Dvadeset godina od okončanja rata u bivšoj Jugoslaviji zemlje regiona koračaju ka pomirenju, ali je to putovanje sporo, opterećeno lošim emocijama i dnevnom politikom, zaključak je konferencije Igmanske incijative održane u Beogradu uoči godišnjice Dejtonskog sporazuma.
Glavni cilj za države nastale iz SRFJ i danas je, dvadeset godina posle rata, uspostavljanje trajnog mira i regionalne stabilnosti, procesuiranje ratnih zločina i odvanje počasti žrtvama, i konačno okretanje budućnosti.
Sadašnji događaji, kaže Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative, najbolje pokazuju koliko je ostvareno.
„I evo gde smo danas... Imamo prekinute odnose, maltene na tehničkom nivou, između Hrvatske i Srbije. Retorika je takva da smo se vratili više od dvadeset godina u nazad. Takva situacija je prilično opasna i neodrživa. Umesto da za dvadeset godina od regiona napravimo pristojno mesto za život, mi smo odnose doveli na najnižu tačku od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.“
Samo neki od izazova pomirenju u poslednje vreme bili su slučaj „Dron“, napad na predsednika Vlade Srbije na godišnjici genocida u Srebrenici, proslava „Oluje“ i aktuelna kriza u odnosima Zagreba i Beograda.
Uprkos čestim varnicama u regionu, Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, smatra da je napredak očigledan.
Na primer, objasnio je Benedikt, Bosna i Hercegovina konsolidovala je stabilnost, počela da gradi demokratsku kulturu i napredovala ka EU.
„Dejtonskim sporazumom postignut je mir, to je njegova tekovina, ali je istovremeno stvorena jedno veoma složeno stanje. Domaće izazove trebalo bi tretirati konstuktivno, ne tako da izazivaju konflikte i podele. Pitanja nadležnosti entiteta, sudstva i demokratskog predstavljanja građana, moraju se rešavati dijalogom, kompromisom, i u kontekstu evropske perspektive. A ne referendumom i ultimatumima.“
Ono što opterećuje odnose na Zapadnom Balkanu izvire iz svake države pojedinačno ali je svuda isto, a najčešće se pominju uski politički ineteresi, korupcija kao dominantan stil života, kao i organizovani kriminal koji jedini ne poznaje granice.
Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative za BIH, smatra da je jedna od najvećih mana Dejtona što nije vremenski ograničen.
„Da se nakon petnaest ili dvadeset godina sedne, pogleda, i vidi šta se implementiralo. A najveća je greška što su trebali da ga implementiraju gospodari rata u Bosni i Hercegovini. Ko je mogao očekivati da onaj ko je bio značajan politički akter od 92. do 95. implementira mir. I mi plaćamo cenu činjenice da i danas, u miru, neki političari koji su se vratili izvornim principima svojih stranaka iz devedesetih godina pokušavaju nešto u miru ostvariti.“
Istraživanje Balkan barometra pokazalo je da 60 odsto građana želi više regionalne saradnje. Takođe, smatra se da bi jedan od ključnih pomaka ka suživotu mogao da bude fokus sa političkog ka ekonomskom nivou.
„Regionalna saradnja nikako nije zamena za evropske integracije. Mada je, u svakom slučaju, suštinski deo napora da se region integriše u Evropsku uniju. Ali, sa druge strane, razočaravajuće je da mi i dalje moramo da nalazimo spoljne faktore koji će nam pomoći da prepoznamo naše zajedničke interese,“ smatra Hedvig Morvai, iz Evropskog fonda za Balkan.
Najvažniji sastojci za bolju budućnost, zaključio je Vehid Šehić, danas su poverenje i suštinsko razumevanje.
„Da razumemo jedni druge, a da kroz to gradimo poverenje. Bez poverenja nema ničega. Mora biti i emocija, ljudskog odnosa među nama, onda je to poverenje garant da ćemo imati regionalnu saradnju. Jer se to prirodno podrazumeva.“
Šta se dogodilo sa Dejtonom, što je pomenuto i na ovom skupu, možda najbolje simbolički pokazuje činjenica da je na godišnjcu ovog sporazuma, dvadeset godina nakon što je svečano otvorena, srušena čuvena benzinska pumpa „Dejton“ u Novom Beogradu. Da bi se napravila modernija i bolja.
