Dogovor sa Prištinom odbranio nacionalne interese Srbije

Atmosfera u kojoj je kandidatura izgledala kao nedostižan cilj i scene kada je Beograd domaćine regionalnih susreta dovodio u nebrano grožđe uslovljavajući svoje učestovanje odsustvom kosovskih zvaničnika biće prošlost.

U poslednji čas i pod međunarodnim pritiskom nađeno je rešenje kako bi delegacije Beograda i Prištine mogle da sede za istim stolom na regionalnim skupovima.

Ipak, osim što se Srbiji ovim dogovorom otvaraju vrata za kandidaturu zvaničnici u Beogradu ne propuštaju priliku da istaknu da su postignutim rešenjem odbranjeni nacionalni interesi. To je još iz Brisela prvi poručio šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović:

„Moram da kažem da sam veoma zadovoljan ishodom s obzirom da su svi naši interesi potpuno zaštićeni. Delegacija Prištine na regionalnim forumima će biti zastupljena na asimetričan, nejednak način. Zahtevi da Deklaracija o nezavisnosti kao akt Skupštine Kosova bude navedena kao posebna referenca nije uspeo. Mislim da je ovo uspeh za Rebuliku Srbiju“, naveo je Stefanović.

Dogovor iz Brisela pre svega ide na ruku vladajućoj koaliciji koju čekaju izbori tako da je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da briselski dogovor vidi kao potvrđivanje svoje politike „i Evropa i Kosovo". Sa tim se potpuno slaže i njegova koalciona partnerka iz redova socjalista predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović.

„Mi smo očekivali lepe vesti, rezultat dijaloga je zaista ohrabrujući. Očekujemo da će on pozitivno uticati i na stav Saveta ministara i šefova država EU. I upravo ono što je trebalo da učinimo, a to je da poštujemo sopstveni Ustav, Rezoluciju 1244 i kroz to interes građana naše države, u dijalogu smo ostvarili“, rekla je Dukić-Dejanović.

Briselski sporazum dao je vetar u jedra partijama koje su zahtevale radikalnu promenu propale politike prema Kosovu, među kojima je i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.

“Nisu važne nikakve fusnoste nego je najvažnije da Srbija dobije status kandidata za člana EU”, rekao je on.

Ali je to istovremeno još više ozlojedilo stranke koje u svakom koraku ka Evropi vide izdaju i potvrdu antisrpske zavere, u čemu prednjači bivši predsednik i premijer Vojislav Koštunica.

“Danas je u Briselu Srbija ponižena i naterana od EU da bude saučesnik u stvaranju nazavisne države Kosovo. Vlast slavi što će dobiti kandidaturu i što je postignut sporazum sa albanskim separatistima”, naveo je Koštunica.

Još mnoga otvorena pitanja

Trpeći ovakve kritike od liberalnog i konzervativnog dela opozicije zvanični Beograd je i pored upozorenja iz EU sebe ponovo doveo u cajtnont pa su u poslednjem trenutku uklanjane barikade na prelazima na severu Kosova.

Ali pred Beogradom stoje još mnoga otvorena pitanja, pre svega da li će biti rasformirane insitucije na severu Kosova koje finsira Srbija. Da posao još uvek nije završen upozorava i Milica Delević, direkorka Vladine kanclelarije za evropske integracije.

“Sticanje statusa kandidata, za šta je ovo jedan značajn korak napred, nije konačan cilj. Konačan cilj je kretanje ka članstvu jer to omogućuje najbolju zaštitu ekonomskih i drugih interesa Srbije. U tom smislu treba nastaviti i reformske procese i rešavanje pitanja sa kojima se suočavamo”, rekla je Delević.

Koliko je onda sada Srbiji otvoren put ka dobijanju statusa kandidata.

“Procenu o tome će napraviti one države koje do sada nisu dale zeleno svetlo Srbiji”, kaže za RSE Jelko Kacin, izvestioc evropskog parlamenta za Srbiju.

„I kao što se zna odlučujuću reč ovde će imati nemačka kancelarka Angela Merkel koja je na severu Kosova u iskustvima nemačke vojske i ranjenih vojnika imala argumente zbog kojih dodeljivanje statusa pre nekoliko meseci nije bilo moguće”, kaže Kacin.

I dok vlasti u Beogradu pokušavaju da briselski dogovor prikažu kao pobedu politike i EU i Kosovo, spoljnopolitički analitičari, među kojima je i naš sagovornik Boško Jakšić, upozoravaju da će Srbija morati vrlo brzo da se opredeli – da li će se okrenuti prema evropskoj budućnosti, ili ostati zaroboljena u mitove iz prošlosti.

„Koliko pre dva dana predsednik Tadić je nagovestio da će morati da se obrati građanima što je nagoveštavalo da će priznati da je politika „i Evropa i Kosovo“ doživela poraz, ali kako kandidaturu Srbije doživljavam kao jedan politički gest dobre volje, ako ne i poklon, Evropljana sadašnjim vlastima uoči izbora to i dalje nije dovoljan argument da je održiva valjanost dualne politike „i Kosovo i Evropa“, i da će jednostavno morati da se raščisti sa tom floskulom koja je praktično nekorisna“, kaže Jakšić.

Ovoga puta neće biti mnogo vremena za odlaganje jer će Srbija vrlo brzo morati da pokaže da sprovodi sve što je dogovoreno u dijalogu sa Prištinom pre nego što dobije datum za početak pregovora sa EU što je zapravo prvi konkretan korak na evropskom putu.