Maratonska runda dijaloga premijera Srbije i Kosova završena je privremenim dogovorom o teškom pitanju raspodele novca koji će se prikupljati na nedavno uspostavljenim integrisanim prelazima.
Dogovoreno je, kako je rekao srpski premijer Ivica Dačić, da se sredstva od carina slivaju u jedan fond koji bi bio formiran pod okriljem Evropske Unije, a sredstva odatle bi se koristila za razvoj opština na severu Kosova.
„Njega bi, praktično, oformila EU, a u njemu bi učestvovali predstavnici prištinske vlasti i predstavnici Srba iz opština sa severa Kosova. Time smo zadovoljili zahteve Srba sa severa da se opraktično ne plaća prištinskim vlastima“, rekao je Dačić
Dogovoreno rešenje bi, dakle, trebalo da zadovolji i kosovske Srbe, koji odbijaju da plaćaju carine institucijama Prištine i zbog čega su u više navrata protestvovali i blokirali puteve i prelaze.
O najnovijem dogovoru, najavljuju da će se tek izjasniti nakon što ga u narednim danima razmotre, ali se od njihovih pojedinih predstavnika, već može čuti da to nije rešenje kakvo su želeli.
Predsednik Odbora za Kosovo srpskog Parlamenta Milovan Drecun, uverava međutim da je postignuto rešenje održivo i da je u skladu i sa Rezolucijom Vlade i sa Paltformom predsednika Srbije. On je, povodom izjave premijera Kosova Hašima Tačija da će se carina naplaćivati po kosovskim zakonima, rekao da to biti rađeno po CEFTA sporazumu.
„Sećate se da je Srbija prihvatila da Kosovo bude u okviru sporazuma CEFTA i te carine se zato i naplaćaju po tom CEFTA kriterijumu, ali je bitno da će se pare uplaćivati na poseban fond kojim neće raspolagati Priština, već će biti tripartitna kontrola, a novac će biti usmeren isključivo na infrastrukturne projekte na severu“, kaže Drecun
Stručnjaci dogovor o raspodeli novca sa carina tumače kao pozitivan iskorak u odnosima Beograda i Prištine. Iako se pojedini delovi postignutog, privremenog rešenja različito tumače i prezentuju, suština je, kako ukazuje beogradski analitičar i nekadašnji diplomata Ognjen Pribićević, da će ta sredstva sada konačno biti stavljena pod kontrolu.
„Vidimo da je i EU nadležna za ta sredstva. Svakako će onemogućiti brojne zloupotrebe koje su se dešavale... Tako da, mislim da je to u ovom trenutku kompromis, ali videćemo šta će dalje biti, jer ono što svakako tu stavlja jedan znak pitanja jeste što se kaže da je to privremenog karaktera, dakle moramo videti šta se zamislilo da bude trajno rešenje. Mada, čini mi se da ovo rešenje ima neke elemente da bi moglo biti i stabilnije. Naime, taj novac bi se uplaćivao u fond koji bi kontrolisala EU, preko banke koju bi ona odredila, znači da bi ta sredstva svakako bila mnogo bolje kontrolisana, a verujem i usmeravana u razvoj severa nego što je to do sada bilo“, ocenio je Pribićević
I dok od pojedinih partija srpske političke opozicije već stižu ocene da se dogovorom "podrivaju sami temelji države", te se poziva i na smenu premijera Dačića, iz Brisela u Beograd stiže podrška zbog postignutog dogovora sa Prištinom, uz ocenu da je srpska Vlada pokazala posvećenost evropskim integracijama.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, rekao je da je, uprkos velikim izazovima koji tek predstoje, veoma ohrabren postignutim dogovorom, te da će EU “ispuniti obaveze prema Srbiji”.
“Savet će na proleće razmotriti napredak i mogućnost da se otvore pregovori o pridruživanju. Vreme je od ključne važnosti i pozivam oba premijera da ga iskoriste što je bolje moguće i ubrzaju posao. Ponavljam – EU će ispuniti obaveze prema Srbiji”, poručio je Rompej
Dalja normalizacija odnosa sa Prištinom ostaje međutim ključni uslov za Srbiju, a na tom putu je i pronalaženje rešenja za teška pitanja severa Kosova, ukazao je Rompej.
Među tim pitanjima je svakako i paralelizam institucija, tema koja je u Briselu, prema rečima sagovornika – Dačića i Tačija, otvorena tokom poslednjeg susreta i o kojoj će se razgovarati i u narednim rundama. Prva sledeća se očekuje u drugoj polovini februara.
Dogovoreno je, kako je rekao srpski premijer Ivica Dačić, da se sredstva od carina slivaju u jedan fond koji bi bio formiran pod okriljem Evropske Unije, a sredstva odatle bi se koristila za razvoj opština na severu Kosova.
„Njega bi, praktično, oformila EU, a u njemu bi učestvovali predstavnici prištinske vlasti i predstavnici Srba iz opština sa severa Kosova. Time smo zadovoljili zahteve Srba sa severa da se opraktično ne plaća prištinskim vlastima“, rekao je Dačić
Dogovoreno rešenje bi, dakle, trebalo da zadovolji i kosovske Srbe, koji odbijaju da plaćaju carine institucijama Prištine i zbog čega su u više navrata protestvovali i blokirali puteve i prelaze.
O najnovijem dogovoru, najavljuju da će se tek izjasniti nakon što ga u narednim danima razmotre, ali se od njihovih pojedinih predstavnika, već može čuti da to nije rešenje kakvo su želeli.
Predsednik Odbora za Kosovo srpskog Parlamenta Milovan Drecun, uverava međutim da je postignuto rešenje održivo i da je u skladu i sa Rezolucijom Vlade i sa Paltformom predsednika Srbije. On je, povodom izjave premijera Kosova Hašima Tačija da će se carina naplaćivati po kosovskim zakonima, rekao da to biti rađeno po CEFTA sporazumu.
„Sećate se da je Srbija prihvatila da Kosovo bude u okviru sporazuma CEFTA i te carine se zato i naplaćaju po tom CEFTA kriterijumu, ali je bitno da će se pare uplaćivati na poseban fond kojim neće raspolagati Priština, već će biti tripartitna kontrola, a novac će biti usmeren isključivo na infrastrukturne projekte na severu“, kaže Drecun
Stručnjaci dogovor o raspodeli novca sa carina tumače kao pozitivan iskorak u odnosima Beograda i Prištine. Iako se pojedini delovi postignutog, privremenog rešenja različito tumače i prezentuju, suština je, kako ukazuje beogradski analitičar i nekadašnji diplomata Ognjen Pribićević, da će ta sredstva sada konačno biti stavljena pod kontrolu.
„Vidimo da je i EU nadležna za ta sredstva. Svakako će onemogućiti brojne zloupotrebe koje su se dešavale... Tako da, mislim da je to u ovom trenutku kompromis, ali videćemo šta će dalje biti, jer ono što svakako tu stavlja jedan znak pitanja jeste što se kaže da je to privremenog karaktera, dakle moramo videti šta se zamislilo da bude trajno rešenje. Mada, čini mi se da ovo rešenje ima neke elemente da bi moglo biti i stabilnije. Naime, taj novac bi se uplaćivao u fond koji bi kontrolisala EU, preko banke koju bi ona odredila, znači da bi ta sredstva svakako bila mnogo bolje kontrolisana, a verujem i usmeravana u razvoj severa nego što je to do sada bilo“, ocenio je Pribićević
I dok od pojedinih partija srpske političke opozicije već stižu ocene da se dogovorom "podrivaju sami temelji države", te se poziva i na smenu premijera Dačića, iz Brisela u Beograd stiže podrška zbog postignutog dogovora sa Prištinom, uz ocenu da je srpska Vlada pokazala posvećenost evropskim integracijama.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, rekao je da je, uprkos velikim izazovima koji tek predstoje, veoma ohrabren postignutim dogovorom, te da će EU “ispuniti obaveze prema Srbiji”.
“Savet će na proleće razmotriti napredak i mogućnost da se otvore pregovori o pridruživanju. Vreme je od ključne važnosti i pozivam oba premijera da ga iskoriste što je bolje moguće i ubrzaju posao. Ponavljam – EU će ispuniti obaveze prema Srbiji”, poručio je Rompej
Dalja normalizacija odnosa sa Prištinom ostaje međutim ključni uslov za Srbiju, a na tom putu je i pronalaženje rešenja za teška pitanja severa Kosova, ukazao je Rompej.
Među tim pitanjima je svakako i paralelizam institucija, tema koja je u Briselu, prema rečima sagovornika – Dačića i Tačija, otvorena tokom poslednjeg susreta i o kojoj će se razgovarati i u narednim rundama. Prva sledeća se očekuje u drugoj polovini februara.
