Prvi dan razgovora vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji je počeo u 15 časova, završen je oko 19 časova u Skupštini Srbije. Dijalog se nastavlja 10. oktobra u devet ujutru.
Zoran Živković, predsednik Nove stranke, po završetku je izjavio da su ovakvi sastanci veoma teški.
"Dobro je što se Evropska unija pojavila kao medijator, ali ne treba očekivati velike i dramatične promene od jednog razgovora koji je trajao nekoliko sati", rekao je Živković.
On je dodao da postojeći izborni uslovi "ne valjaju", ali da se neće promeniti "ako bežimo sa megdana".
Lider opozicione Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je nakon sastanka da ne vidi potrebu da evropski posrednici učestvuju u rešavanju odnosa između stranaka pozicije i opozicije.
„Imate nevladine organizacije – CeSID (Centar za slobodne izbore i demokratiju), CRTA-u, Fond za otvoreno društvo – ljudi su izašli sa normalnim predlozima. Ko normalan u ovoj zemlji može sada da sluša priče o načinu na koji se vodi ili ne vodi funkcionerska kampanja? Ne postoji nijedan zakon koji može da vas upristoji, nijedan zakon koji može da vas zaustavi da satrete onog ko je naspram vas. Pa nije valjda da zakonom mi treba da regulišemo šta je pristojnost u zemlji“, kazao je Jovanović.
Dragan Marković, lider Jedinstvene Srbije koja je deo vladajuće većine, kazao je nakon sastanka da "nisu čuli ništa novo", kao i da nije bilo argumenata kojima je opozicija mogla da "potvrdi sve o čemu je mesecima govorila".
"Ako je ispoštovano skoro 85 posto onoga što su oni tražili i označili kao nepravilnosti u parlamentu, zašto ne dolaze u parlament? Zašto poslednjeg četvrtka u mesecu ne dođu i pitaju Vladu, odnosno ministre šta god žele? Očigledno je da njima izbori ne odgovaraju. Kada bismo sve njihove zahteve prihvatili, oni bi rekli 'treba nam još devet, deset meseci', jer vide da ankete govore da svi zajedno udruženi neće imati više od deset, jedanaest posto", kaže Marković.
Predsednica Skupštine Maja Gojković je nakon prve sesije izjavila novinarima da je zadovoljna početkom međustranačkog dijaloga.
Opozicioni lider Boris Tadić je rekao da je došao da saopšti svojim evropskim prijateljima da “ako je neko hteo da nametne međunarodna pravila dijaloga, onda je morao da učini apsolutni napor da dovede za sto i predstavnike opozicije koja trenutno nije ovde".
"To je bio moj zahtev, ja nisam došao da diskutujem sa predstavnicima vlasti o ovom pitanju, već da kažem mojim evropskim prijateljima da je to uslov bez koga se ne može. I to sam im preneo”, kazao je Tadić i dodao da je time završio svoje učešće u dijalogu.
Vladimir Đukanović iz Srpske napredne stranke (SNS) se takođe kratko obratio novinarima komentarišući stavove opozicije: “Ta naša opozicija je krajnje konfuzna. Iskren da budem, pokušavamo svih ovih meseci da shvatimo na šta se žale, osim jedne široke priče da im sve smeta. A čini mi se da im najviše smeta to što nemaju narodnu podršku.“
U dijalogu učestvuju iz Srpske napredne stranke Maja Gojković, Vladimir Đukanović i Vladimir Orlić, iz Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović i Đorđe Milićević, iz Narodne seljačke stranke Marjan Rističević, Pokreta socijalista Đorđe Komlenski i Dragan Marković Palma iz Jedinstvene Srbije.
Iz opozicije tu su Zoran Živković iz Nove stranke, Tatjana Macura iz Srpske moderne stranke, Marko Đurišić i Boris Tadić iz Socijademokratske stranke, Čedomir Jovanović iz Liberalno-demokratske partije, Aleksandar Šapić iz Srpskog patriotskog saveza i Nenad Čanak iz Lige socijaldemokrata Vojvodine. U Skupštinu su ušli i Bojan Klačar iz nevladine organizacije Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici je izjavio, na pitanje šta očekuje: “Sačekajmo, pa ćemo videti”.
Ispred Skupštine je viđen i lider Demokratske stranke Zoran Lutovac, ali on nije ušao u zgradu.
Predstavnici inicijative Ne da(vi)mo Beograd pred sam početak dijaloga ispred Doma Narodne skupštine umesto crvenog tepiha razvili su, kako su ga nazvali, "tepih laži, podmetačina i blaćenja", na kojem su naslovne strane domaćih tabloida.
"U ovom trenutku postoji nepodeljeno saglasje svih opozicionih političkih aktera, eksperata i organizacija civilnog društva da u Srbiji ne postoje uslovi za fer izbore i da do marta sledeće godine, kada izbori treba da se održe, nema vremena da se naprave ključne promene koje bi promenile stanje u državi", navedeno je u proglasu Inicijative.
Članovi inicijative su pokušali da uđu u zgradu sa namerom da uruče proglas predstavnicima EU, ali ih je obezbeđenje Skupštine u tome sprečilo.
Radomir Lazović iz Inicijative je rekao da je dobro za Srbiju interesovanje Evropskog parlamenta kako bi se omogućilo da građani izraze slobodnu volju na izborima, ali da je u Srbiji katastrofalno stanje sloboda. Lazović je pozvao građane da se uključe u kampanju bojkota kako bi omogućili da Srbija bude slobodna i demokratska zemlja.
Predstavnici Inicijative su predstavili novinarima Deklaraciju o slobodnim izborima koju su nedavno sačinili poručivši da su ovi izbori lažirani i da je inicijativa EU zakasnila.
Pozvane opozicione partije su se pojedinačno izjašnjavale ovih dana hoće li prisustvovati dijalogu ili neće. O tome ne postoji saglasnost, kao što ne postoji saglasnost opozicije hoće li bojkotovati izbore ili ne, čak ni među partijama koje od februara 2019. bojkotuju rad Parlamenta.
Kako je potvrđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE) juče popodne se Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke koja je odbila učešće u dijalogu, sastao se sa bivšim poslanikom Evropskog parlamenta Knutom Flekenštajnom i razgovarao sa njim o političkoj situaciji.
Nakon odlaska Lutovca koji je imao zakazan nastup na Radio-televiziji Srbije, sa Flekenštajnom su razgovarali Dušan Kostadinović, predsednik Izvršnog odbora DS, predsednik Zajedno za Srbiju i član Predsedništva Ujedinjene DS Nebojša Zelenović, Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke, takođe u Ujedinjenoj DS kao i poslanici DS Nataša Vučković, Balša Božović i Marko Đurišić. Razgovor je organizovala Fondacija Fridrih Ebert.
Lutovac je u utorak uveče gostujući na RTS-u ponovio da DS neće učestvovati u dijalogu, ali da je spremna da razgovara s predstavnicima EU.
Konačnu odluku da odbija poziv na dijalog, Demokratska stranka donela je u ponedeljak uveče.
Poslanici Demokratske stranke (DS) saopštili su danas da će poštovati odluku Predsedništva stranke i da neće učestvovati na sastanku sa predstavnicima Evropskog parlamenta o fer i slobodnim izbornim uslovima, ali da će nastaviti da ulažu napore da se dijalog sa predstavnicima EU nastavi.
Poslanički klub DS saopštio je pre nekoliko dana da su doneli odluku da idu na te razgovore, međutim Predsedništvo DS koje je održano posle toga donelo je odluku da se na sastanak ne ide.
Predsednik Zajedno za Srbiju i kopredsednik Ujedinjene Demokratske stranke Nebojša Zelenović danas je u Vladimircima, gde se nalazi u okviru kampanje bojkota, evropskim parlamentarcima poručio da opozicija i građani u protestu imaju samo jedan zahtev da se "politički život u Srbiji odvija na isti način kao i u njihovim demokratskim zemljama".
Lider Dveri Boško Obradović, koji je u okviru kampanje bojkota obišao Užice, kazao je da ja već to što su se opozicioni akteri ujedinili u zajedničku kampanju bojkota, "velika stvar". Obradović je prethodno objavio da ova grupacija opozicionih stranaka bojkotuje i izbore i ponuđeni dijalog.
Predsednik stranke Zajedno za Srbiju (članica SzS) Nebojša Zelenović izjavio je u Bogatiću, dan uoči najavljenog početka dijaloga, da kampanja bojkota već daje rezultate i da je internacionalizacija dokaz da u Srbiji nema poštenih izbora.
"Demokratska javnost u Srbiji se probudila, otpor se širi, i Evropski parlament prihvatio je činjenicu da je Srbija crna tačka Evrope u kojoj nema slobode mišljenja i demokratije. Mi želimo dijalog sa Evropskom unijom ali sa režimom nema i neće biti nikakve nagodbe oko uslova za poštene izbore i svima je jasno da će najavljeni nelegitimni izbori za posledicu imati nelegitimnu vlast koja neće imati kapacitet da rešava probleme", kazao je Zelenović, a saopštila je ta stranka.
“Inicijativa gospodina Mekalistera za posredovanje u dijalogu o izbornim uslovima je dobrodošla, ali zakasnila za izbore koji se najavljuju za mart 2020. Posredovanje u dijalogu može za cilj imati isključivo postizanje Sporazuma o poštenim i slobodnim izborima, mehanizme sprovođenja i rok od devet meseci za održavanje pravih izbora. Posredovanje u dijalogu ne odlaže kampanju za bojkot, ne menja odluku o neučestvovanju na lažnim izborima najavljenim za mart", saopštio je SzS 5. oktobra.
Zahtevi Saveza za Srbiju odnose se, pored ostalog, na ravnomernu medijsku zastupljenost (na Radio-televiziji Srbije) svih učesnika u izbornoj trci, smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), te zabranu funkcionerske kampanje.
Inicijativa iz Evropskog parlamenta
Lideri stranaka dobili su 3. oktobra pozive za dijalog 9. i 10. oktobra vlasti i opozicije u Skupštini Srbije uz posredovanje Evropskog parlamenta. Poziv je potpisao Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Dijalog će se voditi uz posredovanje evropskih parlamentaraca Eduarda Kukana i Knuta Flekenštajna.
Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da je odluka opozicije da ne učestvuje u razgovorima vlasti i opozicije u Skupštini, kojima će posredovati Evropski parlament (EP), pokazatelj njihove neodogovornosti.
"Svaki dogovor je moguć kada razgovarate sa ljudima koji su odgovorni, a mi ćemo razgovarati sa svakim ko želi da preuzme odgovornost, ako to oni ne žele, to je njihov problem", kazala je Brnabić novinarima dan uoči početka dijaloga.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici naveo je da je ponuda Evropskog parlamenta (EP) da posreduje u pregovorima o izbornim uslovima naišla na dobre reakcije, ali da on ne može da sudi o tome ko će doći, a ko ne.
Kako poboljšati uslove
Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević kaže da je teško pretpostaviti da se uslovi mogu bitno poboljšati do izbora na proleće:
“Unapred ne bih mogao da kažem da li neko greši (ko je odlučio da bojkotuje dijalog, prim, red.) jer stvari mogu biti postavljene tako da daju neke rezultate ali mogu biti postavljene tako da ne daju rezultate.”
Pavićević kaže da najava o više sesija dijaloga u narednom periodu nagoveštava zapravo da se ozbiljnija izmena izbornih uslova može očekivati tek za neke izbore nakon prolećnih.
“Bilo je najava da će dijalog biti nastavljen i posle izbora, što onda umanjuje u ovom trenutku značaj takvih pregovora. Ako je to tako, onda pritisak da se izađe na izbore, da se odluka o bojkotu na neki način suspenduje, nešto je što neće dovesti do rezultata. Ono što jeste pitanje je da li pod ovim okolnostima koje sada imate, učešćem u dijalozima legitimišete nešto što sada izgleda neminovno da se desi, a to su izbori u martu ili aprilu iduće godine pod uslovima koje imamo, koji će nešto biti popravljeni ali teško da mogu da promene karakter samih izbora”, kaže profesor Pavićević.
Dijalog u više faza
U pozivu za dijalog koji je potpisao Mekalister predviđa se da prva runda međustranačkog dijaloga bude usmerena na unapređenje uslova za održavanje parlamentarnih izbora. Predviđaju se do kraja godine još dve runde a zatim u drugoj fazi (ne pricizira se kada) dijalog o dugoročnijem pitanju unapređenja političke atmosfere, političkih praksi i procedura unutar Narodne skupštine.
Predviđeno je uvodno obraćanje stručnjaka o ključnim temama.
“Kroz moderiranje dijaloga, g. Kukan (Edvard) i g. (Knut) Flekenštajn će sumirati oblasti o kojima postoji konsenzus na kraju svake tačke dnevnog reda i tokom završne sesije daće sveobuhvatni rezime oblasti oko kojih postoji konsenzus”, piše u pozivu.
“Verujemo da bi takav međupartijski dijalog bio najdelotvorniji ako bi sve političke grupe usvojile pristup koji je praktičan i otvoren za uspostavljanje snažnog konsenzusa o prioritetima za unapređenje izbornog okruženja. Kao što je to bio slučaj tokom konsultacija, zamolićemo sve stranke da poštuju našu želju da ne bude prenosa medija i savetujemo da se dijalog održava u skladu sa pravilom o poverljivosti 'Četam haus' (Chatham House rule)”.
- Antonijević: Goran Vesić prekršio 'Chatham House' pravilo
- Mekalister: EU spremna da podrži dijalog vlasti i opozicije u Srbiji
- Kocijančič: Politički dijalog treba da se vrati u Skupštinu Srbije
Dejvid Mekalister domaćim medijima je rekao da dijalog predviđa da svi učesnici, bez obzira na veličinu, razgovaraju na ravnopravnim osnovama. Naveo je i da će stranke morati da postignu konsenzus o koracima koje žele da preduzmu kako bi se poboljšali uslovi za rad u parlamentu i za održavanje izbora.
Podsetimo, predsednica Skupštine Maja Gojković je 18. septembra na pres konferenciji rekla da bi se dijalog stranaka opozicije i vlasti odvijao u nekoliko faza, pod pokroviteljstvom predsednice Skupštine i uz učešće evropskog parlamentarca. Gojković je rekla da će na razgovore biti pozvane parlamentarne stranke i njihovi lideri i eventualno, eksperti.
U pozivu za dijalog koji je upućen na adresu predsednice Skupštine Maje Gojković kako bi ga ona poslala učesnicima ne spominje se pokroviteljstvo predsednice Skupštine, a poziv je upućen i vanparlamentarnim strankama.
Inače, Evropski parlament je 2016. godine promovisao format političkog dijaloga poznat po imenu “Žan Mone” kao “meko” sredstvo na polju parlamentarne medijacije i dijaloga“.
On je nastao u oktobru 2016. godine u kući Žana Monea – francuskog političkog ekonomiste i diplomate, jednog od osnivača EU, kako bi se politički lideri fokusirali, manje na kamere, a više na postizanje konsenzusa i institucionalne reforme:
- Do sada je primenjen u nacionalnim parlamentima Ukrajine i Severne Makedonije.
- Taj format predviđa devet pravila za učestvovanje
- Princip medijacije će se primenjivati ako je to potrebno
- Svaka politička stranka učestvuje pod jednakim uslovima
- Nepostizanje rešenja nije opcija
- Ništa nije dogovoreno, dok se sve ne dogovori
- Ništa se ne može unapred izglasati niti odbaciti
- Nema medijske komunikacije dok se ne dođe do konkretnog ishoda
- Ranije ponuđene nagodbe ili nacrti zakona neće biti prihvaćeni
- Ukoliko postoji politički sporazum o određenom pitanju, biće primenjena metodologija izrade rešenja
- Sve dogovorene zajedničke nacrte rešenja, stranke mogu da podnesu zajedno.
Dijalog je počeo u sredu 9. oktobra u 15 sati i traje do 10. oktobra uveče. Prvog dana se raspravlja o dijalogu, o izbornim uslovima za izbore u 2020. godini.
Drugog dana teme su mediji, uloga REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije) i RTS-a (Radio televizije Srbije), edukacija birača i finasiranje kampanje.
U avgustu ove godine do sredine septembra na Fakultetu političkih nauka u Beogradu održane su bez vidljivijeg rezultata sesije dijaloga dela opozicije i vlasti o izbornim uslovima uz prisustvo civilnog sektora i stručnjaka uz moderiranje Milana Antonijevića, izvršnog direktora Fondacije otvoreno društvo.
Facebook Forum