutrašnjih nemira."
Dok čekamo kraj pandemije
Prema doktorkinim rečima, i ona sama se kao i ostali građani, nada da ćemo uskoro videti kraj pandemiji.
"Na početku smo slušali da će sve to trajati tri godine, i čekamo još ovu jednu godinu da prođe. Nadali smo se da će biti brža vakcinacija, ja sam se lično nadala, da će biti brža vakcinacija, da će se to ranije smiriti, ali očigledno je da je kod nas, posle tog prvog talasa brze vakcinacije nešto stalo, a mi kao što vidite nismo toliko disciplinovani.
Dok drugi narodi kada im kažete, nemojte da se družite, prihvatali to, mi zakazujemo svadbe od dvesta, trista, petsto ljudi gde se virus širi. Očigledno je da ne možemo tako lako da zaustavimo virus. Mene jeste strah da će to da traje još godinu, dve i pitam se kako ćemo svi mi izdržati, znate. Nisam očekivala da će ovo da traje ovako dugo."
Doktorka i ćerka
Iza doktora koji se vide u ambulantama, ili na vakcinalnim punktovima, nalaze se i lične priče. Tako se doktorka Kalabić nada da će se epidemiološka situacija u Srbiji toliko popraviti, da dostigne 85 odsto vakcinisanih, i da će moći da sa ćerkom ode na ručak u restoran.
"Još uvek nismo bili u restoranu. Pri tom sam joj vrlo zahvalna. Ona je sve vreme bila sama kući, a ima jedanaest godina."
Doktorka Kalabić kaže da se najviše brinula zbog toga što je njena desetogodišnja ćerka ostajala sam kući, dok je one odlazila na posao.
"Ipak, mislim da je bila svesnija od mnogih ljudi. Prihvatila je sve to. Stalno se sećam kako je ona prošle godine bila u gipsu, nogu je slomila i bila u gipsu tri nedelje, a bila je sama u kući. Bilo mi je na najvažnije da pije dosta vode, jer je leto.
Ona je rekla – mama ti moraš da radiš, to je važno. Zahvalna sam joj. To moram da kažem. To me je samo bilo samo strah, da će mi dete porasti a da ću ja biti malo sa njom."
