Srbija bi trebalo da se uzdrži od postupaka suprotnih spoljnoj politici Evropske unije, saopštila je pres služba Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa posetom predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić Venecueli.
Režim te južnoameričke zemlje pod sankcijama je Evropske unije (EU), Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Velike Britanije i Kanade koje su pojačane 10. januara, u danu kada je Brnabić prisustvovala inauguraciji Nikolasa Madura (Nicolas) za predsednika Venecuele.
"Maduro nema legitimitet demokratski izabranog predsednika jer su vlasti odbile da objave zapisnike sa glasanja 28. jula. Rezultati predsedničkih izbora ostaju neprovereni i ne mogu se priznati kao volja venecuelanskog naroda", saopštila je Evropska komisija.
Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Iako do prijema u evropsku zajednicu nije u obavezi da politiku uskladi sa evropskom, očekivanja Brisela od država kandidata su da to učine što pre.
Brnabić: Zašto da ne odem?
U odgovoru na pitanje RSE o prirodi posete Venecueli, imajući u vidu stavove Evropske unije, Brnabić je rekla da joj je bila čast da predstavlja svoju državu.
"Zašto da ne odem u Venecuelu ? Srbija nije zemlja koja prima naređenja iz inostranstva. Usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije – kada budemo članovi Evropske unije. Do tada, postepeno usklađivanje", rekla je Brnabić.
Srbija se nije usaglasila sa dodatnim sankcijama Evropske unije Venecueli, koje je Brisel prvobitno uveo 2017, navodi se u prošlogodišnjem izveštaju ISAC fonda, organizacije koja prati usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU.
"Srbija je tokom prethodnih godina oscilirala u odlukama na ovu temu. Na to što se nedavno nije pridružila mogla bi uticati podrška Venecuele po pitanju Kosova", konstatuje ISAC fond.
Američke sankcije Karakasu uvedene su 2006. i poslednji put su dopunjene 10. januara kada su SAD povećale i vrednost nagrade, sa 15 na 25 miliona dolara, za hapšenje Madura kog Vašington optužuje za korupciju, trgovinu drogom i ugrožavanje demokratije i ljudskih prava.
Ker-Lindzi: Besmislen korak
Trećoj inauguraciji Madura od dolaska na čelo države 2013. prethodili su krajem jula 2024. protesti opozicije koja ga optužuje za krađu izbora i obračun policije sa demonstrantima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je letos Maduru pobedu koju je proglasio uprkos sumnjama međunarodne zajednice na izborne malverzacije.
"Mali broj država priznaje Madura i čudno je da Beograd radi suprotno. Kritičarima ovo može ukazivati da Srbija narušava odnose sa Briselom, da joj se ne može verovati da je iskreni kandidat za članstvo u EU. Ako je Srbija ozbiljna po tom pitanju onda je ovo zaista besmislen korak", rekao je za RSE Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije.
Srbija je od marta 2012. kandidat za članstvo u EU dok istovremeno održava bliske odnose sa Rusijom, koja je pod sankcijama EU i SAD zbog napada na Ukrajinu, Kinom i najvećim zemljama Latinske Amerike.
Deklarisala se kao vojno neutralna i za prvi prioritet proglasila članstvo u EU. Istovremeno se aktuelna vlast Srpske napredne stranke (SNS) koju predvodi Vučić opredelila za politiku balansiranja, saradnju i sa Zapadom i sa Istokom.
Poslednje decenije odnosi Beograda i Karakasa pod vođstvom Nikolasa Madura su u usponu.
Kosovo glavni razlog
Ana Brnabić kaže za RSE da je poenta njene posete bila izraz zahvalnosti Venecueli jer ta latinoamerička zemlja ne priznaje kosovsku nezavisnost.
"Venecuela u našem slučaju poštuje međunarodno pravo, za razliku od mnogih zemalja EU. Poštuje naš teritorijalni integritet i autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija vidi kao ono što ona zaista jeste, a to je sastavni deo Republike Srbije“, izjavila je Ana Brnabić.
Kosovo, nekadašnja Autonomna Pokrajina u okviru Srbije proglasila je nezavisnost 2008, što Beograd ne priznaje i smatra ga delom svoje teritorije. Kosovo su priznale SAD i vodeće zemlje Zapada. Pet država Evropske unije nije ga priznalo, Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine jedan je od uslova za članstvo Srbije u EU, o čemu dve strane razgovaraju od 2011. uz posredstvo Brisela.
Đukić: Zidanje Skadra
Srećko Đukić, bivši ambasador na diplomatskoj službi u nekadašnjem Sovjetskom Savezu (SSSR), Belorusiji i Bugarskoj, kaže za RSE da je teško razumeti srpsku spoljnu politiku.
"Ovo mi liči na epsku pesmu Zidanje Skadra. Što Srbija izgradi sa zapadnim partnerima ovlašćenim za rešavanje kosovskog pitanja, to se preko noći poruši", navodi Đukić.
Dodaje da mu aktuelno delovanje Beograda liči na "cik-cak politiku".
"To više nije sedenje na dve stolice već lutanje od nemila do nedraga. Silno greši onaj ko misli da se tako rešava kosovsko pitanje", kaže Đukić.
Dok je sa jedne strane izložen pritiscima SAD i američkih partnera, Nikolas Maduro uživa podršku Rusije i Kine. Posle spornih izbora čestitali su mu lideri istočnih sila Vladimir Putin i Si Đinping.
Vučić: Teška vremena
Tada mu se biranim rečima obratio i Aleksandar Vučić.
"Vremena u kojima živimo sigurno nisu laka, a ja Vam želim uspeh u profesionalnim naporima i izazovima u vođenju Bolivarske Republike Venecuele", naveo je Vučić 30. jula u čestitki Maduru.
Džejms Ker-Lindzi, profesor Londonske škole ekonomije, to vidi kao lošu politiku.
"Srbija je pametnije mogla da vodi svoje bitke. Možda joj je poseta bila važna zbog Kosova ali ne verujem da bi ga Venecuela priznala ni da njen predstavnik ne ode na inauguraciju. Ako želite da se pridružite Evropi morate da prihvatite njenu politiku. Bez izuzetka", zaključio je Ker-Lindzi.
Srbija i Venecuela su 2023. potpisale sporazum o ukidanju viza i najavile otvaranje srpske ambasade u ovoj zemlji koja se graniči sa Kolumbijom, Brazilom i Gvajanom.
Beograd održava dobre odnose i sa drugim državama Latinske Amerike, prvenstveno Brazilom koji nije priznao nezavisnost Kosova i koji je jedan od lidera organizacije BRIKS koja se smatra pandanom grupi najrazvijenijih zapadnih zemalja G7.