Pomoć ruskih vlasti stranim zemljama, a pre svega Italiji, Sjedinjenim Državama i Srbiji, u njihovoj borbi protiv korona virusa ostaje jedna od glavnih tema u ruskom medijskom prostoru. Izveštavajući o ruskoj pomoći, mediji pod kontrolom Kremlja i bliskog Kremlju biznismena Jevgenija Prigožina bave se, uglavnom, promocijom dostignuća ruskih vlasti. U isto vreme u ovim medijima se vodi negativna kampanja sa naglaskom na “nesposobnost” najrazvijenih zapadnih zemalja da se izbore sa epidemijom, te na političke podele unutar Evrope i u SAD-a.
Međutim, posmatračima nije uvek jasno kako se formira budžet za pomoć stranim zemljama, i zašto to postaje jedan od prioriteta Kremlja u situaciji kada su ruski zvaničnici priznali mogućnost “najtežeg scenarija” čak i u samoj Rusiji. Zaraza korona virusom, u Rusiji, za sada potvrđena je u zemlji kod 6.343 osoba, od kojih je umrlo 47.
Dnevne vesti se svih ovih dana prikazuju gotovo na isti način: tvrdi se da je u Rusiji sve pod kontrolom za razliku od zapadnih zemlja gde je situacija dramatična i da je ruska pomoć neophodna kako bi se izbegao najgori scenario. U televizijskim emisijama se dovodi u sumnju način na koji Evropska Unija i SAD postupaju s krizom, a “evropskoj solidarnosti” se samo rugaju, govoreći da se radi o “samoubilačkom ponašanju” Evropske unije.
S jedne strane, ruske zvaničnici i vladini mediji navode da “ruska pomoć nema političke ciljeve”, ali s druge strane – i to se posebno odnosi na Srbiju – isporuke medicinske opreme i dolazak ruskih lekara se stavljaju u kontekst “strateškog partnerstva”. Istovremeno evropska pomoć, za razliku od ruske, se prikazuje kao beznačajna i neblagovremena.
Ruska humanitarna operacija u Srbiji, gde su krajem prošle sedmice doputovali lekari i stručnjaci za dezinfekciju objekata, jedna je od najznačajnijih za Kremlj. Na vojni aerodrom u Batajnici 3. i 4. aprila sletelo je sve ukupno jedanaest aviona sa medicinskom opremom, tehnikom i zaštitnim sredstvima koje je Moskva uputila po dogovoru predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.
Prema ruskim izvorima, Srbiji je poslato su 87 lekara i 16 komada specijalne tehnike.
Prve informacije da je Srbija zatražila pomoć od Rusije pojavili su se u ruskim medijima polovinom marta. Radi se o pomoći u vidu medicinske opreme, respiratora, medikamenata i drugih sredstava. Nije poznato da li je Srbija platila ovu pomoć kao što se to dogodilo sa ruskim isporukama SAD-u krajem marta.
U saopštenju ruskog ministarstva odbrane od 6. aprila stoji da ruski stručnjaci u Srbiji “rešavaju praktične zadatke u borbi protiv korona virusa”.
Kako se navodi, na teritoriji Vojno-medicinske akademije Oružanih snaga Srbije raspoređen je privremeni park vozila i punktovi za opremu koja se koristi za dezinfekcije. Ruski timovi su uključeni u analizu epidemiološke situacije, a pored toga savetuju i obučavaju srpske kolege organizaciji karantinskih mera i dezinfekciji.
Ruska državna televizija posebno navodi da su ruski vojni lekari upućeni u “najteža područja Srbije”, a to su Beograd, Ćuprija, Valjevo, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Kikinda.
Kako je kazao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko u Srbiju su stigli “prvorazredni stručnjaci koji imaju duboko profesionalno znanje i veliko iskustvo i koji su spremni da se bore protiv `nevidljivog neprijatelja`, rame uz rame sa svojim kolegama, bez obzira na rizik”.
Nije iznenađujuće da se rusko “herojstvo i žrtvovanje” koriste u propagandnim izveštajima. Neki “analitičari” sadašnju pomoć u borbi protiv korona virusa stavljaju čak i u kontekst događaja Drugog svetskog rata. U jednom od izveštaja isporuka stranim partnerima medicinske opreme, respiratora i medikamenata upoređuje se sa kuhinјama sovjetske vojske koje su hranile starce, žene i decu u oslobođenom Berlinu 1945. godine.
Na promociji “ruskih dostignuća” u borbi protiv korone aktivno radi nekoliko, ruskim medijima već poznatih, srpskih politikologa i posmatrača, kao naprimer Igor Damjanović, Milica Đurđević iz nacionalističkog prokremljskog pokreta “Zavetnici” ili poslanica u Skupštini Beograda Draginja Vlk.
Kao i u drugim sličnim medijskim kampanjama, priče Damjanovića i Đurđević prati jaka antizapadna retorika, dok se Draginja Vlk uzdržava od oštrih reči. Ova poslanica smatra da je Rusija Srbiji omogućila da “izbegne italijanski i španski scenario”, odnosno veliki broj žrtava korona virusa. Vlk je, pored toga, svrstala rusku medicinu među najbolje u svetu, mada za samu rusku javnost kriza ruskog zdravstvenog sistema opšte poznata činjenica.
Suština je svih ovih poruka da se Rusija prikaže kao zemlja koja “svoje ne ostavlja na cedilu i ne zaboravlja svoju mlađu sestru na Balkanu“. Međutim, ruska javnost je podeljena po pitanju pružanja pomoći drugim zemljama, a ruske čitaoce, pored dostignuća Kremlja u inostranstvu, zanima sudbina desetina hiljada ruskih građana u inostranstvu kao i alarmantna situacija u zdravstvu.
Treba naglasiti da je većina ruskih lekara, 55 procenata, izjavilo tokom najnovijeg istraživanja da njihove zdravstvene ustanove nisu spremne za prijem pacijenata sa korona virusom. A 49 odsto njih se žali na slabu opremu bolnica u smislu zaštitne odeće i lične zaštitne opreme, dok 35 odsto ukazuju na nedostatak lekova.