Predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) izjavio je da ne podržava dijalog Kosova i Srbije na tehničkom nivou uz navode da je takav format razgovora vođen poslednjih 9 godina. Istakao je u izjavi u ponedeljak, 20. juna da proces dijaloga treba da se završi međusobnim priznanjem, te je pozvao na jedinstvo unutar Kosova ali i na koordinaciju između Vašingtona i Brisela.
S druge strane, premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti tvrdi da ne postoji tehnički dijalog sa Srbijom već samo politički, koji će rezultirati konačnim sporazumom između dve strane.
"U četvrtak je u Briselu još jedan sastanak na kome će biti prisutan državni koordinator za dijalog, kog ću uskoro imenovati da vodi razgovore i učestvuje u izradi konačnog sporazuma za međusobno priznavanje. To nam je jedini cilj u ovom procesu", izjavio je Hoti u ponedeljak.
Šta je prethodilo?
Dijalog na političkom nivou Između Kosova i Srbije je obnovljen 16. jula nakon 20 meseci zastoja. Na čelu delegacije Kosova bio je premijer Hoti dok je srpsku stranu predvodio predsednik Aleksandar Vučić a neke od glavnih tema tih razgovora su bila nestala lica i ekonomska saradnja.
Nakon tog sastanka, specijalni predstavnik EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak je izjavio da su se predstavnici dve strane saglasili da se još jedan sastanak na ekspertskom nivou održi ove nedelje a da će se politički dijalog nastaviti početkom septembra.
Nastavak tehničkog dijaloga najavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Međutim, na Kosovu ne postoji saglasnost kada je tehnički dijalog u pitanju. Dve opozicione stranke, Demokratska partija Kosova i Pokret Samoopredeljenje ocenjuju da ne treba obnavljati tehnički dijalog u vreme kada se očekuje postizanje konačnog političkog sporazuma.
Šta je razlog razlika na Kosovu?
Poslanik u Skupštini Kosova ispred Pokreta Samoopredeljenje, partije koja od ukupno 120 poslanika ima 31 poslaničko mesto, Artan Abraši (Abrashi) poručuje da se dijalog sa Srbijom treba zaustaviti, jer “premijer Avdulah Hoti vodi Vladu bez političke podrške i legitimiteta”.
„Problem između Kosova i Srbije nije tehnički problem. To je politički problem i ne vidimo ništa pozitivno u ovom procesu, kada vrlo dobro znamo gde će se završiti “, kaže Abraši za RSE.
I Demokratska partija Kosova, koja ima 24 poslanika u skupštinskom sazivu, je kritikovala premijera Hotija zbog nastavka dijaloga u Briselu, a potpredsednik te stranke Enver Hodžaj (Hoxhaj) je na konferenciji za novinare 18. jula izjavio da aktuelna Vlada nema iskustva, potrebno za vođenje ovog procesa.
“Vlada Kosova je započela dijalog bez platforme, bez strategije, bez konsenzusa, bez koordinacije, bez iskustva u ovom procesu i bez ikakvog stručnjaka", izjavio je Hodžaj.
Ka konačnom sporazumu
Bivša šefica kosovskog pregovaračkog tima u tehničkom dijalogu sa Srbijom Edita Tahiri smatra da razgovori na tehničkom nivou mogu da odlože proces postizanja konačnog sporazuma.
"Bojim se da bi ono što je za ovu nedelju najavljeno kao tehnički dijalog moglo da oduži ovaj proces na narednih deset godina. Ovakav pristup ne doprinosi trajnom miru i stabilnosti u regionu a ni normalizaciji odnosa dve zemlje", poručila je Tahiri u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Premijer Kosova Hoti je najavio da će neke od tema u okviru dijaloga sa Srbijom biti nestala lica, te ekonomska saradnja, pod kojom on podrazumeva ratnu odštetu, povratak penzije i imovinska pitanja.
Međutim, Edita Tahiri ocenjuje da ova pitanja treba da budu deo konačnog sporazuma a ne da se o njima razgovara na tehničkom nivou.
„Sada moramo da poradimo na konačnom sporazumu i unutar njega možemo da rešavamo pitanja koja se nazivaju tehničkim, ali koja su vrlo važna”, kaže Tahiri i dodaje da proces dijaloga može trajati u nedogled ako se ponovo pokrene tehnički dijalog.
O do sada dogovorenom
Iako je prvobitno najavljeno da će Kosovo i Srbija voditi tehnički dijalog, koji će voditi radne grupe dve zemlje, krajem 2012. je započet i politički dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Do sada su u okviru dijaloga Kosova i Srbije postignuta preko 23 sporazuma na tehničkom i političkom nivou.
Prvi sporazum postignut je 2011. godine, bio je to dogovor o matičnim knjigama, a potom je potpisan i sporazum o slobodi kretanja.
Usledili su i ostali sporazumi, o carinskim pečatima, priznavanju diploma, integrisanom upravljanju granicama, regionalnom predstavljanju i saradnji, telekomunikacijama i zvaničnim posetama, energetici, pravosuđu. Međutim, nisu svi sporazumi sprovedeni na terenu.
Prvi sporazum u okviru političkog dijaloga Između tadašnjih premijera Kosova i Srbije, Hašima Tačija i Ivice Dačića, bio je postignut u aprilu 2013. godine.
U daljem procesu dijaloga, razgovori su prebačeni na nivou predsednika pa su dijalog vodili Hašim Tači i Aleksandar Vučić.
Međutim, novembra 2018. Vlada Ramuša (Ramush) Haradinaja je uvela takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, uz navode da će te mere biti ukinute kada te dve zemlje priznaju nezavisnost Kosova.
Došlo je do blokade dijaloga, jer je zvanični Beograd uslovljavao nastavak razgovora u Briselu ukidanjem taksi.
U cilju nastavka dijaloga, međunarodna zajednica je od Kosova tražila da ukine takse a od Srbije da prestane sa kampanjom za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i sprečavanje učlanjenja u međunarodnim organizacijama.
U međuvremenu, Vlada Aljbina (Albin) Kurtija je takse zamenila recipročnim merama da bi premijer Avdulah Hoti početkom juna ukinuo sve mere, pa su razgovori u Briselu obnovljeni 16. jula.
Saradnja na tekstu Shkelqim Hysenaj
