Pišu Mike Eckel, Dana Katharina Vaskova i Stuart Greer

Prva osoba koja je 10. marta 1948. godine u 6.15 ujutru pronašla telo u kamenom dvorištu čehoslovačkog Ministarstva spoljnih poslova, bio je domar. Odeven u pidžamu, leš je bio hladan, licem nagore i sa stopalima usmerenim ka zgradi, rekao je on, prema navodima u policijskom izveštaju.

Sedamdeset sedam godina kasnije, Česi još uvek nemaju jasnu predstavu o jednom od ključnih trenutaka istorije Hladnog rata, koji je usledio pošto su komunističke partije preuzele vlast u Čehoslovačkoj i širom centralne i istočne Evrope.

Tokom i posle komunističke ere, češke vlasti i istoričari su najmanje četiri puta vodili formalnu proceduru da se dođe do pouzdanog zaključka: da li je Jan Masarik (Masaryk) slučajno pao s prozora? Da li se ubio skočivši s prozora?

Ili je bio gurnut, i ako jeste, ko je to uradio? Čehoslovački komunisti? Sovjetska tajna policija? Lojalisti koji su mislili da je izdao zemlju?

Ove godine, 10. januara, češka policija je iznenadila celu zemlju kada je najavila ponovno otvaranje krivične istrage o Masarikovoj smrti, navodeći "sumnju o izvršenju krivičnog dela ubistva". Katalizator, navodi policija, dolazi delom iz decenijama starih diplomatskih depeša iz Velike Britanije, Francuske i Sjedinjenih Američkih Država za koje je češko Ministarstvo spoljnih poslova navelo da je dobilo prošle godine. RSE je pregledao te depeše u oktobru.

"Cilj je da se te nove informacije uporede s dosad pronađenim činjenicama i tako otkriju moguće nove veze koje bi mogle doneti odgovore na neka dugo neodgovorena pitanja", navodi se u saopštenju policije.

Za mnoge Čehe Masarikova smrt je istorijski simbol, sumorni trenutak koji se poklapa s početkom pet decenija komunističke vladavine, rekao je u intervjuu za RSE Mihal Stehlik (Michal Stehlik), istoričar koji je opširno pisao o modernoj istoriji zemlje.

A misterija oko te smrti, takođe za mnoge Čehe nalikuje upornim spekulacijama oko poznatije smrti političara u 20. veku: ubistva američkog predsednika Džona Kenedija (John F. Kennedy) 1963. u Dalasu u Teksasu.

"Smrt Jana Masarika je, za čehoslovačko ili češko društvo, ista situacija kao Kenedija u Dalasu“, rekao je Stehlik.

Osnivačka porodica

Masarik je bio deo političkog plemstva Čehoslovačke. Njegov otac, Tomaš Garig Masarik (Garrigue), pomogao je u stvaranju nezavisne prve Čehoslovačke Republike od ostataka Austro-Ugarske 1918. godine, a bio je predsednik do 1935. godine.

Mlađi Masarik, koji se školovao u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, ušao je u diplomatsku službu i postao glavni pomoćnik ministra spoljnih poslova Edvarda Beneša.

Posle Minhenskog sporazuma iz 1938. godine, koji je otvorio put Adolfu Hitleru da pripoji delove Čehoslovačke, Masarik je živeo u Londonu i bio je ministar spoljnih poslova u vladi u egzilu. Njegove emisije "London zove" (London Calling) na češkom jeziku na BBC-ju tokom Drugog svetskog rata učinile su ga slavnom ličnošću među ljudima koji su govorili češki jezik.

Posle rata, Masarik se vratio u Prag kao ministar spoljnih poslova i ostao je čak i pošto je komunistički vođa Klement Gotvald (Gottwald) postao premijer 1946. Masarik je sledeće godine otputovao u Moskvu, gde su sovjetski zvaničnici vršili pritisak na Čehoslovačku da odbije ponuđenu pomoć prema Maršalovom planu, kojim su SAD uložile milijarde dolara u obnovu Evrope.

Krajem februara 1948. godine, 12 nekomunističkih članova kabineta podnelo je ostavku iz protesta, optužujući Gotvalda da je policijske službe napunio članovima Komunističke partije. Naoružane komunističke milicije i policijske snage koje su s njima bile u savezu marširale su Pragom demonstrirajući silu. Nekoliko dana kasnije, Beneš – tada predsednik – popustio je pred zahtevima komunista i formirao novu vladu kojom su oni dominirali.

Češki i zapadni istoričari to smatraju državnim udarom. Sledeću 41 godinu, Komunistička partija je kontrolisala Čehoslovačku, zaključanu iza gvozdene zavese.

Pad

Otprilike tri nedelje kasnije, uveče 9. marta, Masarik, koji nije podneo ostavku u vladi, bio je u službenoj rezidenciji na drugom spratu zgrade Ministarstva spoljnih poslova, koje se nalazi u zdanju iz carskog doba poznatijem kao Černinska palata.

Prema izveštaju koji je dao njegov sobar, uključenom u jedan paket diplomatske prepiske koju je dostavio američki Stejt department, Masarik je te večeri bio u rezidenciji gde je sam večerao. Oko 20.30 časova, tri čoveka koja su govorila češki došla su da se sastanu s Masarikom. Sobar, koji ih nije poznavao, doneo je četiri crne kafe oko sat vremena kasnije.

Oko 22 časa, sobar, koji je dremao blizu glavnih vrata rezidencije, rekao je da ga je probudila vika Masarika koji je rekao: "Neću to da uradim za vas. Potpisaću sve, ali ne i ovo. Uradiću sve, ali ovo može da se desi samo preko mene mrtvog".

Sobar je prijavio da je čuo viku još nekoliko puta između 22 i 23 časa, posle čega je doneo Masariku još jednu šoljicu crne kafe oko 23.45, pre nego što je završio posao te noći. "To je sve. Idi u krevet. Laku noć i Bog te blagoslovio", citirao je Masarikove reči.

Sobar je bio poslednja osoba za koju se zna da je videla Masarika živog.

Ko su bila tri čoveka?

Otprilike šest sati pošto je njegovo telo pronađeno, zvanična čehoslovačka novinska agencija objavila je njegovu smrt, navodeći da je reč o samoubistvu. Tokom potonjih godina, odsustvo ubedljivih dokaza koji ukazuju na zločin navelo je mnoge da prihvate tu verziju.

U diplomatskoj depeši iz 1949. koju je preneo visoki zvaničnik američke ambasade u Pragu, bivši generalni sekretar čehoslovačkog Ministarstva spoljnih poslova izvestio je da je Masarik pričao o samoubistvu samo nekoliko dana pre nego što je njegovo telo pronađeno. Bivši zvaničnik ministarstva rekao je da se Masarik poverio da nije prijavio nekoliko hiljada dolara u Njujorku i da bi nova komunistička vlada mogla da ustanovi da krši finansijske propise, navodi se u depeši.

Međutim, čak i posle decenija proučavanja sudskih spisa i svedočenja zaposlenih u ministarstvu, kao i Masarikovih prijatelja i saveznika, istoričari – profesionalni i amaterski – i dalje su podeljeni.

Među spornim pitanjima je ko su bila tri muškaraca koji su posetila Masarika veče pre njegove smrti. Češkim zvaničnicima do danas nije poznat njihov identitet.

"Koliko znam, još ne znamo ko su bila ta trojica", rekao je Stehlik.

Druga sporna stvar: zvaničnici koji su prvobitno pozvani na mesto gde je pronađeno Masarikovo telo nisu bili forenzički istražitelji; posle domara je pozvan vatrogasac.

Tokom kratkog odmrzavanja komunističke vladavine 1968. poznatog kao Praško proleće, došlo je do obnavljanja interesovanja za okolnosti Masarikove smrti.

U depeši britanske ambasade u Pragu od 15. aprila 1968. citira se dežurni službenik u kancelariji za pasoše Ministarstva spoljnih poslova koji je prijavio da su automobili ušli u dvorište ministarstva u 23 časa i da su mu ubrzo posle toga vrata naglo zaključana spolja, a telefonske linije isključene. Četiri sata kasnije, vrata službenika su bila otključana i njegove telefonske linije su proradile. Rekao je da je otprilike u to vreme čuo kako automobili odlaze.

Zvaničnik praške policije je dotle prijavio da je u Masarikovom stanu pronašao napola pojedenu jabuku, otvorenu Bibliju i tablete – za koje se veruje da su sedativi – prosute po podu, navodi se u drugoj depeši. Ljudski izmet je bio i na prozorskoj dasci kupatila, s koje je, kako se verovalo, Masarik pao. Drvena stolica je pronađena u tuš kabini, a na podu kupatila jastuk.

Policijski zvaničnik je takođe izvestio da su dva visoka zvaničnika iz čeških bezbednosnih i obaveštajnih službi bila u zgradi pre njegovog dolaska.

Vesti o novoj istrazi dominirale su češkim medijima danima posle objave 10. januara. "Da li je Masarik ubijen? Novi dokumenti će pomoći, ali Rusija ćuti", glasio je jedan naslov na portalu Lista Zpravi, odražavajući dugogodišnju sumnju nekih Čeha u umešanost Sovjetskog Saveza.

Češka policija nije zasad odgovorila na upit RSE u kojem se traži više detalja o razlozima za ponovno otvaranje istrage.

Razlike u mišljenjima

Tokom godina sprovedene su četiri zvanične istrage o Masarikovoj smrti. Prvobitni zaključak da je umro usled samoubistva bio je na snazi sve do Praškog proleća 1968. godine. Tada su istoričari i drugi zvaničnici došli do drugačijeg objašnjenja: bilo je to ili samoubistvo ili nesreća, ali je ubistvo definitivno isključeno.

Posle kraja komunizma, sprovedene su još dve istrage. Jedna trogodišnja završena je 1996, s objašnjenjem da je Masarik pao s prozorskog kupatila dok je bežao od nekoga. Druga, od 2001-2003, fokusirala se na poznate forenzičke detalje – na primer, položaj tela u odnosu na prozor – i zaključila je da je Masarik ubijen.

"Još uvek sam veoma skeptičan da ćemo dobiti bilo kakvu pravu dobru informaciju o tom procesu iz 1948. godine", rekao je Stehlik, "o tom trenutku u palati kada je Masarik umro".