Prema signalima koji dolaze od Evropske komisije, čini se da u Briselu još uvek računaju na Aleksandra Vučića i povezuju budućnost proširenja, odnosno članstvo Srbije u EU, sa njim, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) izvršni direktor nevladine organizacije za Strateške analize u Bratislavi, Jan Cingel.
"Videćemo kakvu će poziciju zauzeti nova komesarka za proširenje, Marta Kos, ali signali koji su do sada dolazili iz Brisela sugerišu da se još ne priprema rezervni plan o Srbiji nakon Vučića", ističe Cingel dodajući da svi međunarodni akteri žele da Vučić ostane na vlasti.
"Uključujući Trampa, neke ljude u Berlinu, Briselu, a posebno u Moskvi. Dakle, zaista je teško pronaći te navodne podstrekače 'obojene revolucije'", ocenjuje slovački analitičar.
On dodaje da u mnogim evropskim prestonicama još uvek postoji stav da Balkan prvo treba stabilizovati, a zatim evropeizovati.
"Dakle, još uvek postoji sklonost ka stabilitokratiji", navodi Cingel.
Po njegovim rečima, studentski zahtevi su jasni, razumljivi i lako se šire među ljudima, jer su u suštini apolitični. Nisu ideološki obojeni, što Vučiću otežava reakciju i čine ga nervoznim.
"Takođe, pokušaji da se demonstranti obeleže kao nacionalisti koji pokušavaju da odvoje Vojvodinu su prilično apsurdni. Ali to pokazuje da je on nervozan zbog protesta. S druge strane, on i dalje ima političke alate u svojim rukama. Može da raspiše vanredne izbore i ponovo slomi opoziciju", ocenjuje Cingel.
On smatra da je opozicija veoma disperzivna i praktično nevidljiva. "Protesti nisu politički vođeni od strane opozicionih lidera, pa ukoliko demonstranti sami ne iznedre neki politički pokret ili stranku koju bi registrovali za učešće na izborima, ne vidim da bi Vučić ima previše problema da pobedi na vanrednim izborima ako ih raspiše", smatra Cingel.
On dodaje da će protesti možda izgubiti momentum, ali mogu čak i da dobiju na zamahu.
"Samo pogledajte šta se dešava u Gruziji, izbori koji su doživljeni kao pokradeni ponovo su pokrenuli proteste koji traju već tri meseca", kaže Cingel.
Po njegovim rečima, studenti pokušavaju da održe momentum društvenog pokreta, dakle, da ostanu uglavnom apolitični, bez ideoloških obeležja.
"Ne pokazuju ni naklonost prema EU, ni protivljenje EU, niti napadaju vlast o pitanjima kao što su Kosovo, članstvo u EU ili odnosi sa Rusijom, Kinom i drugim akterima", kaže Cingel.
On ističe da studenti nastoje da okupe što veći broj ljudi.
"Čini mi se da je glavna logika organizatora i koordinatora protesta da ih učine što širim i inkluzivnijim, kako bi što više građana moglo da im se pridruži, bez otvaranja rasprava o tome gde Srbija treba geopolitički da pripada", navodi Cingel.
Vučić ume da pliva u mutnim političkim vodama
RSE: U subotu je održan veliki skup u Kragujevcu u organizaciji studenata povodom Dana državnosti. Istoga dana, u Sremskoj Mitrovici su se okupile i pristalice predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
On je nastupio veoma beskompromisno i nepopustljivo. Optužio je studente da pokušavaju da izvedu obojenu revoluciju, ističući da će napisati knjigu koja će biti svetski bestseler u kojoj će je raskriknkati.
Da li njegov nastup sugeriše i izvesnu slabost i zabrinutost ili da još uvek čvrsto drži sve poluge moći?
Cingel: Pa, pre svega, on je neka vrsta stare "političke zverke".
Zna kako da pliva u tim mutnim političkim vodama Zapadnog Balkana, ali i u političkim vodama generalno, jer ne mislim da će biti previše razlike u politici na Balkanu, Slovačkoj, a uskoro i SAD. Dakle, reč je globalno o zamućenim političkim vodama.
Vučić i dalje ima svoju agendu i definitivno još uvek drži karte u rukama, odnosno nije ostao bez opcija. Međutim, on je zaista pod pritiskom, i to se već oseća. Dao je i neke, rekao bih, nespretne, pa čak i nepromišljene izjave u poslednjim nedeljama.
Posebno mi pada na pamet ono što je rekao u vezi sa ljudima koji su napali studente i povredili ih tokom protesta. On te nasilne postupke nije odmah osudio, već je na neki način pokušao da kaže da donekle čak i razume te ljude, da su oni frustrirani. Mislim da je tu počeo da gubi tlo pod nogama.
Što se tiče svih tih teorija zavere o "obojenoj revoluciji", vidim dosta paralela sa onim što se trenutno dešava u Slovačkoj, gde vlada takođe gubi tlo pod nogama, ali isključivo zbog previranja unutar koalicije.
Ona gubi većinu zbog međusobnih sukoba, a premijer Robert Fico pokušava da se izvuče tako što optužuje opoziciju i civilne aktiviste, koji redovno organizuju proteste, da pokušavaju da izvedu državni udar uz pomoć Gruzijaca, Ukrajinaca i ko zna koga još.
Stoga ovo vidim kao sličan scenario – Vučić pokušava da stvori atmosferu straha od stranog mešanja kako bi, prvo, obeshrabrio bar deo ljudi da prisustvuju protestima, a drugo, da bi ih delegitimisao, optužujući demonstrante da su deo neke "obojene revolucije" koju, naravno, organizuju njegovi protivnici iz inostranstva.
Studentski protesti su apolitični
RSE: Koji su to strani zapadni krugovi koji, navodno, stoje iza pokušaja obojene revolucije s obzirom da i Evropska Unija i američka administracija Donalda Trampa deluju prilično nezainteresovano za zbivanja u Srbiji?
Štaviše, mnogi smatraju da je Zapad zapravo zainteresovan za održavanje Vučića na vlasti zbog sporazuma o litijumu, kupovine francuskih borbenih aviona "Rafal" i raznih drugih poslova, uključujući i projekat Trampovog zeta u Beogradu.
Istovremeno, opozicija u Srbiji je veoma širok spektar različitih opcija – od nacionalista i proruskih frakcija do liberala i drugih grupa. U tom kontekstu, ko su onda ti ljudi koji navodno stoje iza takozvane obojene revolucije?
Cingel: To je veoma teško reći. Zapravo svi oni žele da Vučić ostane na vlasti – uključujući Trampa, neke ljude u Berlinu, Briselu, a posebno u Moskvi. Dakle, zaista je teško pronaći te navodne podstrekače "obojene revolucije".
To je verovatno, kao što sam rekao, samo pokušaj da se skrene pažnja sa stvarnih problema. A stvarni problem je to što protesti imaju legitiman osnov.
Studenti traže makar minimalni nivo transparentnosti i odgovornosti vlasti i njenih institucija nakon jedne zaista tragične situacije.
Ovi zahtevi su jasni, razumljivi i lako se šire među ljudima, jer su u suštini apolitični. Nisu ideološki obojeni, što Vučiću otežava reakciju.
Zato on pribegava optužbama o "obojenoj revoluciji", ali te tvrdnje nemaju nikakav oslonac. Jer, ako pogledamo listu potencijalnih "zaverenika" iz inostranstva, nema nikoga ko bi imao interes da ga sruši ili organizuje takvu revoluciju.
Kao i u Slovačkoj – pokušava da stvori situaciju u kojoj bi delegitimisao proteste, ali bez ikakvih činjenica ili dokaza da zaista postoji neka spoljna sila koja želi da ga obori sa vlasti.
Niko ne traži otcepljenje Vojvodine
RSE: Osim "obojene revolucije", vlasti u Srbiji igraju i na nacionalnu kartu kao što je, na primer, deklaracija o očuvanju Vojvodine, koja sugeriše da studenti i opozicija pokušavaju na neki način da je "otcepe" od Srbije, iako niko nije izneo takve zahteve.
Dakle, ovo je takođe način da se ljudi mobilišu oko pitanja navodne nacionalne ugroženosti, a istovremeno da se studenti i opozicija delegitimišu kao neko ko želi da odvoji Vojvodinu?
Cingel: Da, to je još jedan pokušaj. Objašnjenje da je u toku neka "obojena revolucija" nije naišlo na odjek, pa sada pokušavaju da igraju na nacionalističku kartu, posebno ističući činjenicu da su protesti počeli u Novom Sadu, centru Vojvodine.
Pokušavaju da ih prikažu kao neki nacionalistički zahtev, ali niko od studenata niti bilo ko povezan sa protestima nije prezentirao nikakvu političku agendu, a pogotovo ne nacionalističku. Zaista, niko ne poziva na otcepljenje Vojvodine.
Dakle, ponovo pokušavaju da izazovu strah i na taj način delegitimišu proteste, kao i da oslabe barem neke od ljudi koji su na čelu protesta ili da demotivišu građane da im se pridruže.
Dimna zavesa sa hapšenjima za korupciju
RSE: Sledeće važno pitanje je borba protiv korupcije, što je jedan od ključnih zahteva studenata. Vučić je, u međuvremenu, ovih dana pojačao obračun s korupcijom.
Bivši direktor državne energetske kompanije, koji je pre nekoliko godina bio optužen za korupciju ali ga je Vučić tada zaštitio, ponovo je u žiži.
Da li to znači da su ljudi koji su sada uhapšeni zapravo samo žrtveni jarci, iskorišćeni za skretanje pažnje sa protesta, umesto da se vodi stvarna borba protiv korupcije?
Cingel: Tajming je svakako veoma neobičan.
Vidimo to i na primeru nedavne tragedije u kojoj je osmoro penzionera preminulo u staračkom domu. Koliko sam shvatio, to je bila privatna ustanova. Vrlo brzo su neki ljudi uhapšeni, dok su drugi optuženi.
Mislim da je ovo način na koji vlast pokušava da pokaže da se bori protiv korupcije i da se demonstrantima pošalje poruka: "Nemate osnov za proteste, vidite da se borimo protiv korupcije."
Međutim, važnije od ovih pojedinačnih slučajeva i relativno niskorangiranih funkcionera koji su sada optuženi jeste činjenica da korupcija ide mnogo dublje. Protesti su upravo reakcija na tu duboko ukorenjenu korupciju.
Ne verujem da će demonstranti biti zadovoljni time što im vlast podastire nekoliko nižih menadžera ili zvaničnika kao žrtvene jarce.
Ovo je zapravo dimna zavesa kojom vlast pokušava da sačuva obraz i ponovo delegitimiše proteste, poručujući: "Evo, borimo se protiv korupcije, šta još hoćete od nas?"
Studenti izbegavaju raspravu gde Srbija geopolitički pripada
RSE: Studenti su pokrenuli pitanje korupcije, zatim nefunkcionalnih državnih institucija, nedostatka nezavisnog pravosuđa, medijskih sloboda i slično. Međutim, nije sasvim jasno u kojoj meri dovode u pitanje Vučićevu politiku prema Kosovu, odnos Srbije prema prostoru bivše Jugoslavije, odgovornost za ratove, kao i Vučićevo balansiranje između EU, Rusije i Kine.
Primetna je i razlika u odnosu na proteste 1990-ih – tada su se mogle videti zastave EU, dok ih sada nema već dominiraju isključivo nacionalne zastave. Istovremeno, kao što sam pomenuo, EU ne pokazuje previše interesovanja za ove proteste, gotovo ih ignoriše.
Kakav je zapravo stav studenata? Neki ih optužuju da su u izvesnoj meri skloni i nacionalističkim tendencijama, navodeći kao primer simbole koje koriste ili pesme koje pevaju. Ili, jednostavno, pokušavaju da izbegnu političko etiketiranje i žele da se pozicioniraju isključivo kao društveni pokret?
Cingel: Mislim da pokušavaju da održe momentum društvenog pokreta, dakle, da ostanu uglavnom apolitični, bez ideoloških obeležja.
Ne pokazuju ni naklonost prema EU, ni protivljenje EU, niti napadaju vlast o pitanjima kao što su Kosovo, članstvo u EU ili odnosi sa Rusijom, Kinom i drugim akterima.
Njihov fokus ostaje na četiri glavna zahteva koje i dalje ističu, nastojeći da okupe što veći broj ljudi. Čini mi se da je glavna logika organizatora i koordinatora protesta da ih učine što širim i inkluzivnijim, kako bi što više građana moglo da im se pridruži, bez otvaranja rasprava o tome gde Srbija treba geopolitički da pripada.
U tom smislu, vidim ove proteste kao apolitične u širem smislu, sa primarnim ciljem da se zadovolji pravda prema nastradalima. Kasnije su dodali zahteve, poput povećanja finansiranja univerziteta i srednjoškolskog obrazovanja u Srbiji.
Vučić bi lako pobedio na vanrednim izborima
RSE: Postavlja se pitanje kako će sve ovo završiti? Da li će Vučić pokušati da formira novu vladu, ili možda raspiše izbore ili čak konsultativni referendum o svom položaju, dok je opozicija, iako šarolika, protiv bilo koje od pomenutih opcija?
Cingel: Pa, Vučić pokušava da nađe izlaz kroz raspisivanje vanrednih izbora. Ali, kao što znamo, on to radi stalno.
U poslednjih osam godina mislim da nisu nijednom održani redovni izbori u Srbiji, već stalno vanredni.
Vučić verovatno shvata da raspisivanje vanrednih izbora sada može da mu pomogne da konsoliduje vlast i možda osujeti zamah protesta, jer je opozicija veoma disperzivna i praktično nevidljiva.
Protesti nisu politički vođeni od strane opozicionih lidera, pa ukoliko demonstranti sami ne iznedre neki politički pokret ili stranku koju bi registrovali za učešće na izborima, ne vidim da bi Vučić imao previše problema da pobedi na vanrednim izborima ako ih raspiše.
Takođe, ne vidim među demonstrantima ili onima koji ih koordinišu neku političku ambiciju da osnuju političku stranku koja bi se nadmetala na izborima.
Mislim da Vučić još uvek uviđa da može da iskoristi vanredne izbore kako bi povratio momentum i učvrstio svoju poziciju.
Vučić još može da mobiliše birače
RSE: Ali, tako raspisane izbore opozicija bi bojkotovala i ne bi imali legitimitet.
Cingel: To je vrlo dobar argument. Pa, on i dalje može da ubedi bar svoje tvrdokorne birače da izađu na izbore. Takođe, može i dalje da koristi administrativne resurse da uveri neke ljude da glasaju za njega.
Usput, bilo je optužbi za korišćenje administrativnih resursa za organizaciju mitinga u Sremskoj Mitrovici proteklog vikenda, da su ljudi koji rade u državnim institucijama bili prevezeni autobusima, da su ih slali državne institucije ili SNS, što nije neuobičajena stvar.
Takođe, mnogo ljudi je prevezeno autobusima iz Republike Srpske, iz Banjaluke, Hercegovine, kao i sa severa Kosova, a posebno iz Crne Gore.
Dakle, ovo je karta na koju on još uvek može da igra – može da mobiliše ljude unutar Srbije i van nje da dođu da glasaju, i da, ukoliko postigne neki politički rezultat, to objasni kao političku pobedu, kao dokaz da je odbranio svoju poziciju i da nastavi da vlada Srbijom.
Postoji prostor za proširenje protesta
RSE: S druge strane, da li postoji još prostora da studenti prošire svoj pokret kako bi pridobili građane iz različitih društvenih slojeva, uključujući one koji još uvek pasivno ili aktivno podržavaju režim?
Cingel: Verujem da još uvek postoji mogućnost za proširenje protesta. Videli smo da su se pridružili neki mali preduzetnici, poljoprivrednici i tako dalje. Dakle, možda je to početak njihovog zamaha.
Sve dok studenti protestuju i pametno nastupaju, mogu da privuku više ljudi. S druge strane, mnogo će zavisiti i od reakcije vlade i državnih institucija.
Do sada je reakcija bila prilično suzdržana mada, kao što sam rekao na početku, bilo je nekoliko vrlo nesrećnih i tragičnih trenutaka kada reakcije iz najviših slojeva vlasti nisu bile tako odmerene.
Takođe, zavisiće i od toga da li će biti akcija provokatora.
Znamo da su pre nekoliko godina takođe bili protesti ispred Skupštine Srbije i postojala je mala grupa ultra-nasilnih ljudi koji su napali zgradu, a generalno se veruje da su to bili takozvani navijači, koji se često koriste u Srbiji za prljave poslove, naročito od strane vladajuće stranke kada je to potrebno.
Vučić vešto balansira u spoljnoj politici
RSE: Izgleda da glavni zapadni centri još uvek nekako ili podržavaju Vučića zbog pitanja Kosova, zatim različitih poslovnih dogovora.
Istovremeno, kada govorimo o evropskim prestonicama, Berlinu, Parizu, Briselu, prilično su zauzete drugim pitanjima, kao što su unutrašnja ekonomska kriza, rat u Ukrajini, kako odgovoriti na Trampovu politike, računajući u slučaju odnosa sa Vučićem na ovaj takozvani model stabilokratije.
Cingel: Nažalost, u mnogim evropskim prestonicama i u Briselu još uvek postoji stav da Balkan prvo treba stabilizovati, a zatim evropeizovati. Dakle, još uvek postoji sklonost ka stabilitokratiji.
To sigurno možemo videti na primeru Srbije, ali i drugih zemalja u regionu.
Nema nikakvog pritiska spolja na Vučića da podnese ostavku ili da uradi nešto u skladu sa zahtevima protesta.
I moram priznati da je ovo rezultat Vučićeve prilično vešte politike balansiranja između različitih aktera.
To smo mogli da vidimo na primeru dogovora o litijumu sa Nemačkom i Briselom, ugovorima o kupovini borbenih aviona Rafal sa Francuskom, u slučaju SAD-u sa dogovorom sa Trampovom porodicom.
Zatim odnosima sa nekim problematičnim liderima u EU poput Orbana i Fica radeći sa njima na migracionim politikama.
Dakle, on je gradio ovaj momentum i trenutno ga niko ne kritikuje, tako da sa stanovišta spoljne politike ima prilično udobnu poziciju kada je reč o ovim protestima.
Ako to samo uporedimo sa protestima u Gruziji čija je vlada dobila mnogo više kritika.
Neki od njenih lidera su već pod sankcijama, bilo od strane SAD-a ili bilateralnim sankcijama zemalja EU. Ništa slično se ne dešava u vezi sa Srbijom i mislim da se neće ni desiti.
RSE: Da li EU još uvek računa na Vučića i zato što su opozicione stranke u Srbiji prilično šarolik skup proevropskih, ali i nacionalističkih, možda i proruskih snaga? Da li se zbog toga u EU pribojavaju kako bi Srbija izgledala u slučaju da opozicioni blok dođe na vlast?
Cingel: Da, tačno. To je takođe razlog jer EU vidi da je opozicija vrlo slaba, raznolika, tako da ne može da stvori relevantan politički blok koji bi zamenio Vučića.
RSE: Pomenuli ste Orbana, Fica. Očigledno Vučić još uvek računa na rastući talas populista i u drugim zemljama, kao što je Alternativa za Nemačku, ili možda u Francuskoj, Italiji, Austriji.
Cingel: Da, i čini se da ekstremna desnica, odnosno alternativna desnica kako sebe naziva, postaje sve više mejnstrim u zemljama EU, poput Fica i Orbana.
To takođe stvara udobniju situaciju za Vučića. Nema pritiska od strane Brisela ili nekih drugih zapadnih prestonica da pregovara sa demonstrantima i pronađe neko rešenje.
S druge strane, ukoliko protesti eskaliraju, to može zakomplikovati njegovu situaciju unutar zemlje.
Vučićeva dva lica prema Kosovu
RSE: Pomenuli ste da je stabilizacija Balkana važnija za EU od njegove demokratizacije i evropeizacije.
Da li je za Brisel još uvek važnije da nekako postigne dogovor oko položaja Kosova, nego unutrašnja demokratizacija Srbije, koja je, inače, jedan od preduslova za njeno približavanje EU?
Cingel: Mislim da je rešavanje pitanja Kosova jedan od onih tačaka na kojima je Vučić igrao na sigurno. Tako je postao važan faktor u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Vučić to koristi kao jedno od poluga prema Briselu pokazujući da je on taj koji može da potencijalno omogući ili barem obećava da će doneti rešenje za Kosovo, dok je u isto vreme, na domaćem terenu, prilično nepokolebljiv u vezi ovog pitanja.
Dakle, opet, prikazuje dva lica, jedno prema Briselu, a drugo prema domaćoj javnosti.
Trampove carine pogodiće Slovačku
RSE: Kada je reč o Slovačkoj, da li je poljuljana Ficova pozicija? Koliko je zapravo položaj populističkih političara u Evropi ojačan, naročito nakon Trampove pobede?
Cingel: Postoji nekoliko aspekata. Prvo, da, Fico je poljuljan, ali ne zbog međunarodnih okolnosti ili geopolitičke situacije, već činjenice da gubi većinu u parlamentu, dakle, sve se svodi na domaću politiku.
Što se tiče sličnih populističkih lidera koji su u usponu širom Evrope i koji su upravo došli u Belu kuću, da, to na neki način jača i Fica i Orbana i slične.
Međutim, sa druge strane, ako Tramp bude sprovodio politiku koju je najavio zbog domaćih razloga i interesa SAD, to će neizbežno zakomplikovati trgovinske odnose sa zemljama kao što je Slovačka, koja izvozi mnogo automobila u SAD.
Ako SAD uvedu carine na automobile, slovačka automobilska industrija biće u velikim problemima. Ne kažem da je većina, ali sociološki značajan deo radnika u tim fabrikama su zapravo birači aktuelnih koalicionih stranaka.
Dakle, oni će biti najviše pogođeni. Fico može biti srećan zbog Trampove pobede i stvari koje čini kada je reč o pomoći SAD-a Ukrajini.
Ali, kada Tramp počne da sprovodi politiku koju je obećao kako bi zaštitio interese SAD, posebno ekonomske, Slovačka bi mogla da se nađe u stvarnim problemima. A to će se odraziti na njeno već teško ekonomsko stanje.
RSE: To se odnosi i na Srbiju jer 70 odsto trgovine obavlja sa EU, a pomenutim Trampovim carinama će najviše biti pogođene zemlje poput Nemačke, koja je istovremeno veliki investitor u Srbiji.
Cingel: I u Srbiji postoji priličan broj dobavljača koji izvoze svoje proizvode. Mislim, delovi za automobile se proizvode u Srbiji, pa se zatim transportuju u Slovačku.
U Slovačkoj se prave automobili, a zatim izvoze. Tako da bi ti dobavljači iz automobilske industrije u Srbiji mogli imati probleme.
EU još uvek vezuje članstvo Srbije sa Vučićem
RSE: Iz onoga što ste rekli o poziciji EU, stiče se utisak da još uvek računa na sadašnju vlast u Beogradu i da ne razmatra alternativnu stratetgiju kako bi Srbija mogla da izgleda nakon promene vlasti jednoga dana.
Cingel: Trenutno, ono što mogu da vidim, a takođe i prema signalima koji dolaze od Evropske komisije, čini se da u Briselu još uvek računaju na Vučića i povezuju budućnost proširenja, odnosno članstvo Srbije u EU, sa njim.
Videćemo kakvu će poziciju zauzeti nova komesarka za proširenje, Marta Kos, ali signali koji su do sada dolazili iz Brisela sugerišu da se još ne priprema rezervni plan o Srbiji nakon Vučića.
Pariz je trenutno oslabljen kao i Berlin. Uskoro očekujemo izbore u Nemačkoj i vrlo verovatno novog kancelara, gospodina Fridriha Merca, koji je politički bliži Vučiću.
To znači da će Vučić imati udobnu poziciju kada je reč o odnosima sa Berlinom, jer još uvek može da računa sa dogovorom o litijumu, koji je bio važan za Nemačku zbog njene automobilske industrije i lanca snabdevanja za električna vozila, kao i alternativa za kineske litijumske baterije.
Tako da će biti čak i manje političkih nesuglasica. Pitanje je ko će biti nemački ministar spoljnih poslova, verovatno neko iz koalicije, ali ima mnogo pitanja koja su još uvek otvorena.
Fokus SAD na Kinu, problem za Vučića
RSE: Vučić ima bliske odnose sa Kinom, a očekuje i dobru saradnju sa Trampovom administracijom.
Ali, ako Tramp primeni vrlo oštru politiku prema Pekingu, uključujući carine, to može pogoditi i Srbiju, jer kineske kompanije sve više posluju u njoj.
Cingel: Ovo je problem ne samo u Srbiji, već i u Mađarskoj, gde su kineske investicije bile prilično značajne u poslednjim godinama. Takođe, Orban pokušava da se prikaže kao Trampov čovek u Evropi.
To će definitivno uticati na ove dve zemlje. Trenutno se čini da je fokus Vašingtona u spoljnoj politici na Kini.
Ako SAD budu ocenjivale svoje saveznike prema njihovim odnosima sa Pekingom, to može dovesti Vučićevu spoljnu politiku u probleme u odnosima sa Vašingtonom.
Čak će odnosi s Kinom biti veći problem nego sa Rusijom, jer se čini da Tramp želi da relaksira odnose sa Moskvom da bi se fokusirao na Peking.
Ali, puno toga će zavisiti i od predstojeće posete kineskog predsednika Si Đinpinga Vašingtonu koja se očekuje u narednim nedeljama.
Možda će Tramp sklopiti neki dogovor s Kinom, pa u tom slučaju neće biti toliko veliki pritisak na Vučića i Orbana, kako se sada čini.
RSE: Zapravo iz Moskve se najčešće čuju optužbe o pripremi "obojene revolucije" u Srbiji.
To znači da bez obzira na izvesne nesuglasice, kao što je prodaja oružja Ukrajini iz Srbije, Kremlj očito i dalje preferira Vučićev ostanak na vlasti.
Cingel: Da, prilično je jasno da Moskva preferira Vučića na vlasti u Beogradu, uprkos svim tim manjim nesporazumima kao što je oružje iz Srbije koje završava u Ukrajini i u manjim količinama i u Rusiji.
Ali, interes Moskve je ovde prilično jasan. Moskva zapravo vodi uobičajenu igru narativa.
Govori o "obojenoj revoluciji" takođe u vezi protesta u Gruziji protiv vlade koja je prilično naklonjena Rusiji.
Imala je slične komentare i prema protestima u Slovačkoj. Dakle, Moskva samo ponavlja svoju uobičajenu retoriku.
Vučić je nervozan
RSE: Na kraju, protesti u Srbiji su najsnažniji otkako je Vučić došao na vlast 2012. godine. U kojoj meri je on oslabljen?
Cingel: Mislim da je on pomalo nervozan jer se radi o prilično značajnoj mobilizaciji građana u Srbiji, koju nismo videli u poslednjim godinama.
Bili su redovni protesti protiv Vučićeve administracije poslednjih šest, sedam godina, ali sadašnji su veoma značajni, pre svega jer su apolitični i, kao što sam pomenuo, ti zahtevi su vrlo jednostavni za razumevanje.
To nisu politički zahtevi. To su veoma praktični zahtevi, ali oni duboko pogađaju sistem, naročito transparentnost i odgovornost onih koji su verovatno uključeni u te nepravilnosti vezane za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu.
Verovatno pravi neke greške, poput narativnih, kao što smo upravo pomenuli u vezi navoda o "obojenoj revoluciji", što je potpuno neutemeljeno i, kao što sam naglasio, niko u inostranstvu nije motivisan da ga smeni.
Takođe, pokušaji da se demonstranti obeleže kao nacionalisti koji pokušavaju da odvoje Vojvodinu su prilično apsurdni.
Ali, to pokazuje da je on nervozan zbog protesta. S druge strane, on i dalje ima političke alate u svojim rukama. Može da raspiše vanredne izbore i ponovo slomi opoziciju.
Možda će protesti izgubiti momentum, ne znam, ali oni mogu čak i da dobiju na zamahu. Samo pogledajte šta se dešava u Gruziji, izbori koji su doživljeni kao pokradeni ponovo su pokrenuli proteste koji traju već tri meseca.
Tako da je stvarno teško predvideti šta bi moglo da promeni situaciju u Vučićevu korist, ili, s druge strane, šta bi moglo izazvati još veće nezadovoljstvo, upravo zato što su protesti organizovani od strane običnih ljudi i građanskih aktivista, a ne opozicije, gde možete lako da identifikujete ko je lider i da ga direktno ciljate.
U trenutnim protestima u Srbiji nema direktnog političkog lidera koga bi vlasti mogle da napadnu i kleveću koristeći svoje tabloide i medijsku imperiju.
