„Vučić je rekao da razume greške iz prošlosti i predlaže da se otvori tema medijskih sloboda“, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Kristof Deloar, generalni sekretar međunarodne medijske organizacije Reporteri bez granica (RSF) koji je predvodio delegaciju RSF na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u ponedeljak 21. januara.
„Od verbalnih poruka važnije su konkretne mere koje ih prate“, rekao je međutim Deloar i istakao da medijska slika u Srbiji nije dobra te da ju je neophodno odmah menjati.
RSE: Koje su bile vaše ključne poruke na sastanku sa predsednikom Srbije?
Deloar: Ključne poruke tokom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ticale su se bezbednosti novinara. Mnogo novinara u Srbiji je veoma zabrinuto zbog verbalnih i fizičkih napada na novinare. Predsednik je odgovorio da se ti slučajevi istražuju, da se osumnjičeni privode i da su posvećeni tome da u budućnosti apsolutno ne bude nekažnjivosti u takvim slučajevima.
Ali, za nas je bilo izuzetno važno da objasnimo kako smatramo da sloboda medija u Srbiji opada iz različitih razloga i da je Srbija pala za 10 pozicija na godišnjoj svetskoj listi medijskih sloboda Reportera bez granica. Sada je na 76. mestu među 180 zemalja na svetu. Dakle, 10 pozicija niže u periodu od 2017. do 2018. godine.
Takođe, razgovarali smo i o kontroli informacija u medijskim servisima, štampi i na televiziji. Ono što mi mislimo jeste da predsednik Srbije, koristi preterane i pogrdne optužbe koje se objavljuju u pojedinim medijma, kako bi se skrenula pažnja sa realnosti njegovog uticaja i uticaja njegove partije na neke od najvećih medija, pre svega TV stanica. To je nešto što je veoma važno.
Moram da kažem da smo se zadržali sat i po vremena u njegovoj kancelariji, vodeći sa njim temeljnu diskusiju, otvorenu i iskrenu diskusiju u kojoj smo zaista mogli da predstavimo naše preporuke i naše zahteve. Vučić je odgovorio na naša pitanja i rekao da razume greške iz prošlosti. Sada predlaže da se ta tema otvori. Primili smo k znanju ono na šta se verbalno obavezao, ali pored toga verujemo i da odbrana novinarstva zahteva konkretne mere. Umesto da kritikuje medije, predsednik bi trebalo da takav svoj diskurs demonstrira konkretnim merama.
Sada su nam potrebne konkretne mere, ne samo javni govori, a iskrenost njegovih obećanja često demantuje ponašanje njegovih političkih saradnika i njihova kotrola medija.
RSE: Kako je predsednik Vučić reagovao na ono što je čuo od vas?
Deloar: Naravno da on nema istu procenu realnosti kao mi i da negira dosta toga što smo mu rekli, ali on zvanično govori kako želi da popravi situaciju i dao je neka obećanja, rekavši da će „otvoriti vrata“ i da je spreman da proverimo da li ih je ispunio i da li su mere preduzete. Znam da je dan nakon našeg sastanka učestvovao u panelu o slobodi medija na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Tamo je govorio o našem sastanku i rekao je da ćemo biti zadovoljni kroz dve godine. To ćemo videti. Trenutno, mislim da svi znaju kakva je naša procena situacije i ono što smo rekli u njegovom kabinetu je, naravno, ono što govorimo javno. Sada ćemo procenjivati da li će preduzeti neke akcije, jer mnogo je akcija koje je u Srbiji potrebno preduzeti. Veoma je važno da njegove govore prate i konkretne mere.
RSE: Kako vidite to što je Vučić bio jedan od govornika na panelu posvećenom slobodi medija u Davosu? Novinarska udruženja u Srbiji su to kritikovala, nazvavši njegovo učešće licemernim i citiram, navela da on „nema moralno pravo da na jednom međunarodnom skupu deli savete ili preporuke na temu medijskih sloboda“.
Deloar: Lično, ne bih želeo to da komentarišem. Ne znam kako se paneli sastavljaju u Davosu, ne znam da li to što ste učesnik panela znači da treba postavljate primer. Pitanje je da li predsednik Vučić zaista implementira ono što zvanično govori. U ovom trenutku, moramo da sa dubokim žaljenjem primetimo da, iako su neki zakoni koji se tiču medija u Srbiji dobri i možemo njima da budemo zadovoljni, oni nisu primenjeni. Ili, ponekad budu primenjeni, ali na proizvoljan način. To mora da se zaustavi.
Znamo da je jedan od Vučićevih ključnih prioriteta članstvo u Evropskoj uniji. Ali, ako želite da se taj proces pomera napred, ne možete kršiti sopstvena obećanja. Dakle, videćemo šta će se dogoditi u budućnosti, ali znamo da moramo da iskoristimo ovu priliku da pokušamo da pomognemo svim zainteresovanim stranama u Srbiji da se iskorači ka slobodnijem medijskom prostoru.
RSE: Pomenuli ste da je Srbija protekle godine zabeležila drastičan pad kada su u pitanju medijske slobode. Šta bi bili konkretni koraci da se to popravi i koji su to parametri koji će vam pokazati da su se stvari eventualno pomerile na bolje?
Deloar: Postoje različiti aspekti kada su u pitanju medijske slobode. Prvi je, naravno, bezbednost novinara i da nema nekažnjivosti. Druga stvar je klima u kojoj novinari rade. Nažalost, ima veoma mnogo uvreda koje ponekad dolaze i od političara, a koje stvaraju klimu koja bi mogla da inspiriše pojedince da i fizički napadnu novinare.
Predsednik Vučić je rekao da je lično posvećen tome da ne vređa i ne optužuje medijske kuće da su, na primer, ’američki’ medij.
Pitanje je šta će članovi njegove partije uraditi. On bi trebalo, zapravo smatramo da bi on morao da upotrebi svoj uticaj da spreči ljude iz njegove političke stranke da dodatno oslabljuju položaj novinara u Srbiji. Dalje, imamo kontrolu medija, pre svega televizijskih stanica, koji su, ponekad, i u direktnom vlasništvu države ili finansirani od strane države, ili su u privatnom vlasništvu, ali su pod indirektnom kontrolom.
Veoma je važno da se medijska slika u Srbiji promeni, jer u ovom trenutku situaciju u zemlji ne možemo smatrati dobrom.
RSE: Osvrnimo se i na fenomen - problem – lažnih vesti. Predsednik Vučić je u Davosu rekao da to u Srbiji nije krivično delo i da bi se kriminalizacija tumačila kao pritisak na slobodu izražavanja. Postoji li model borbe protiv lažnih vesti koji biste preporučili?
Deloar: Nije lako boriti se protiv lažnih vesti, a naročito je teško kada pokušavate da se obračunate samo sa simptomima. Jer, zapravo, uzroci su veoma važni i važno je da se usmerimo ka njima ukoliko želimo da taj problem rešimo. Reporteri bez granica su preuzeli inicijativu kada je to u pitanju, uzimajući u obzir da smo „izgubili ratove“ u javnom prostoru. Godinama, u demokratijama, zapravo kada kažem godinama mislim od kada je demokratije, postojale su garancije na nacionalnim nivoima za slobodu mišljenja, na vesti i informacije i njihovu nezavisnost i na njihovu pouzdanost. Nažalost, u globalizovanom i digitalizovanom prostoru informisanja i komunikacije, te garancije su u demokratijama pobrisane.
Dakle, mi moramo da izgradimo novi sistem garancija koji će biti prilagođen novom, tehnološkom svetu. Zbog toga su Reporteri bez granica pokrenuli Deklaraciju o Informacijama i demokratiji. Dvanaest šefova država i vlada iz čitavog sveta su se prošlog novembra obavezali da će usvojiti plan o informacijama i demokratiji zasnovan na Deklaraciji koju je odobrila naša nezavisna komisija. (Komisija je sastavljena od uglednih svetskih ličnosti, a formirana na inicijativu RSF objavila je Međunarodnu deklaraciju o informacijama i demokratiji, koja uspostavlja demokratske garancije za pouzdano informisanje u eri interneta. Do sada su je podržale Burkina Faso, Kanada, Kostarika, Danska, Francuska, Letonija, Liban, Litvanija, Norveška, Senegal, Švajcarska i Tunis. dod. aut. )
Videćemo kakva je budućnost toga, ono što bi želeli jeste da se ispuni ono na šta su se obavezali. To bi unapredilo demokratske garancije u svetu, a verujemo, naravno, da će se, u nekom daljem periodu, tome pridružiti još zemalja. Znamo da je i predsednik Srbije zainteresovan da se tome priključi i smatramo da je dobar znak što je rekao da bi želeo da se Srbija uskladi sa tim principima.
Ono što sada moramo da uradimo, jeste da se da zemlje koje su se obavezale u prvom krugu, zajedno i u saradnji sa civilnim društvima, rade na uspostavljanju tih garancija.
RSE: Drugi trend koji je globalno u porastu je i tabloidizacija medija. Kako novinari da odbrane profesiju?
Deloar: Ponekad moramo da branimo novinarstvo čak i od novinara koji svoj posao ne rade na ispravan način, kada šire lažne informacije, tračeve ili slično, Dakle, moramo da zahtevamo osnovu onoga što novinarstvno mora da bude. Novinar mora da bude član društva od poverenja, a za to postoje prava i obaveze. Ali, kako bi se novinarstvo radilo na pravi način, ono mora i da se obavlja u okviru medijske nezavisnosti i slobode. Novinari ne mogu biti verodostojan član društva ukoliko nemaju slobodu i nezavisnost.
Facebook Forum