Dnevnik: Politika, promaja, inat i sloga jahači naše apokalipse

Dalibor Đorđević je aforističar iz Srbije. Rođen u Pirotu, diplomirao na Filozofskom fakultetu u Nišu. Živi i radi u Babušnici. Jedan od autora zbirke aforizama “Četiri Jahača Srbokalipse”. Piše aforizme jer voli da u mali prostor strpa sve što ima. I ne zato što mu “pada koncentracija posle dve rečenice, već zato što današnjem čitaocu pada koncentracija posle dve rečenice”.

U Dnevniku pojašnjava zašto je zbirka aforizama podigla toliku prašinu u javnosti, zašto je „narod tup i kako ga još više zatupljuju tabloidi“. Dnevnik je završio u petak, dan uoči beogradske promocije zbirke aforizama.

Subota, 11. 05.

U narednih nedelju dana vraćam se epskoj formi dnevnika. Poslednjih par godina moje dnevničke beležnice su se svele na dve rečenice dnevno. Te dve rečenice su vremenom dobile formu aforizma. Aforizam, zato što se prebrzo živi, zato što mi pada koncentracija posle dve rečenice (što reče Aleksandar Baljak), ali i zato što današnjem čitaocu pada koncentracija posle dve rečenice (što dodadoh ja). Svakodnevno pisanje aforizama je preraslo u svakodnevno objavljivanje na mojoj fejsbuk stranici. Ta aktivnost mi je donela upoznavanje sa mnogim divnim svetom, a ponajpre sa trojicom sa kojima dođosmo i do zajedničke knjige – 4 Jahača Srbokalipse. O toj knjizi, o njenom nastanku i o njenoj beogradskoj promociji više u danima koji slede.
…

Celog dana sam pod pozitivnim utiskom. Sinoćnje gostovanje Đorđa Balaševića kod Ivana Ivanovića vratilo me u pluskvamperfektno vreme, vreme normalnih i čistih emocija, podsetilo me kako izgleda lako pustiti suzu, i kad si tužan, i kad si srećan. Suzu sam uspeo da pustim jedino pre dva meseca kad mi je mati umrla, pre toga kad mi se deca rađala, pre desetak godina… Ostalo vreme – potpuno otupelo i bezemotivno. Valjda smo predugo pod dejstvom odbrambenih mehanizama, postali smo svi Kamijev Merso, ‘’hladne mašine, strojevi lišeni osjećaja’’ – kako peva naš odlični bend Vatra. Kažem “naš”, iako sam Srbin, a bend je iz Hrvatske, jer nijednog trenutka nisam sebi dozvolio da sve suludosti iz poslednjih dvadesetak godina promene moj pristup da svojim zovem sve što je dobro, a da osuđujem, ismevam i napadam sve što je loše, makar dolazilo i iz naroda kojem po rođenju pripadam. Štaviše, smatram svojom obavezom da kritikujem svoje sunarodnike kad greše. Kao što kritikujem svoju decu. Da mi je pristup ispravan - samo me dodatno uverilo Đoletovo gostovanje kod Ivana Ivanovića.

Nedelja, 12. 05.

Na fejsbuku delimo oduševljenje. U današnjoj Politici objavljena dva aforizma iz naše knjige – 4 Jahača Srbokalipse. Konstatujemo da smo obezbedili najmanje dva pojavljivanja u Politici: većina se pojavi samo jednom, na predzadnjim stranama. Karlo Minić je čuo za našu knjigu, tražio da dođe do nje i, evo – objavio nas. I to je ono po čemu se razlikujemo od drugih – nikoga nismo vukli za rukav, molili, podmićivali. Bob Živković, naš čuveni ilustrator, pratio je na fejsbuku to što radim, preko mene saznao i za ostale, bez razmišljanja nam dao ilustracije za korice knjige. Jelica Greganović, blogerka, dopisnica B92 iz Slovenije i sve tiražniji Lagunin ekskluzivac, takođe bez prevelike molbe i nagovaranja – napisala nam predgovor iliti po novogovoru – blurb. To je ono o čemu juče sa Bobom Živkovićem pričamo u inboxu: internet je napravio revoluciju time što je sve učinio dostupnim, što na društvenim mrežama ne vrede veze i vezice, nema negativne selekcije iz realnog života – svi su na izvol’te i svi mogu da vrednuju sve, samo po zasluzi, kao što to pesnik reče. Paradoksalno: realni život se pretvorio u Matrix, a u virtualnoj stvarnosti, na društvenim mrežama, žive živi ljudi!
...

Nedelja je dan kada iščitavam štampu i nedeljnike. Otkako sam se pre par godina opredelio za aforizam, tako su i srpske novine utanjile: Vreme i NIN su pretvoreni u slikovnice, Danas je samo bleda senka nekadašnje Naše Borbe, jedino je Politikin Zabavnik isti kao nekada. Mnogi kažu – nije Zabavnik što je nekad bio. Ne, braćo moja, Zabavnik je isti, vi ste se promenili. Ako planiramo da ostanemo normalni, moramo se držati konstantnih vrednosti. A ima ih!

Ponedeljak, 13.05.

Apsolutno oduševljenje dana – Bob Živković uradio nacrt za naslovnicu za našu drugu knjigu! Okvirni plan je da je dovršimo i odštampamo do jeseni, do narednog Sajma knjiga u Beogradu. Dešava mi se upravo ono o čemu je pisala Jelica Greganović u predgovoru za prvu knjigu: „Ova knjiga je jedan od retkih jakih medikamenata koje možete kupiti bez recepta i bez prethodnog savetovanja sa vašim lekarom ili farmaceutom!“ Rad na prvoj knjizi mi je pomogao da prebrodim i preguram bolest i smrt moje majke, a ako je meni pomogla u takvim trenucima – ostalima će biti od koristi u kakvim god da su sosevima zaglibljeni. A ovde su svi zaglibljeni, svi su u sosu do grla. Svima treba lečenje smehom. Ako je nekada napad bio najbolja odbrana, sada, u ovom jadu i čemeru, u ovom beznadnom vremenu – napad smeha je najbolja odbrana!

Utorak, 14.05.

Na naslovnoj strani Danasa priča o promeni imena službi bezbednosti. UDBA ime menja, al’ ćud nikada! Uz Crkvu, službe bezbednosti su najnereformisaniji deo ovog nereformisanog društva. Preživele su odlazak Tita, Miloševića, Đinđića, Tadića... I ostale iste! Hoće li Vučić imati snage da te zabrane, te entitete unutar nedovršene države privede njihovoj pravoj svrsi – službi bezbednosti građana i države? Nebrojene države su ovde propadale, samo su službe opstajale. One su jedan od najvećih kočničara Srbije ka Evropskoj uniji. Utiska sam da je Vučić toga svestan, za razliku od Đinđića, koji toga jeste bio svestan, al’ je prekasno krenuo u obračun sa njima. Ona srpska četiri ocila treba čitati kao: Samo Služba Srbiju Sputava!
...

Zahvaljujući zalaganju mojih prijatelja, Zlatibora Stankovića i Marjana Milanova, juče je u Nišu otvorena striparnica - Južni Darkvud. Osim Darkvudovih izdanja, prodavaće se izdanja i Veselog četvrtka, System Comics-a, ali i ostalih strip izdavača iz regiona. Konačno nešto što osvetlava obraz zaparloženom, učmalom, u svakom pogledu sve siromašnijem jugoistoku Srbije.

Sreda, 15.05.

Iščitavam članke sa sjajnog portala - dvogled.rs. Ištvan Kaić u svom članku analizira zbunjenost među drugosrbijanskim intelektualcima nastalu prošlogodišnjom smenom vlasti. Zbunjenost – jer, eto, nije nam palo nebo na glavu, nismo postali ruska gubernija, već – dovršavamo kosovsko pitanje, sve smo bliži datumu početka pregovora sa EU, popravljamo odnose sa narodima u regionu, pokrenuta su pitanja spornih privatizacija, Mišković je u pritvoru sa optužnicom... Zaista me ne zanima ko je taj što sve ovo sprovodi. Tadić, očigledno, za sve to nije imao hrabrosti, petlje, šta li već. Pre dve godine sam napisao – Nije važno da li je Vlada crna ili bela, važno je da lovi Miškoviće! Ako ova Vlada dovrši sva pokrenuta pitanja, onda se stvarno otvaraju perspektive da konačno postanemo uređeno društvo. Navodno je Marko Kraljević pred bitku na Rovinama rekao – Dabogda hrišćani danas pobedili, pa makar ja prvi glavu izgubio. Parafraziram Marka Kraljevića - Dabogda Srbija postala uređeno društvo, pa makar ja više nijedan aforizam ne napisao!

Četvrtak, 16.05.

Još dva dana do beogradske promocije knjige. Agresivnost naše medijske kampanje kulminira od juče: u beogradskom BusPlus-u reklama za našu knjigu! Uskoro ćemo početi i iz frižidera da iskačemo. Al’ reklama je jedno, a sadržina i suština drugo, govorio nam je Bob Živković. - Moje ilustracije će privući pažnju čitalaca – reče nam Bob - na vama je da ih sadržinom oduševite ili ostavite ravnodušnim. Za sada nikoga ne ostavljamo ravnodušnim. Oni što nas ne vole već su organizovali bojkot naše stranice na fejsbuku, kako to već biva u Srbiji. Nama je važno da smo podigli dovoljno prašine, što je potpuno netipično za jednu zbirku aforizama. Među srpskim izdavačima važi pravilo da ne izdaju knjige aforizama, jer čitaoci kupuju samo romane. A, što reče kolega Šestić, čitaoci kupuju samo romane zato što izdavači izdaju samo romane.

...

Ne veseli me vest da je za glavnog urednika Večernjih novosti imenovan Ratko Dmitrović. Nemam protiv da mrakobjesni tutumraci iz devedesetih imaju svoje glasilo, kao što je slučaj sa Pečatom, al’ ovo sa Novostima i Dmitrovićem je stvarno previše. Narod je tup, a tabloidi ga još tupe.


Petak, 17.05.

Završne pripreme pred sutrašnju promociju u Beogradu. Biram aforizme koje ću kazivati. Nas četvorica predstavljamo sledeće Jahača Srbokalipse: ja – Politiku, Ognjen Šestić – Promaju, Predrag Rašula – Slogu i Dejan Andrejić – Inat. Politika, Promaja i Inat su logični jahači naše apokalipse. Za Slogu smo najpre zamerili našoj kumi – Jelici Greganović. A onda shvatili - upravo je Sloga jako opasan jahač srpske apokalipse. Poslovično joj težimo, a kad se Srbi konsenzusom i aklamacijom slože oko nečega, obavezno slede veliki istorijski lomovi sa najvećim posledicama upravo po Srbe same.