Dostupni linkovi

'Svako da odradi svoj dio posla', poruka sa samita lidera regiona i EU


Varhelji: Zapadni Balkan bi 2027. mogao biti spreman za EU
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:33 0:00

Varhelji: Zapadni Balkan bi 2027. mogao biti spreman za EU

Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja jasan signal posvećenosti Evropske unije ekonomskoj i demokratskoj transformaciji Zapadnog Balkana, kazao je premijer Crne Gore Milojko Spajić na Samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Kotoru.

Savjet EU odobrio je Plan od šest milijardi eura podrške zemljama Zapadnog Balkana u cilju ubrzavanja reformi i ekonomskog rasta, od čega dvije milijarde u grantovima, a četiri u povoljnim kreditima koje garantuje EU.

Rama: Potrudite se da sledeći put bude sunčano

Premijer Albanije Edi Rama šaljivo je poručio crnogorskom kolegi "Miki, dugi put se pobrini da Crna Gora bude sunčana a ne kao danas. Nismo u Berlinu, zaboga".

Na to mu je Spajić rekao da, ako je sudeći po vremenskim prilikama Crna Gora konačno ulazi u Evropsku uniju'.

"Uđite konačno u Evropsku uniju, nemojte samo da pričate o tome, da Crna Gora nije kao ostali dio Balkana. Non-stop pričate o tome, a i dalje ste sa nama", kazao je Rama.

Na samitu čiji je Spajić domaćin, osim lidera regiona, učestvuju i evropski komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelji i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajen.

Poruke liderima regiona iz EU i SAD

O'Brajen je kazao da je prioritet Plana rasta za Zapadni Balkan, da se stvori jedinstveno tržište prometa novca, smanjenje troškova, lakše kretanje na tržištu i više radnih mjesta:

"Ljepota Plana je to što je za svakog učesnika poruka jasna - uradite svoj posao i ne tražite od drugog da uradi nešto prvi, da biste uradili svoj".

Varhelji je kazao da Plan rasta više nije nacrt, nego mapa puta, koja je od koristi regionu prije priključivanja EU:

"Zbog Plana rasta i intenziteta pomoći iz ekonomskog i investicionog plana, reformske agende i dodatnu finansijsku pomoć do 2027, Balkan će biti spreman, ili bi mogao biti spreman, ili bi mogao učiniti sebe spremnim da se pridruži EU".

Šta kažu lideri regiona?

Predsjednica Savjeta ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto je rekla da je ta zemlja usaglasila 110 reformi od 113 koliko je bilo inicijalno predloženo od EU.

"Evropski put je glavni spoljnopolitički cilj za koji u BiH postoji konsenzus", rekla je Krišto.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je potvrdio je posvećenost reformama koje treba sprovesti ih kako bi se Plan realizovao:

"Ako postoji jedna poruka koju želim da prenesem EU to je– provjerite napredak svih u regionu u pogledu demokratskog napretka i reformi EU, a zatim bazirajte politike prema njima na osnovu toga."

Prema njegovim riječima, izvršavanje reformske agende, koja se sastoji od pet oblasti politike sa 32 reforme u 17 sektora, skoro je završeno.

Sastanak lidera ZB i EU u Kotoru
Sastanak lidera ZB i EU u Kotoru

Premijer Albanije Edi Rama potencirao je važnost regionalne saradnje na putu ka Evropskoj uniji.

"Vrijeme je da region postane dio evropskog digitalnog novčanika. Pojedinačno smo se svi uključili i namjeravamo da budemo spremni do 2027."

On je potencirao saradnju u oblasti migracija, trgovine ljudima, "ne samo između regiona već i između regiona i EU".

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će Plan rasta donijeti dobre rezultate regionu:

Samit lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije 16. maja u Kotoru
Samit lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije 16. maja u Kotoru

"Cijenimo i zahvalni smo na novcu, ali od novca su važnije strukturne reforme koje moramo sprovesti i to veoma cijenimo."

On je rekao da je uvjeren da zemlje regiona neće ući u EU prije Ukrajine.

"Moja inteligencija mi kaže da će biti tako. Znam da je EU jako popularna u vašim zemljama. U mojoj i ne toliko."

Premijer Sjeverne Makedonije Talat Džaferi potvrdio je da su posvećeni evropskim reformama, ocjenjujući da je za uspjeh formiranja zajedničkog tržišta potrebno odblokirati Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini.

Samit se organizuje pod sloganom "Jedan region, zajednička vizija".

O bilateralnim problemima država regiona

Na Samitu je bilo riječi i o problemima koje opterećuju bilateralne odnose zemalja regiona.

Na samom početku, kosovski premijer Aljbin Kurti je pozvao Srbiju da procesuira osobe odgovorne za slučaj oružanog napada u Banjskoj kojeg kosovske institucije smatraju terorističkim.

"Pozivam Srbiju da preda Kosovu Milana Radoičića i njegovu paramilitarnu grupu koja je ubila našeg Afrina Bunjukua 24. septembra prošle godine", rekao je Kurti.

Dobrosusjedski odnosi u regionu sa obostranim priznanjima su neophodni su za mir, bezbjednost i integraciju, dodao je Kurti. Srbija i Bosna i Hercegovina nisu priznale nezavisnost Kosova.

Tema je bila i Rezolucija o Srebrenici čije se usvajanje očekuje 23. maja u UN a čemu se protive Srbija i BiH entitet Republika Srpska, smatrajući da se njome srpski narod označava genocidnim.

Vlada Crne Gore je najavila podršku Rezoluciji i predala dva amandmana od kojih jedan precizira da je krivica za genocid individualna, a Dejtonski sporazum nepovrediv.

Komentarišući stav Crne Gore predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da ne vidi smisao Rezolucije jer je individualna krivica za taj zločin već određena presudama (Haškog suda):

"Svako neka donese odluku (o podršci Rezoluciji), a mi ćemo se ponašati u skladu sa njom."

Po njegovom mišljenju radi se o nametanju kolektivne krivice (srpskom narodu).

Rezolucijom bi se 11. jul proglasio za Međunarodni dan sjećanja na genocid u Srebrenici u kojoj je jula 1995, ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, što je Međunarodni sud u Hagu kvalifikovao kao genocid za koji je osuđeno više od 50 osoba.

Spajić je, na pitanje da li će Crna Gora glasati za Rezoluciju o Srebrenici i da li je genocid u Srebrenici neupitan, izbjegao konkretan odgovor, rekavši da su "ta pitanja odgovorena više puta".

"Razumijemo bol, teme koje opterećuju iz prošlosti, ali veoma mi je drago da smo svi okrenuti prema budućnosti i onome što nas spaja, a to su ekonomija i evropske integracije", poručio je Spajić.

Proruske i prosrpske stranke koje podržavaju Spajićevu Vladu, a koje se iz istih razloga kao i Srbija protive Rezoluciji, najavile su da će predložiti usvajanje Rezolucija o genocidu u Jasenovcu.

Jasenovac je logor u Hrvatskoj, u kojem su tokom Drugog svjetskog rata prema zvaničnim podacima stradalo skoro 48 hiljada Srba, 16 hiljada Roma i preko 13 hiljada Jevreja.

Hrvatska je tim povodom uputila protestnu notu Crnoj Gori ocjenjujući inicijativu politizacijom Jasenovca i manipulacijom žrtvama.

Varhelji je, na pitanje da li je Crnoj Gori potrebna rezolucija o Jasenovcu, kazao da ne želi da utiče na unutrašnja pitanja, ali je ukazao da Balkan može lako da skrene u destrukciju kada se govori o istoriji.

Spajić je, naveo da misli "da će u budućnosti svi bilateralni problemi na Zapadnom Balkanu riješiti".

Varhelji je istakao da su dobrosusjedski odnosi preduslov bilo kojem kandidatu za članstvo u EU.

Na samitu su i predstavnici Savjeta za regionalnu saradnju, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Svjetske banke, Atlantskog saveza, energetske i transportne zajednice, Fondacija za otvoreno društvo...

Dan uoči Samita, 15. maja održan je sastanak ministara evropskih poslova i finansija zemalja Zapadnog Balkana, predstavnika Evropske komisije i partnerskih organizacija, kome je prisustvovao generalni direktor za susjedstvo i pregovore o proširenju Evropske komisije, Gert Jan Koopman.

Prethodnih mjeseci, održani su ministarski sastanci i regionalni samiti lidera Zapadnog Balkana u Skoplju i Tirani.

XS
SM
MD
LG