Dostupni linkovi

Ditman o Srbiji i EU: Ulazimo u fazu akcije


Konferencija u Beogradu
Konferencija u Beogradu

Napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji je suštinski povezan sa pomacima na evropskom putu dve strane, jedini je način za relaksaciju njihovih odnosa i bolji život građana Srbije i Kosova. Istovremeno, Srbija je još jednom dobila uveravanja da ima potpunu podršku Nemačke na svom evropskom putu – nakon burnih reakcija vrha države, ali i javnosti povodom platforme za pregovaračko poglavlje 35 o Kosovu koje će, sve je izvesnije, prvo biti otvoreno.

„Čuli smo jedan broj kontroverznih izjava tokom prošle nedelje. Mogu da kažem da su neke od njih izazvale konfuziju pa čak i uznemirenost. Zato verujem da su javno izneseni stavovi premijera koji potvrđuju proces evropskih intergacija Srbije i volju za nastavkom dijaloga sa Kosovom jako važni. U procesu pristupanja EU stigli smo do veoma važne tačke: prelazimo iz faze interne pripreme u fazu konkretne akcije. Želim još jednom da istaknem da Nemačka potpuno podržava otvaranje dva poglavlja 35 i 32 do kraja ove i još dva 23 i 24 početkom sledeće godine“, poručio je Aksel Ditman nemački ambasador, na skupu o pristupnim pregovorima Srbije i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova – održanom u Beogradu.

Aksel Ditman
Aksel Ditman

Ditman je podsetio javnost da je sve što je sadržano u platformi za poglavlje 35 u skladu sa pregovaračkim okvirom, inače dokumentom koji bi odavno trebalo da je poznat srpskim vlastima. Pred Srbiju se, ponovio je, ne stavljaju nikakvi novi uslovi, poput priznavanja nezavisnosti Kosova, rekavši da se procesi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i pristupanja Srbije EU moraju odvijati paralelno.

Ponekad se zaboravlja suština postignutog, a učinjeno je dosta, primetio je Ditman.

„Naravno neki važni aspekti tek treba da budu u potpunosti implementirani. Tu prevashodno mislim da finalizaciju Statuta Zajednice srpskih opština. Osim toga, podsećam na poslednji sastanak premijera Srbije i Kosova u Briselu koji je pokazao da dve strane ne rade samo na primeni do sada postignutog i da to nije kraj puta – to je samo jedan među korak. Obe strane žele da postignu opipljive rezultate u postizanju sveobuhvatne normalizacije odnosa“, smatra Ditman.

Razgovori dve strane, na tehničkom nivou vođeni 2011.-2012. godine dok na političkom, uz jednu promenu vlasti i u Beogradu i u Prištini traju do danas, najvažniji su politički instrument čija je svrha uspostavljanje stabilnosti u regionu, podvukao je Norbert Bekman – Dirkes, direktor fondacije Konrad Adenauer u Beogradu. On smatra da je do sada postignutim sporazumima Beograda i Prištine potrebno „udahnuti život“, kako je slikovito objasnio.

„To znači da moramo ispuniti sve ono što se tiče političkog i društvenog života. Kako bi svi učesnici ovog procesa ostelili da se ostvaruje napredak. U svemu tome Nemačka namerava da bude partner – što već i jeste“, zaključio je Norbert Bekman –Dirkes, direktor fondacije Konrad Adenauer u Beogradu.

Norbert Bekman
Norbert Bekman

Poslednji kamen spoticanja koji narušava odnose dve strane je težnja Kosova za članstvom u UNESCO čemu se Beograd protivi, tvrdeći pritom da se Priština ne može starati o kulturnoj baštini, koju Srbija označava svojom. To uz, svakodnevne probleme u primeni 16 sporazuma koliko ih je do sada postignuto, otežava dijalog dve strane, ali i njihov napredak ka EU – pogotovo Srbiji koja već dugo čeka otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

Vjosa Osmani, članica Odbora za evropske integracije u kosovskom parlamentu i učesnica panela o početku i značaju dijaloga pre postizanja prvog sporazuma, je decidna: do potpune normalizacije će doći kada Srbija prizna nezavisnost Kosova. Jedan od argumenata kojim se koristila je aktuelni spor o članstvu u UNESCO.

“Ukoliko se traži da Kosovo primeni najbolje međunarodne standarde što podrazumeva zaštitu kulturnog nasleđa, pristojne standarde u obrazovanju i nauci, a to bi značilo upravo to za sve građane uključujući i Srbe, kako onda blokada primene ovih standarda tome doprinosi? Kakve će koristi od toga imati stanovništvo ili tamošnji Srbi….”, pita se Vjosa Osmani.

Iako Kosovu ne spori pravo na članstvo u međunarodnim organizacijama, Borislav Stefanović, šef beogradske tehničke delegacije u pregovorima u periodu 2011.-2012., oštro se suprotstavlja inicijativi Prištine.

“Niko u Srbiji nema sumnji zašto Kosovo ne bi trebalo da bude član UNESCO-a. Jer se svi sećaju kada su pre više od deset godina obezbedili tamošnje manastire”, rekao je Stefanović, aludirajući na 2004. godinu i nasilje koje se tada dogodilo nad Srbima.

Valjdet Sadiku
Valjdet Sadiku

Zaštita kulturnog nasleđa prerasla je u krupnu političku temu bacajući senku na suštinske probleme sa kojima se građani Kosova i Srbije svakodnevno suočavaju. Govoreći o ključnim tačkama u dijalogu Beograda i Prištine i njegovom značaju za dalje pregovore Valjdet Sadiku, oficir za vezu Prištine u Beogradu, dao je jedan konkretan primer.

“Toliko je drugih problema koje treba rešiti. Pomenuću samo jedan bračnog para. Mlada žena iz Novog Sada i Albanac iz Prizrena. Venčali su se pre dve tri godine, a ne mogu da regulišu dokumenta. Ne mogu da zamislim sve njihove muke. Mladić je na svake dve nedelje morao da putuje u Prizren da obnavlja dozvolu za boravak. To još nije rešeno, iako je rok sada produžen na dva meseca. I to je neki pomak, ako ništa drugo”, kaže Sadiku.

Primenom svega što su do sada između sebe potpisali Srbija i Kosovo bi iza sebe ostavili fazu Brisel 1 i približili se Briselu 2, sporazumu o normalizaciji odnosa koji će se ispunjavati u etapama i po temama. Iako još nema naznaka šta bi sve mogao sadržati – dvojica oficira za vezu koji su po prvi put zajedno govorili o učinku dijaloga, beogradski Dejan Pavićević i prištinski Valjdet Sadiku, izneli su neke predloge:

Dejan Pavicević
Dejan Pavicević

“Direktan let Beograd i Priština bi poslao dobru poruku, takođe jedna od tema bi mogla biti nerešena imovinska pitanja koja se nameću”, smatra Pavićević. Sadiku pak u prvi plan stavlja sudbinu nestalih:

“To je veoma osetljivo pitanje za obe strane i to može biti jedno od pitanja. Opet, ne kažem da će biti, niti da neće…. To je samo jedna od ideja za ljude koji o tome odlučuju”, zaključuje Valjdet Sadiku, prištinski oficir za vezu sa Beogradom.

Organizatori skupa posvećenog evrointegracijama Srbije i učinku dijaloga Beograda i Prištine bili su fondacija Kondrad Adenauer i nevladina organizacija Centar savremene politike.

  • Slika 16x9

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

XS
SM
MD
LG