Sličani događaji, pa i direktna analogija zbivanja na početku rata u bivšoj Jugoslaviji i događanja u Ukrajini, više od dve decenije kasnije budi strepnju i strah. Sistem laži o obespravljenosti Rusa u Ukrajini, mnoge će podsetiti na Miloševićevo "događanje naroda", koje je počelo "brigom" za položaj Srba u tadašnjim republikama.
Metode mobilizacije radi navodne zaštite "svog naroda" gotovo su iste, baš kao i Putinove i Miloševićeve ambicije o svim Rusima, odnosno Srbima, u jednoj državi.
"Strepim i imam vrlo, vrlo neprijatna sećanja", kaže, povlačeći paralelu sa devedesetim godinama na Balkanu i današnjom situacijom u Ukrajini, političar i psiholog Žarko Korać.
"To je jedna čisto ljudska reakcija. Strepim da se kod njih ne dogodi ono što se dogodilo kod nas, da uđete u jedan građanski rat, koji zapravo nije bio građanski rat, nego je praktično bio uvod u raspad zemlje. Ako se sećate Balvan revolucije, koja je započela u Kninskoj Krajini, i u nekim drugim delovima Hrvatske, ona apsolutno podseća na ovo što sada vidim na snimcima na putevima oko nekih gradova u Ukrajini", smatra Korać, te ističe:
"Pojavljuju se naoružani ljudi za koje, eto, kao niko ne zna odakle im uniforme. One su sve potpuno jednake i naravno, ti ljudi imaju automatsko oružje, koje pretpostavljam, kao ni u Srbiji, ni u Ukrajini nije legalno. Prave se SAO Krajine, to je potpuno jasno šta se tamo pravi."
Uz propagandu i laži o ugroženosti pripadnika srpskog naroda, Milošević je, kao i Vladimir Putin, navodno samo-organizovane grupe pod oružjem nazivao zaštitnicima Srba, uz one koji su se pod tim parolama zaputili ka susednim zemljama ubijajući, pljačkajući i pustošeći.
"Očigledno je da Putin naoružava i podstiče lokalne huligane, kao što su to radile teritorijalne odbrane u Hrvatskoj i u Bosni. U tome je naravno najdalje otišla JNA jer je ona imala najviše mogućnosti za podsticanje sukoba i nasilja. U ovom slučaju je očigledno da je ta vojna nadmoć na Putinovoj strani", kaže istoričar Nikola Samardžić.
Iako nije bila u zvaničnom programu Slobodana Miloševića, ideja o Velikoj Srbiji širila se početkom devedesetih preko Vojislava Šešelja i poslužila kao opravdanje za mnogobrojne zločine.
"Prva i glavna asocijacija na devedesete je parola koja se čuje ovih dana - Svi Rusi u jednoj državi. To jako podseća na onu našu parolu s početka devedesetih - svi Srbi u jednoj državi. I kao što je ta parola destabilizovala svojevremeno Jugoslaviju apsolutno do raspada, tako i ovo destabilizuje dobar deo Evrope", ocenjuje književnik Filip David.
Sentiment koji srpske ekstremiste vezuje za ideju "srpsko-ruskog bratstva" jedan je od mitova koji je tokom devedesetih dovodio mnoge ruske dobrovoljce u suprotnom pravcu, ka Bosni i Hercegovini na primer.
Najpoznatiji primer je ruski pesnik Eduard Limonov. Ostaće upamćen po snimcima na kojima stoji kraj topova iznad Sarajeva i govori o "Turcima koji su okupirali srpsku zemlju". Sada, kada je Putin krenuo putem sve ozbiljnijeg udaljavanja od Zapada, za mnoge desne krugove u Srbiji, to izgleda kao ostvarivanje dugo iščekivanih fiksacija. Zato nije iznenađenje što se nekolicina samozvanih "srpskih četnika" na početku eskalacije krize zaputila na Krim sa idejom "pomaganja Rusiji u odbrani njenih interesa".
Ideja o tome da će "majka Rusija" objediniti "slovensku braću", te da neće zaboraviti ni malu, ali lojalnu Srbiju, jedno je od osnovnih pogonskih goriva srpskih ekstremista. To je ono što u ovom slučaju zabrinjava književnika Filipa Davida.
"Ruse u Ukrajini, i ovo što se događa, podržavaju desne konzervativne snage u Srbiji i grupe ultra-nacionalista. A poznat je ruski savetnik u čitavoj ovoj stvari, Aleksandar Dugin, geo-političar, kako se naziva, koji na našim prostorima ima dosta veliki uticaj i koga je još svojevremeno lansirao Dragoš Kalajić, koji je sam sebe nazivao fašistom. Mene brinu i te poruke koje stižu od Dugina, gde on nedavno kaže - Izdrži još malo Srbijo, Rusija se budi i sve ćemo vratiti nazad", tvrdi David.
Baš kao i devedesetih godina Srbija, Rusija poteze povlači uz korišćenje i zloupotrebu religije. No, uprkos sličnosti između Miloševića i Putina, koji su vladavinu započeli uz etničke konflikte i jačanje nacionalne svesti, razlika je u snazi dvojice lidera.
"Upravo veličina države i jačina i snaga političara, o kome je reč, pokazuje da ono što jedan može i što Putin može, ne može drugi. Ne treba zaboraviti pravo Rusije na veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, što Slobodan Milošević nije imao", kaže istoričarka Ljubinka Trgovčević.
Politike su možda slične, ali su igrači potpuno drugačiji, podvlači i Žarko Korać:
"Moći Miloševića su počivale na nemoći Zapada. U slučaju Putina, njegova moć je realna i niko ne želi, pre svega, ekonomski rat sa Rusijom jer će stradati Evropa. Bojim se da je sudbina Ukrajine zapečaćena činjenicom da Evropa zavisi od ruske nafte i ruskog gasa. Milošević je bio samo jedno ogledalo nesposobnosti i nemoći Zapada da spreči ono što je mogao da spreči na samom početku, da je mnogo odlučnije reagovao i da je poslao mnogo ozbiljnije oružane i druge pretnje pre nego što je raspad Jugoslavije krenuo. Putin je, sa druge strane, realno veliki igrač sa kojim Zapad u stvari ne može da izađe na kraj."
Činjenica je da se Evropa ponovo nalazi pred velikim iskušenjem, a na pitanje da li je propustila lekciju sa Balkana, književnik David odgovara:
"Međunarodna zajednica, a tu mislim pre svega na Evropsku uniju i evropske zemlje, nikada nije bila dovoljno snažna i dovoljno odlučna da u pravom trenutku reaguje i zaustavi neke loše stvari. To se pokazuje u čitavoj modernoj istoriji. Dok se Sjedinjene Američke Države ne umešaju, Evropa pokušava uzaludno da reši neke probleme sama. Bojim se da je u ovom trenutku situacija slična."
U paraleli sa početkom devedesetih godina na Balkanu, istoričar Nikola Samardžić, povodom ukrajinske krize polazi od kraja.
"A to je da bi bilo dobro da Putin i njegova partija nekako završe kao Milošević i njegova partija, odnosno da snose odgovornost za događaje koji su iza nas i koji su pred nama", zaključuje Samardžić.
