(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)
Vladan Slavković je aktivista Lokalnog fronta, akademski slikar i osnivač nezavisne pozorišne trupe "Grupa Grupa" te kreator i osnivač pozorišnog festivala ANFITEATAR u Kraljevu.
Subota, 6. april
Jutro skoro kao i svako drugo. Ekipa klinaca iz kraja je oslikala neki zid u crno-bele boje svog kluba, a onda je u toku noći naišla suparnička ekipa i sve im gađala kesama sa crvenom i belom farbom. Ne bi bila neka šteta po umetnost da nisu komšijina kola bila ispod.
Sad apsolutno razulareni komšija i ja pijemo jutarnju kafu u kafiću pored i za sve krivimo ovu vlast i opoziciju. Pa i za ova ofarbana kola.
U suštini, kriv je sistem po kojem može svako da slika gde šta želi, da prefarbava ono prvo i da parkira gde god želi, a da za to ne snosi nikakve sankcije. Dobro, možda sam malo prestrog u razmišljanju, ali nedostaje nam država u kojoj znaš da je tvoja imovina ili umetnost sigurna.
A da krivce za sve ima ko da uhvati.
Nedelja, 7. april
Krećem za Beograd. Opet.
Ovog puta nije ni pešaka, niti iz nekih teških razloga poput protesta ili borbe protiv ovog ludila.
Idem da se radujem pozorištu. Prijatelj igra predstavu u Narodnom i idem da uživam u znanju svojih kolega. Već decenijama radim u pozorištu i to jeste moja ozbiljna ljubav.
Zato mi teško pada sve ovo što se dešava našoj državi. Prvi stradaju oni najugroženiji i oni najsenzibilniji, a to smo svakako mi umetnici. Strast koja nas goni kroz sopstvene poslove i ideje teško reaguje na ovaj amatersku šmiru sadašnje vlasti.
Mislim, nikad nije bilo sjajno za umetnost u Srbiji, ali barem smo samo mi bili zaduženi za predstave.
Dobar dan je upotpunilo dobro popodne sa Nevenom. Biće i to dobro.
Ponedeljak, 8. april
Aleksandra je praktično porasla pored mene. I još kao dete bila je neverovatna glumica. Divni i neumorni duh iskrenog deteta se pred nama razvijao u sjajnu glumicu. Aleksandri je na drugoj godini fakulteta dijagnostifikovan Hočkinov limfom. Posle skoro godinu dana hemoterapija je pobedila.
Danas igra diplomsku predstavu, a ja sam preponosan. Sedim u publici i radujem se predstavi, njoj, pobedi i svim tim mladim ljudima koji vole ovaj naš posao.
Istog dana u Novom Sadu završavam nekoliko korisnih sastanaka za naš ANFITEATAR festival koji smo osnovali u Kraljevu pre šest godina.
Za nas nema sredstava ni iz kakvih budžeta.
Grad i država ne postoje za nepodobne, a ovi strani fondovi nas ne vide jer smo, valjda, predaleko od Beograda.
Festival će postojati. I pobeđivati. Poput naše Aleksandre.
Utorak, 9. april
Redovni zadaci oko dizajna predstojećeg festivala u Kraljevu. Puno neobično sitnih i neizbežnih poslova koji oduzimaju čitave dane.
Imam sastanak u Lokalnom frontu, dogovaramo se oko predstojećeg protesta. Ekipa je neobično mirna i razborita. Pratimo vesti. Opozicioni desničar bukvalno skida tuđe rečenice i stavove i potura ih kao svoje. Nama je smešno iako nema ničeg smešno kad su u pitanju fašisti. Smešno ie njegovo licemerje.
Razgovaramo o tome kako oni koji se predstavljaju kao opozicija prave uporne faulove prema suštini, ljudima i ideji, a opet - želja da se savlada ova bolest od vlasti tera nas sve da prećutimo sve te (ne)namerne greške. Ne znamo samo koliko će nas to koštati u budućnosti.
Sreda, 10. april
Sve redovne dužnosti danas je nadmašila vest o ometenom "Jutki" koji je zlostavljao onu ženu. On je još jedan primer kakvi su nam vlastodršci.
Bahat. Dobar svakoj vlasti. Lokalni obor-knez kojem očigledno nedostaje ljubav žena. Kakav čovek moraš da budeš da pošalješ ženi koja ti je podređena 12.000 poruka da je "želkaš i ljubkaš".
Ona te tuži.
Ti skupljaš PODRŠKU na suđenju i koristiš medije da je pretvaraš u kurvu.
Čak nisi ni pokušao da dokažeš da si nevin.
E to je naša vlast. Baš takva. Tačno takva.
O tome razmišljam skoro sve vreme. Imamo posla sa ljudima koji deluju kao da su na osvetničkom pohodu. Čerupaju i uništavaju šume, reke, vazduh. Potkradaju budžet, a sve vreme samo i jedino vidiš da im nedostaje najprostija prihvaćenost okoline. Ili barem iskrena ljubav jedne žene. Ili muškarca.
Četvrtak, 11. april
Jučerašnje ludilo sa Jutkom se prenelo na opštu histeriju ludila na svim medijima o dovoženju plaćenih mitingaša u Novi Sad na miting vladara. Ova vlast već sedam punih godina vodi samo i jedino predizbornu kampanju. Ništa drugo. Birokratski skup nesposobnjakovića uporno pravi spotove koje naziva "Vestima" gde proglašava svoje pobede.
Nepostojeće pobede. Apsolutni poraz diplomatije i ekonomije. Potpuni poraz svesti.
Gledajući te slike samo mi je Čaušesku u glavi. Tako je izgledala i njegova kula od karata.
Da lud dan ne prođe nedovršeno pobrinuo se ministar odbrane. On poziva PAZITE SAD vlast u štrajk glađu protiv nasilja opozicije.
Moram da ponovim.
Vlast štrajkuje glađu protiv opozicije.
Uveče bukvalno bežim na probu sa omladinskim dramskim studiom koji vodim. Da se naslušam nekih normalnih problema i nasmejem sa par čestitih ljudskih duša.
Petak, 12. april
Užurbano pakujem neke pakete za slanje i dovršavam sitne obaveze upadljivo izbegavajući medije jer onaj monti-pajtonovski haos u zadnja dva dana jednostavno ne mogu da slušam.
Očekuju me sastanci oko mog festivala i dogovor sa ekipom jedne predstave kako ćemo i koliko ćemo skupiti sredstava za njihov nastup.
Neveselo smo dogovarali taj sastanak uvereni da para neće ni biti, ali i neobično uvereni da ćemo uživati u izvedbi jer pozorište preživi sve.
Popodne je rezervisano za čisto uživanje. Ipak, nas sutra sve očekuje veliki protest u Beogradu.
Vlast na sve načine opstruira naš organizovan dolazak za Beograd iako ga sve vreme motiviše svojim nerazumnim ponašanjem.
Biće nas dosta. To je sigurno.
Jedino nisam uveren u strategiju organizatora šta i kako žele da postignu. I da li uopšte žele nešto da postignu. Izbore priželjkuje i vladar.
Mi želimo zakonite uslove medijske prezentacije stvarnosti i poštene izbore.
Koliko sam razumeo izjave i ponašanje opozicije, koju je obeležio Vučić, oni se nadaju da će im vlast pasti u krilo sama od sebe i da će moći da rade sve ovo isto.
Neće moći.
Zato stvaramo Front slobodnih ljudi koji će ogromnom broju ljudi biti ne ni prvi ni drugi ni treći izbor već - jedini. Nema izbora sem onog koji sami napravimo.
Facebook Forum