"Minimalno, ne bog zna koliko."
Ovim rečima Milinka, penzionerka iz Beograda, odgovara na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li primećuje pad cena hrane i bezalkoholnih pića u supermarketima, mesec i po dana nakon što je Vlada Srbije ograničila trgovinske marže na šest meseci.
Njen lični utisak statistika beleži preciznije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru 2025. godine, u odnosu na avgust 2025. godine, u proseku su niže za 1,6 odsto.
Kada je reč o konkretnim grupama proizvoda, Zavod navodi da su hrana i bezalkoholna pića u septembru jeftiniji 4,5 odsto u odnosu na prethodni mesec.
To je uticalo i na pad godišnje stope inflacije za deveti mesec. Prethodne godine u septembru, ta stopa je iznosila 4,2 odsto, dok je u istom mesecu 2025. godine ona 2,9 odsto.
Za Milankin penzionerski budžet, međutim, hrana je i dalje jako skupa.
"Sva hrana je skupa. Meso, mleko sve, čak i sitnice. Evo sad sam kupila krompir. Ispržiću ga i to će mi biti ručak", kaže.
Pojedini ekonomisti, pak, ocenjuju da je reč o kratkoročnim merama koje suštinski ne rešavaju uzrok problema.
Šta je najavila Vlada
Vlada Srbije je krajem avgusta usvojila uredbu kojom su od 1. septembra za narednih šest meseci ograničene marže za veliki broj proizvoda. Marže su uredbom ograničene na 20 odsto.
Marža je razlika između cene po kojoj trgovci nabavljaju robu i one koju potrošači plaćaju u trgovinama.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će cene 20.000 namirnica biti snižene za 10 do 20 odsto.
"Cene će biti niže za 80 odsto namirnica koje građani svakodnevno kupuju u prodavnicama", rekao je Mali za Radio-televiziju Srbije krajem avgusta.
Vlada Srbije navela je da će, između ostalih proizvoda, jeftiniji biti hleb, mleko, jaja, meso, riba, voće, povrće, mahunarke, kafa, čaj, šećer, med, brašno, testenine, ulja, masti, sirće, pirinač, so, začini, kućna hemija, papirna galanterija, lična higijena, kozmetika, pelene i hrana za bebe.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će se mere odnositi na 44 veletrgovine i 24 trgovca na malo. On je izneo podatak da su veliki trgovinski lanci u tom trenutku ostvarivali marže i do 45 odsto.
Beograđanka Jasna, međutim, kaže za RSE da joj u novčaniku ne ostaje više novca otkako je na snagu stupila Vladina mera.
"Ako je nešto i palo, drugo je poraslo, pa mu to dođe na isto", kaže Jasna.
Kratkoročne mere
Saša Đogović, ekonomista i autor publikacije "Makroekonomska kretanja u Srbiji" kaže za RSE da je ograničenje trgovinskih marži definitivno uticale na smanjenje inflatornih tokova, ali naglašava da je reč o veštački izazvanim merama.
"Kada prođu te administrativne mere, opet će doći do podizanja nivoa tih cena i vraćanje inflacije u one objektivne okvire u kojima se ona nalazila i pre donošenja mera", kaže Đogović.
Prema njegovim rečima, uzroke visokih cena hrane treba tražiti u kartelskom dogovaranju cena među velikim trgovinskim lancima ili u agrarnoj politici.
"Ako je uzrok kartelsko dogovaranje cena, onda treba delovati preko Agencije za zaštitu konkurencije. A ako je uzrok nedovoljna ponuda poljoprivrednih proizvoda, onda se deluje dugoročno, a ne ad hoc, kroz investicije u sisteme za navodnjavanje, sejanje onih sorti koje su otpornije na klimatske promene", smatra Đogović.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je polovinom oktobra 2024. formiralo predmet protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje da su dogovarali cene i na taj način narušili konkurenciju garantovanu zakonom.
Prethodno je Komisija za zaštitu konkurencije saopštila da je analizom sprovedenom od 2018. do 2022. godine utvrdila da su cene osam prehrambenih proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) u tim prodavnicama bile iste ili slične.
Uprkos najavama ministra finansija da će cene hrane tokom primene mera pasti za 10 do 20 odsto, Đogović smatra da to nije realno.
"Ne očekujem da bi u nadolazećem periodu moglo da bude bilo kakvih daljih efekata od te mere", kaže.
Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na upit RSE o tome kako ocenjuju dosadašnji uspeh mera za obaranje cena prehrambenih proizvoda.
Odgovor nije stigao ni iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je 16. oktobra u Skupštini da je uredba o smanjenju trgovačkih marži dala efekte i da su cene u septembru smanjene 1,6 odsto u odnosu na avgust, a da je međugodišnja inflacija 2,9 odsto, što je najmanje od 2021. godine.
Šta kažu trgovci
RSE je poslao upit na desetak adresa domaćih i stranih trgovinskih lanaca u Srbiji, s pitanjem da li se mere odražavaju na njihovo poslovanje.
U "Atlantik grupi" kažu da uredba o ograničenju marži ima uticaj na poslovanje ove kompanije, kao i njenih partnera u maloprodaji.
"Ograničenje smanjuje fleksibilnost u formiranju cena i zahteva dodatna prilagođavanja u planiranju, što će se neizbežno odraziti i na naš poslovni rezultat tokom razdoblja njene primene", navode u pisanom odgovoru za RSE.
Kako kažu, "Atlantik grupa" razume nameru Vlade da u trenutnim privrednim okolnostima doprinese stabilnosti cena osnovnih proizvoda, ali napominju da bi trajanje mere trebalo da se "zaista ograniči na predviđenih šest meseci ".
"Dalja primena uredbe ne bi bila održiva ni za proizvođače ni za trgovce, jer bi mogla ozbiljno narušiti tržišnu ravnotežu i sigurnost investicija", kažu u "Atlantik grupi".
U firmi "Šumadija market" za RSE kažu da ograničenje marži nije uticalo na poslovanje ovog lanca prodavnica.
"Mi smo firma koja je inače radila sa niskim maržama, te nas ove promene nisu mnogo poremetile", navode u pisanom odgovoru.
Kompanija "Univerexport" navodi da počev od 1. septembra postupa u skladu sa Uredbom o ograničenju marži.
"Naša dosadašnja poslovna praksa zasniva se na principima koji podrazumevaju odgovorno formiranje cena i fer odnos prema potrošačima, tako da smo blagovremeno sproveli sve potrebne procedure u skladu sa važećim propisima", navode u ovoj kompaniji.
Hrana jeftinija, struja skuplja
Mesec dana nakon što je na snagu stupila uredba o ograničenju marži, poskupela je i cena električne energije u Srbiji, i to u proseku za 6,6 odsto. Takođe je sa 1600 na 1200 kilovati spuštena granica takozvane "crvene zone", u kojoj se kilovat sati obračunavaju po znatno višim cenama.
"Hrana je najpotrebnija. A komunalije – kad imam platim, kad nemam ne platim", kaže Milinka.
Upravo zbog povećanja cene komunalnih usluga građani ne osećaju drastično pad cena hrane, kaže Saša Đogović. Prema njegovim rečima, jedan od važnih faktora inflatornog rasta je neproduktivan javni sektor koji bez jasne kontrole i adekvatnog obrazloženja podiže cene komunalnih usluga.
Đogović kao primer navodi da je u septembru 2024. godine cena prečišćavanja otpadnih voda poskupela za 10,3 odsto, odnošenje smeća za 5,3 odsto, a snabdevanje vodom 8,8 odsto.
"Na celom tom segmentu stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva, potrošačke cene su porasle za 3,2 odsto", kaže Đogović.
Prema podacima statističke agencije Evropske unije (EU) Eurostat iz 2024. godine, indeks cena hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji je za svega četiri odsto manji od proseka u EU.
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u julu prosečna neto plata u Srbiji iznosila oko 930 evra.
Vlada Srbije donela je uredbu o ograničenju trgovačkih marži u jeku višemesečnih studentskih i građanskih protesta širom zemlje, na kojima demonstranti traže odgovornost vlasti pod vođstvom Srpske napredne stranke za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.