Piše: Zoran Kuka
(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)
Specijalno javno tužilaštvo, koje je trebalo raščistiti sa navodnim kriminalom "familije" bivšeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog i bivšeg šefa tajne policije Saše Mijalkova, uskoro neće biti specijalno. "Čarlijevi anđeli" odlaze u istoriju. Bitka sa kriminalom se nastavlja, kažu i vlast i opozicija, ali malo ko više veruje u slogan Šarene revolucije: "Nema pravde-nema mira!"
Katica Janeva, Fatime Fetai i Lenče Ristovska su bile makedonski "Čarlijevi anđeli", prema poznatoj američkoj krimi seriji, kada se u septembru 2015. godine formiralo Specijalno javno tužilaštvo (SJO), koje je trebalo da se uhvati u koštac sa kriminalom bivšeg režima Nikole Gruevskog. Lokalni i svetski mediji su ih tada glorifikovali, a makedonska javnost je trljala ruke, nadajući se da će kriminalci završiti u zatvoru, a da će pare biti vraćene. Međutim, niti su glavni osumnjičeni u zatvoru, niti se novcu vidi trag, osim nešto sitno.
Danas je, za neke glavni "anđeo", specijalna javna tužiteljica Katica Janeva, zapravo crni đavo. Javnost je takva. Diže vas do neba, pa vas lupi o zemlju. Zasluženo ili ne, uvek je tako. Po mnogima, liderka tima, makedonska kopija rumunske tužiteljice Monike Makovej, je debelo razočarala. Janeva zvanično nije optužena za slučaj "Reket", ali nakon oduzimanja službenih telefona od strane istražnih organa, zasada je izložena samo sudu javnosti.
"Reket" će se tek istraživati, ali Katica Janeva je duboko potonula, što je razlog i za "srozavanje" čitavog Specijalnog javnog tužilaštva u okviru novog zakona o Tužilaštvu, o kome će Sobranje raspravljati krajem avgusta. U slučaju "Reket" za sada su pod istragom samo navodni vlasnik 1TV Bojan Jovanovski, koji je u javnosti poznat kao Boki 13, u čijoj televiziji radi sin Katice Janeve, kao i biznismen Zoran Milevski, zbog iznude milionskih suma od biznismena i gradonačelnika, navodno zloupotrebljavajući moć SJO.
Naime, cela priča oko SJO je deo celog niza traženih reformi u Tužilaštvu, na insistiranje EU i SAD kao deo borbe protiv visoko organizovanog kriminala. Povrh svega, donošenje novog zakona je uslov za dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora sa EU, odnosno želja zemlje da barem ne da izgovor Uniji za novo odlaganje pregovora u oktobru.
Kakav-takav zakon
Na Katicu Janevu i njen tim, opoziciona VMRO DPMNE i Demokratska unija za integraciju, partija Albanaca u Vladi, nikada nisu gledali pozitivno zbog velikih sumnji u kriminal rukovodstava ove dve partije u vreme dok je premijer bio sada azilant u Mađarskoj, Nikola Gruevski. I vlasti su počele "otkazivati ljubav" Specijalnom javnom tužilaštvu. Jedan od razloga su poslednji događaji oko Janeve. Ma kako bilo, partijska sapunska opera, prema analitičarima, je posledica jakog motiva da se zaštite od snažne institucije koja bi mogla da im "stane za vrat".
"U svakom slučaju, to je stara priča i kod nas i u drugim državama, ali trebaju pokazati i visoku političku i moralnu odgovornost, jer je veoma jasno da ovo društvo ne može progutati nekažnjivost i neodgovorno ponašanje političara, tako da mislim da smo kao društvo već ušli u tu fazu gde su političari svesni da svaka zloupotreba službene dužnosti završava pravnom i krivičnom odgovornošću", kaže politički analitičar Albert Musliu.
On smatra da u partijama ne vode borbu da spreče eventualna buduća krivična dela, već da se vodi borba o kriminalu napravljenom u prošlosti.
- Makedonska tužiteljka Ruskoska: I drugi biznismeni tvrde da su ucenjivani
- Makedonija: Pozorište u parlamentarnoj korupciji
Džemali Saiti, predsednik Udruženja sudija, u nedeljnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa izjavio je da politička cenkanja imaju svoju cenu i da će se to negde odraziti. Na žalost, sve kombinacije preko leđa sudstva su štetne, kaže Saiti.
"Činjenica je da suveren, odnosno narod preko poslanika, definiše zakone, ali sada bih zamolio suverena da stvara manje procesnih praznina i slabosti, koje bi se odrazile na primenu u praksi, tako da ne dođemo u situaciji da se opet bavimo time ko je kriv - sud ili tužilaštvo", rekao je Saiti.
Ključne razlike između vlasti i opozicije
Vlada predlaže da se Specijalno javno tužilaštvo kao struktura integriše u dosadašnje Osnovno javno tužilaštvo za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije, te da dobije novi naziv "Javno tužilaštvo za gonjenje organizovanog kriminala i visoke korupcije".
VMRO DPMNE traži da SJO bude posebno odeljenje u okviru Tužilaštva za organizovani kriminal i korupciju, koje bi se zvalo Odeljenje za gonjenje organizovanog kriminala i visoku korupciju.
Opozicija traži i da se tužioci iz SJO vrate u matična tužilaštva, dok Vlada predlaže da oni nastave da rade u novom tužilaštvu, radi procesuiranja predmeta koje već vodi SJO.
Vlada predlaže da sve slučajeve koji su pred sudovima nastavi novo Javno tužilaštvo, a VMRO DPMNE traži da njih preuzme državni javni tužilac i da ih preraspodeli u skladu sa time gde ta dela institucionalno pripadaju.
Istovremeno, jedan od glavnih problema je i ko će voditi to Tužilaštvo. I vlast i opozicija su izašli sa svojim razmišljanjima, koja su, međutim, naišla na međusobno negodovanje, a donekle i na burne reakcije na društvenim mrežama.
Opšti utisak je da SJO odlazi u istoriju u jednoj ili drugoj formi, a nivo poverenja građana u sudstvo je tako nizak, da niži ne može biti. A ne tako davno učesnici Šarene revolucije su skandirali "Nema pravde-nema mira".
Facebook Forum