Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marjan Šarec izjavio je u četvrtak da je podrška članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji visoka ali da to ne znači, kako je rekao, da ne postoje problemi.
Predstavljajući nacrt izveštaja u spoljnopolitčkom komitetu Evropskog parlamenta, Šarec je kao probleme spomenuo, između ostalog, blokade u parlamentu i nefunkcionisanje nekih lokalnih vlasti.
Takođe je upozorio na mogućnost da ne dođe do određenih isplata EU fondova što će, upozorio je Šarec, dovesti do problema sa izgradnjom infrastrukture.
On se osvrnuo na ambiciju Podgorice da Crna Gora postane članica EU do kraja ove dekade, ali je upozorio da Crnu Goru čeka još mnogo posla.
S tim u vezi spomenuo je neotvaranje poglavlja 31 u pristupnim pregovorima. Radi se o poglavlju koji se odnosi na spoljnu politiku čije otvaranje je onemogućila Hrvatska.
"Moram da naglasim da nijedna država članica ne bi volela da ovaj proces pristupanja vide kao način rešavanja bilateralnih pitanja. Moramo učiniti sve što je u našoj moći da zatvorimo sva poglavlja", podvukao je Marjan Šarec.
Osvrćući se na posetu Crnoj Gori, on je pred evropskim poslanicima potvrdio da su svi politički akteri izrazili želju da Crna Gora postane članica Evropske unije, "ali različito shvataju kako do toga doći".
Štier: Ne činimo uslugu proevropskom snagama ako ćutimo o uticaju Srbije
Davor Ivo Štier, poslanik iz Hrvatske, upozorio je na ulogu Srbije u crnogorskom političkom spektru.
"Svi smo mi svesni kakav je pristup Beograda prema Kosovu, ali imam utisak da ovde u onome što se zove 'Briselski mehur' ponekad postoji tendencija da se zažmuri na to kakav je pristup prema Crnoj Gori i ovo je izazov", ocenio je Šiter.
On je naglasio da evropske institucije "ne čine uslugu proevropskim snagama" ako se oko ovog ćuti. Spomenuo je da u vladajućoj koaliciji u Crnoj Gori ima ljudi koji su u prošlosti bili protiv nezavisnosti zemlje i protiv članstva u NATO, kao i da su bili proruski i antizapadno orijentisani.
"Neki od njih čuvaju ovu priču. Neki drugi su sada pragmatičniji kada su na vlasti. I treba da pozdravimo ovu vrstu pragmatizma. Ali moramo imati jasan narativ. U suprotnom će se vratiti na antizapadne pozicije", podvukao je Davor Ivo Štier.
Evropske institucije upozoravaju na problem vizne politike
Na raspravi su bili prisutni predstavnici Evropske komisije i evropske službe za spoljne poslove (EEAS).
Oba predstavnika su podvuklo neophodnost da se Crena Gora uskladi sa evropskom viznom politikom.
"Zabrinuti smo zbog nedavnog dodavanja dve zemlje kojima trebaju vize za EU bezviznom režimu za Crnu Goru. U skladu sa završnim merilima za Poglavlje 24, Crna Gora mora u potpunosti uskladiti svoju viznu politiku sa listom zemalja EU za koje je potrebna viza. Ovo je takođe obaveza koju je Crna Gora preuzela u okviru reformske agende da ukloni najmanje jednu zemlju iz svog bezviznog režima u skladu sa režimom EU", navela je Handke Vajt (Hanke White) iz deska za Crnu Goru u Evropskoj komisiji.
Ivo Schutte (Šute) iz evropske službe za spoljne poslove je takođe naglasio da pažljivo prate dešavanja u crnogorskoj viznoj politici te da, prema njemu, vizno usklađivanje ostaje ključno za obezbeđivanje dobro vođenog migracijskog i bezbednosnog okruženja u Crnoj Gori i šire.
Šute je tokom rasprave podvukao da se o pristupu Crne Gore razgovara u kontekstu "nestabilnog geopolitičkog pejzaža" koji je obeležen agresorskim ratom na pragu Evrope.
"U tom kontekstu, za Crnu Goru je još važnije da ostane zaista čvrsta na svom strateškom putu ka EU i da izbegne inicijative koje rizikuju da poremete ovaj strateški pravac", podvukao je Šute.
Šta stoji u nacrtu izveštaja o Crnoj Gori
Evropski parlament prepoznaje čvrstu posvećenost Crne Gore pristupanju EU i potvrđuje punu podršku budućem članstvu zemlje u EU. U nacrtu izveštaja se pozdravlja pozitivan napredak Crne Gore u sprovođenju reformi i mera u vezi s EU, podržava ambiciozan vremenski okvir i kolektivni napori političkih aktera, civilnog društva i građana, ali i pohvaljuje Crnu Goru što je ispunila privremena merila za poglavlja 23 i 24 i što je dobila pozitivan IBAR.
Svi politički akteri u zemlji se ovim dokumentom pozivaju da ostanu fokusirani na integraciju u EU i potrebne reforme, naglašavajući potrebu za političkom stabilnošću, predanošću i konstruktivnim angažmanom koji prevazilazi stranačke linije kako bi se krenulo prema zatvaranju dodatnih poglavlja. Takođe se podvlači da se usvojene reforme moraju učinkovito sprovoditi kako bi se osigurao istinski napredak.
U nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta pozdravlja se trajno i potpuno usklađivanje Crne Gore sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere protiv Rusije. Zemlja se podstiče da ojača sprovođenje restriktivnih mera i izbegne njihovo zaobilaženje.
Poseban naglaska u dokumentu se stavlha na "zlonamerno strano uplitanje" i napore na destabilizaciju, hibridne pretnje i kampanje dezinformacija od aktera iz trećih zemalja.
U odlomku koji se odnosi na demokratiju i vladavinu prava, u nacrtu se sa zabrinutošću konstatuju politički bojkoti i blokade, kao i ponovno pojavljivanje tenzija i etnička polarizacija.
Evropski parlament će ovim izveštajem pozvati Crnu Goru da u potpunosti uskladi svoju viznu politiku sa politikom EU, posebno u pogledu zemalja koje predstavljaju sigurnosni rizik.
Evropski parlament u nacrtu izveštaja pozdravlja nove medijske zakone Crne Gore i njenu strategiju za medijsku politiku, insistira na politici nulte tolerancije u pogledu pritiska ili uznemiravanja novinara, uključujući javne ličnosti i naglašava potrebu za efikasnim praćenjem ranijih slučajeva napada na novinare.
Iskazano je žaljenje zbog preovlađujućeg visokog nivoa polarizacije u medijima i zbog njihove ranjivosti na politički i strani uticaj, a crnogorske vlasti se pozivaju da osiguraju uređivačku, institucionalnu i finansijsku nezavisnost javnog servisa.
U izveštaju se upućuje poziv da se pronađu rešenja za otvorena bilateralna pitanja i daju prioritet budućim interesima građana na Zapadnom Balkanu. U kontekstu neotvaranja poglavlja 31 u pristupnim pregovorima između Brisela i Podgorice, izveštaj naglašava neophodnost da se izbegne korišćenje nerešenih bilateralnih i regionalnih sporova za blokiranje procesa pristupanja zemalja kandidata.
Procedure nakon predstavljanja izveštaja
Nakon ove rasprave, evropski zastupnici imaju pravo da predlože amandmane čime će se dopuniti izveštaj.
Predloženi amandmani će biti izglasani ponovo u spoljnopolitičkom komitetu gde treba da se glasa o celokupnom, dopunjenom dokumentu.
Nakon usvajanja u spoljnopolitičkom komitetu, o izveštaju će kasnije, sredinom godine, glasati svi poslanici na plenarnoj sednici, kada izveštaj dobije verziju Rezolucije Evropskog parlamenta o Crnoj Gori.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za EU institucije i države članice.
