Male su šanse da će parlamentarna istražna komisija na Kosovu uspeti da rasvetli slučaj deportacije šestoro turskih državljana zbog mnogih nejasnoća, ali i zbog toga što slične komisije formirane ranije za druga pitanja nisu mnogo toga uspele da rasvetle, ocenjuju analitičari.
Skupština Kosova planira da putem parlamentarne istražne komisije rasvetli slučaj deportacije turskih državljana, odnosno da razmotri da li je bilo kršenja Ustava prilikom deportacije. Formiranje ove komisije je ishod prošlonedeljne vanredne sednice, a Skupština je takođe obavezala sve institucije da odgovore na zahteve istražne komisije.
- Šta se krije iza hapšenja turskih državljana na Kosovu?
- Kosovski lideri osuđuju proterivanje direktora Mehmet Akif škole
Iako je preporukama usvojenim u Skupštini 4. aprila predviđeno da parlamentarne grupe u roku od tri dana predsedništvu Skupštine dostave imena članova komisije, do toga još nije došlo. Iz opozicionog Demokratskog saveza Kosova, partije koja je inicirala raspravu, potvrdili su za RSE da će članove predložiti u utorak.
Hapšenje i deportacija šestoro turskih državljana sa Kosova, od kojih je petoro bilo zaposleno u "Mehmet Akif" školama bliskim pokretu Hizmet bivšeg turskog imama Fetulaha Gulena, uzburkalo je kosovsku javnost.
Deportaciju, koju su sprovele kosovska policija i obaveštajna služba, jednoglasno su osudile parlamentarne stranke, kao i premijer i predsednik Skupštine, dok je opozicija za to optužila predsednika Hašima Tačija. On je, pak, objasnio da je, na osnovu izveštaja Kosovske obaveštajne agencije, njihovo nezakonito delovanje predstavljalo rizik po nacionalnu bezbednost Kosova. Uhapšeni su do dana deportacije, 29. marta, imali validnu boravišnu dozvolu.
Koliko zapravo parlamentarna istražna komisija može da bude uspešna po pitanju rasvetljavanja ovog slučaja?
Na osnovu Zakona o parlamentarnoj istrazi, istražna komisija se formira radi utvrđivanja činjenica i opisa toka događaja, kao i odgovornosti onih koji su bili uključeni u događaj i njen mandat traje šest meseci. Na kraju istrage komisija je dužna da pripremi konačan izveštaj koji podnosi Skupštini. Ona se formira kada Predsedništvo Skupštine predloži Skupštini sastav Komisije a na osnovu nominacija parlamentarnih grupa. Proces može da potraje do tri nedelje od dana kada se to pitanje stavi na razmatranje predsedništvu Skupštine, na šta se trenutno čeka.
Inače, komisija ima pravo na pristup svim službenim dokumentima, da traži dokaze, te ima pravo da pozove nosioce javnih funkcija radi saslušanja, te druga fizička i pravna lica. Komisija takođe ima pravo da zatraži i ekspertizu veštaka.
Iljir Deda, poslanik Alternative koja je deo Demokratskog saveza Kosova (DSK), za Radio Slobodna Evropa izrazio je uverenje da će ova komisija izvesti pred lice pravde osobe koji su prekršili Ustav Kosova.
"Ranije istražne komisije se nikada nisu bavile kršenjem Ustava. Ovo je prvi put da Kosovo ima istražnu parlamentarnu komisiju koja će verifikovati korake koje su poduzele institucije, kršeći Ustav Kosova, i naravno odgovorni će na kraju snositi odgovornost", kaže Deda.
Aljbert Krasnići, analitičar Kosovskog demokratskog instituta koji prati rad Skupštine, kaže da ova komisija nema mandat da podigne optužnice protiv uključenih strana i da se ne može očekivati da će na osnovu konačnog izveštaja neko biti kažnjen. Međutim, ukoliko Skupština utvrdi da je bilo slučajeva da su određene institucije zloupotrebile ustavna ovlašćenja, onda može i da poduzme potrebne mere.
"Na primer, ukoliko komisija zaključi da se predsednik umešao u rad ministarstva i dao naredbu za hapšenja, onda Skupština može da poduzme druge mere, da se obrati Ustavnom sudu i da zatraži mišljenje da li je predsednik prekoračio ovlašćenja. I ukoliko se kršenje Ustava potvrdi predsednik može da izgubi mandat", kaže Krasnići.
Očekivanja da će Komisija uspeti da zasta razjasni šta se desilo tokom hapšenja su mala zbog mnogih nejasnoća, te stoga što su se šefovi institucija već izjasnili da nisu znali ništa o tome.
Krasnići podseća da ni ranije istražne komisije "nisu imale realan uticaj, niti su uspele da rasvetle pitanje koje su istraživale".
Isto potvrđuje i politički analitičar Artan Muhadžeri, koji navodi da će i sudbina ove komisije biti slična.
"Glavno pitanje je da se sankcionišu i kazne oni koji su omogućili takav čin, kako bi to bila lekcija za budućnost, da kome god padne na pamet da nešto slično uradi da zna da može da se sankcioniše i kazni. To bi trebala da bude jedina funkcija ove komisije, ali što se tiče njenog uticaja na šestoro turskih državljana, do toga ne može doći, niti će uopšte uticati na njihov slučaj", kaže Muhadžeri.
Hapšenje i deportacija turskih državljala sprovedena je u koordinaciji kosovske Obaveštajne agencije sa turskom, što je potvrdio i turski predsednik Redžep Tajip Erdoan.
On je premijeru Haradinaju zamerio što je smenio dvojicu kosovskih zvaničnika koji su bili odgovorni za smenu, navodeći da će za to "platiti", ali i poručivši da ovo nije ni prva ni poslednja akcija hapšenja Gulenovih sledbenika.
Facebook Forum