Predstojeći politički razgovori između Kosova i Srbije uz posredstvo EU mogu se završiti autonomijom za severni deo Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, predviđaju politički analitičari u Prištini i Beogradu. Po njima, dve strane trenutno pripremaju teren za ovaj, ne tako lak, proces.
Shpend Kursani iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika, KIPRED, navodi da početak političkog dijaloga sada može legalizovati situaciju na severu koja pod kontrolom srpskih struktura.
Kursani poručuje da pre nego što počne nov dijalog političkog nivoa, kosovska strana treba da insistira na gašenje paralelnih struktura i na sprovođenje sporazuma iz tehničkog dijaloga sa Srbijom.
„Kosovo ništa ne dobija i kakav god pritisak bude bio izvršen na Kosovo u vezi severa, ne vredi odgovoriti na njih ukoliko se ne ugase srpske paralelne strukture. To treba da bude prvi uslov za nastavak dijaloga sa Srbijom, kao i sprovođenje postugnutih sporazuma“, kazao je Kursani.
U suprotnom, dodaje on, ponovo može doći do izbegavanja sprovođenja bilo kakvih novih sporazuma.
Kao konačno rešenje Kursani predviđa jednu vrstu autonomije za taj deo gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
“Kosovska strana je još od početka popuštala, koristila se terminima kao što je specijalni status i slično i izjave su uvek bile odbrambene. To znači da pošto se već govori o severu, završiće se i jednim specijalnim statusor za taj deo”, kazao je Kursani.
S druge strane, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam u izjavi za RSE kaže i tokom predstojećih pregovora Srbija zvanično ponavljati da neće priznati Kosovo, ali dodaje da će zvaničnici zapravo odrediti crvenu liniju, a to je status severa Kosova.
"Ja mislim da će se tu insistirati na nekom statusu koji bi možda bio sličan Republici Srpskoj sa specijalnim vezama sa Beogradom. To je zapravo cilj onoga što premijer Dačić često najavljuje, mogućnost podela Kosova, to je utvrđivanje pazara sa ostalim akterima, i to bi bila neka vrsta Ahtisarija plus. Da sever Kosova ipak ima specijalni status za specijalnim vezama sa Beogradom“, kazao je on.
Popov dodaje da se na osnovu izjava zvaničnika Srbije stiče utisak da u zemlji vladaju poprečne konfuzije uzimajući Dačićeve izjave i predsednika Srbije koji je rekao ako se bira između Kosova i Evrope da će izbori biti Kosovo.
„Još uvek ne postoji jasna i javna strategija. Ali ja sam zasad optimista da će se u svoj ovoj konfuziji naći rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Ne može se ništa naprečac. Svaka strana mora da pripremi svoje javno mnjenje. Videli smo šta se dešavalo ovih dana u Prištini a neke slične stvari se mogu desiti kod nas ako se naprečac neke stvari lome. Javno mnjenje se mora pripremiti za neke odluke“, ocenjuje Popov.
Dijalog i agendu predstojećih razgovora Prištine i Beograda koordinisaće EU uz podršku SAD.
U vezi ovog pitanja, specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar izjavio je da Brisel nema svoj plan u vezi odnosa Srbije i Kosova ili plan o severu koji bi se imponovao. Sve ono što EU radi, kazao je on, jeste pomoć dvema stranama da reše međusobne probleme.
Shpend Kursani iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika, KIPRED, navodi da početak političkog dijaloga sada može legalizovati situaciju na severu koja pod kontrolom srpskih struktura.
Kursani poručuje da pre nego što počne nov dijalog političkog nivoa, kosovska strana treba da insistira na gašenje paralelnih struktura i na sprovođenje sporazuma iz tehničkog dijaloga sa Srbijom.
„Kosovo ništa ne dobija i kakav god pritisak bude bio izvršen na Kosovo u vezi severa, ne vredi odgovoriti na njih ukoliko se ne ugase srpske paralelne strukture. To treba da bude prvi uslov za nastavak dijaloga sa Srbijom, kao i sprovođenje postugnutih sporazuma“, kazao je Kursani.
U suprotnom, dodaje on, ponovo može doći do izbegavanja sprovođenja bilo kakvih novih sporazuma.
Kao konačno rešenje Kursani predviđa jednu vrstu autonomije za taj deo gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
“Kosovska strana je još od početka popuštala, koristila se terminima kao što je specijalni status i slično i izjave su uvek bile odbrambene. To znači da pošto se već govori o severu, završiće se i jednim specijalnim statusor za taj deo”, kazao je Kursani.
S druge strane, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam u izjavi za RSE kaže i tokom predstojećih pregovora Srbija zvanično ponavljati da neće priznati Kosovo, ali dodaje da će zvaničnici zapravo odrediti crvenu liniju, a to je status severa Kosova.
"Ja mislim da će se tu insistirati na nekom statusu koji bi možda bio sličan Republici Srpskoj sa specijalnim vezama sa Beogradom. To je zapravo cilj onoga što premijer Dačić često najavljuje, mogućnost podela Kosova, to je utvrđivanje pazara sa ostalim akterima, i to bi bila neka vrsta Ahtisarija plus. Da sever Kosova ipak ima specijalni status za specijalnim vezama sa Beogradom“, kazao je on.
Popov dodaje da se na osnovu izjava zvaničnika Srbije stiče utisak da u zemlji vladaju poprečne konfuzije uzimajući Dačićeve izjave i predsednika Srbije koji je rekao ako se bira između Kosova i Evrope da će izbori biti Kosovo.
„Još uvek ne postoji jasna i javna strategija. Ali ja sam zasad optimista da će se u svoj ovoj konfuziji naći rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Ne može se ništa naprečac. Svaka strana mora da pripremi svoje javno mnjenje. Videli smo šta se dešavalo ovih dana u Prištini a neke slične stvari se mogu desiti kod nas ako se naprečac neke stvari lome. Javno mnjenje se mora pripremiti za neke odluke“, ocenjuje Popov.
Dijalog i agendu predstojećih razgovora Prištine i Beograda koordinisaće EU uz podršku SAD.
U vezi ovog pitanja, specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar izjavio je da Brisel nema svoj plan u vezi odnosa Srbije i Kosova ili plan o severu koji bi se imponovao. Sve ono što EU radi, kazao je on, jeste pomoć dvema stranama da reše međusobne probleme.