Sve što se dešavalo na izborima u Srbiji ne pomaže njenim evropskim integracijama, kaže za Radio Slobodna Evropa Kameron Manter, bivši američki ambasador u Beogradu (2007-2009.).
"Mislim da će ovo veoma kritičko saopštenje zvaničnog Berlina otežati Srbiji da ubedi članice EU da budu otvorene i entuzijastične za proces proširenja", ističe Manter (Cameron Munter).
Po njegovim rečima Vučić je "vešt, talentovan političar" koji je uspeo da ostane na čelu Srbije više od decenije.
"Sračunato čini ono što smatra da je najbolje. Ne mogu da mu čitam misli. Ne znam šta ima na umu. Nadam se da se evropska orijentacija, za koju kaže da podržava, poklapa sa onim za šta se vodeće zemlje Evrope zalažu i nadaju da će podstaći među građanima Srbije", kaže bivši američki ambasador.
Jedno od ključnih pitanja su i pregovori Beograda i Prištine.
"Opet, to zaseca u pitanje da li je Vučić strateg ili taktičar. Da li on nešto radi zato što ga to održava na vlasti? Ili zato što veruje u to? Ne mogu da čitam njegove misli, ali imam osećaj da Vučić veruje da radi ono što je najbolje. Ako slušate njegove govore, on veruje da ima misiju za ono što radi za Srbiju. Ne znam da li ta misija podrazumeva ulazak u EU, priznavanje Kosova i druge promene", navodi Manter.
On se priseća susreta kao ambasador sa Vučićem i Tomislavom Nikolićem kada su se odvojili od Srpske radikalne stranke i formirali Srpsku naprednu stranku, uveravajući ga da se više ne postavlja pitanje njihovog odustajanja od Evrope.
"E, sad, da li Vučić, kada kaže da želi da ide ka Evropi, misli ono što ja smatram da to znači, ili što drugi ljudi žele da to znači, to je otvoreno pitanje. Istovremeno, veliko je pitanje da li Vučić vidi Evropu onako kako je sami Evropljani doživljavaju. A postizanje konsenzusa o tome šta je potrebno da se učini za osiguranje evropske budućnosti Srbije, to je i danas otvoreno pitanje", naglašava Manter.
Saopštenje Nemačke pravi razliku
RSE: Pristalice opozicije demonstriraju ispred sedišta Republičke izborne komisije u Beogradu, nakon što je gradska izborna komisija saopštila da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) Aleksandra Vučića pobedila na izborima za gradsku skupštinu, zahtevajući poništavanje rezultata zbog, kako tvrde, dosta nepravilnosti.
Istovremeno, osim OEBS-a i drugih međunarodnih posmatračkih misija, Nemačka je saopštila da su navodi o nepravilnostima u izbornom procesu neprihvatljivi za zemlju koja teži da se pridruži Evropskoj uniji. Kako sve ovo komentarišete?
Manter: Mislim da je većina ljudi koji su pratili izbore očekivala da će SNS proći veoma dobro i možda da pobedi. Dakle, ovo nije iznenađenje. S obzirom na ponašanje pojedinih medija u kampanji, očekivalo se da će to biti kritikovano kao i drugi postupci pre izbora.
Mislim da je saopštenje nemačkih vlasti veoma oštro, izuzetno je važno i to čini razliku.
Ako zapadnobalkanska šestorka želi da ide napred, i Srbija kao najveća država u tom bloku, potrebna im je snažna i entuzijastična podrška Nemačke.
Mislim da će ovo veoma kritičko saopštenje zvaničnog Berlina otežati Srbiji da ubedi članice EU da budu otvorene i entuzijastične za proces proširenja. Dakle, moja prva reakcija je da sve što se dešavalo na izborima u Srbiji ne pomaže njenim evropskim integracijama.
RSE: Kakve bi bile praktične posledice nemačkog stava ako ga budu sledile slična saopštenja i drugih evropskih institucija?
Manter: Postoje pozitivne i negativne mere. Pozitivne mere mogu biti ako Nemačka, na osnovu onoga što kaže OEBS, ubedi druge evropske zemlje da se izjasne protiv načina na koji su izbori vođeni. To bi bio pozitivan napor. Međutim, više me brinu negativne mere. Potreban je entuzijazam članica Evropske unije oko pristupanja, da je to dobro za Evropu, za region i da smo mi partneri u tome. No, ovaj prvi odgovor Nemaca ukazuje da će biti teško da se iniciraju zajednički napori na tom putu, da se unapređuje čitav proces proširenja EU, izgradnja poverenja. To će biti otežano.
RSE: Da li realno ponavljanje izbora u Beogradu, kao što traži opozicija, zbog neregularnosti?
Manter: Pa, nisam video detalje izveštaja OEBS-a koji tek treba da budu objavljeni.
Ako OEBS zaista kaže da je ovo bila tako velika prevara da treba ponovo održati izbore, onda se to mora ozbiljno shvatiti.
Ali, mislim da treba da sačekamo OEBS, a ne samo da se oslanjamo na mišljenja ljudi na ulici pre nego što budemo imali predstavu da li će biti ponovnih izbora ili nečeg sličnog.
Izgradnja društva važnija od dogovora lidera
RSE: Da li to sveukupno znači, kako svih ovih godina pojedini eksperti i pripadnici opozicije tvrde, da SAD i EU veruju da bi mogle da se dogovore sa Vučićem oko rešenja kosovskog pitanja, iako se ono decenijama odlaže.
Pojedine nevladine organizacije, kao što rekoh, kritikuju Zapad da zatvara oči na eklatantno kršenje demokratskih normi u Srbiji u nastojanju da pridobije Vučića za sporazum o Kosovu. Stoga se smatra da Zapad poslednjih godina podržava stabilitokratiju, oslanjajući se na moćne političare koji mogu da realizuju dogovoreno, na račun demokratije.
Koliko je ta ocena utemeljena?
Manter: Vidite, ljudi traže načine da dođu do sporazuma. Postojao je osećaj, recimo, pre šest meseci ili ranije ove godine, posle Ohridskog sporazuma, da su Vučić i Kurti političari koji mogu da ga realizuju.
Postojala je nada da ako su postigli ovakav sporazum, da će ga se pridržavati i da su dovoljno moćni u svojim zemljama da osiguraju njegovu implementaciju. Međutim, nijedna strana nije potpisala Ohridski sporazum.
Ako se fokusiramo samo na Kurtija i Vučića, gubimo iz vida širu sliku koliko su važne evropske integracije Balkana. Bilo da je u pitanju bezbednost, civilno društvo, ili suočavanje sa demografskim problemima.
Usredsređivanje na lidere je samo jedan aspekt kako čitav taj proces funkcioniše.
Dakle, kada ljudi govore o tome da li se oslanjati na snažne lidere u sklapanju dogovora, naravno da je jako dobro ako postoji neko ko je odgovoran i može da realizuje sporazum. Takva nada je postojala u Ohridu.
Ali proces je mnogo više od onoga što Vučić i Kurti rade. Proces se tiče izgradnje i reformisanja društva, a to je samo mnogo duži i teži put.
RSE: Bilo je dosta pritužbi, ne samo tokom ovih izbora, na kršenje demokratskih normi, pritiske na medije, podrivanje nezavisnosti pravosuđa. Dakle, to je sasvim suprotno od pokušaja da se izgradi društvo i njegove institucije. Naprotiv, cilj je podrivanje tih napora.
Manter: Tačno. Poenta je da ako nameravate da uđete u Evropsku uniju, to se neće desiti dogovorom dva moćna lidera. To nije dovoljno.
Neophodno je da ovi i drugi ljude ulože napore u sprovođenju reformi, o kojima ste govorili, u medijima, pravosuđu, osiguranju vladavine prava, stvaranju povoljne poslovne klime i druge stvari.
To se mora dogoditi. Koji je najbolji način da se to ostvari. Zapadni lideri uvek raspravljaju o tome kako da podstaknu te procese.
Ali vaša poenta je potpuno tačna. Potrebna su nam društva koja su nepovratno na putu ka evropskim standardima. A to tek treba da se uradi.
Nesavršeni Dejtonski sporazum
RSE: Najupečatljiviji primer je Dejtonski mirovni sporazum, koji je, između ostalih, prihvatio i Slobodan Milošević, tadašnji moćni srpski lider. Međutim, skoro 30 godina kasnije, ovaj sporazum i dalje nije u potpunosti sproveden.
Manter: To je istina, ali, kao što znate, Dejton nikada nije bio zamišljen kao trajno rešenje. Dejton je bio način da se okonča rat.
Ljudi poput Ričarda Holbruka, pa čak i sadašnjeg ambasadora u Srbiji Krisa Hila, koji je bio u Dejtonu, nadali su se da bi na ovaj sporazum moglo da se nadogradi nešto veće.
- SPECIJALI RSE: Sve karte Dejtona | Tajne Dejtona | U prvom redu dejtonske historije
Mislim da je tužno što posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001, one nisu više bile toliko sklone da ulažu napore u reformu Dejtonskog sporazuma, jer su bile zauzete angažmanom u drugim delovima sveta. Evropljani to nisu mogli sami da učine.
Nažalost, izgubili smo zamah. Zato smatram da je verodostojan stav ljudi koji govore o izgubljenoj deceniji. Nismo bili fokusirani na promene do kojih je trebalo da dovede prilično nesavršen Dejtonski sporazum.
Šta Vučić podrazumeva pod Evropom?
RSE: Kao ambasador SAD u Srbiji od 2007. do 2009. godine, sastajali ste se sa Vučićem, koji se u to vreme odvojio od Srpske radikalne stranke i pridružio umerenijoj Srpskoj naprednoj stranci.
Da li ste tada verovali da je promena njegove političke orijentacije bila iskrena i da je istinski okrenut evropskim vrednostima?
Manter: Znate, ljudi često koriste termin, odnosno postavljaju pitanje da li ste evropski orijentisani? Možete reći da su Viktor Orban, Đorđa Meloni i Riši Sinak evropski orijentisani. Svi ti ljudi imaju različitu evropsku orijentaciju.
U to vreme kada sam se sretao i sa Vučićem i sa (Tomislavom) Nikolićem, koji su se odvojili od radikala, što je tada bilo veoma hrabro, obojica su me uveravali da se više ne postavlja pitanje njihovog odustajanja od Evrope. Obojica su rekli, želimo da idemo ka Evropi. Ja, zapravo, verujem da Vučić to i dalje misli.
E, sad, da li Vučić, kada kaže da želi da ide ka Evropi, misli ono što ja smatram da to znači, ili što drugi ljudi žele da to znači, to je otvoreno pitanje.
Dakle, da, tada su postojale velike nade da definitivno pripadaju prošlosti nekonstruktivne, nazadne politike, da većina građana Srbije ne želi da bude deo Evrope. Smatram da je, u širem smislu, to i tačno.
Većina ljudi u Srbiji i dalje želi da bude deo Evrope, bez obzira da li su zadovoljni procesom ili ne, da li su razočarani načinom na koji Evropska unija funkcioniše.
Istovremeno, veliko je pitanje da li Vučić vidi Evropu onako kako je sami Evropljani doživljavaju.
A postizanje konsenzusa o tome šta je potrebno da se učini za osiguranje evropske budućnosti Srbije, to je i danas otvoreno pitanje.
RSE: Vidite li razliku između Vučića tada i sada? On je pragmatičan političar i vrlo često ističe da više od 70 odsto srpske trgovine otpada na EU. Da li je on orijentisan ka EU pre svega zarad ekonomske dobiti, a ne zbog evropskih vrednosti?
Manter: Mislim da njemu morate da postavite to pitanje. Ne provodim mnogo vremena sa Vučićem. Otišao sam iz Srbije 2009. godine.
Od tada sam ga video u još nekoliko navrata. Ali, da li je on sada drugačija osoba ili ne, to jednostavno ne mogu da kažem.
Vučić je vešt, talentovan političar
RSE: Osiguravši još snažniji mandat nego posle prethodnih izbora, Vučić će se možda osetiti još ohrabrenijim u protivljenju primeni Ohridskog sporazuma.
Ili će mu biti lakše da ga primenjuje, odričući se jedne po jedne poluge uticaja Srbije na Kosovu što prećutno radi već godinama, kako tvrde njegovi kritičari.
Od demontaže paralelnih srpskih institucija, do poslednjeg, pre nekoliko dana okončanog dugotrajnog spora oko registarskih tablica vozila Srba na severu Kosova?
Manter: On je vešt, talentovan političar koji je uspeo da ostane na čelu Srbije više od decenije. Sračunato čini ono što smatra da je najbolje.
Ne mogu da mu čitam misli. Ne znam šta ima na umu. Nadam se da se evropska orijentacija, za koju kaže da podržava, poklapa sa onim za šta se vodeće zemlje Evrope zalažu i nadaju da će podstaći među građanima Srbije.
Ali, znate, ne znam kakvu strategiju ima na umu nakon ovih izbora, da li je osokoljen ili ne, da li ima više moći. Ja ne živim u Srbiji.
Da li je Vučić strateg ili taktičar?
RSE: Normalizacija odnosa sa Kosovom, odnosno njegovo prihvatanje kao nezavisne države, jedan je od preduslova za prijem Srbije u EU. Hoće li Vučić biti spreman da to uradi ili će odugovlačiti ceo proces kao što već radi, pokušavajući da igra i na kartu EU i Rusije i Kine?
Manter: To je veoma teško pitanje. Opet, to zaseca u pitanje da li je Vučić strateg ili taktičar.
Da li on nešto radi zato što ga to održava na vlasti? Ili zato što veruje u to? Ne mogu da čitam njegove misli, ali imam osećaj da Vučić veruje da radi ono što je najbolje.
Ako slušate njegove govore, on veruje da ima misiju za ono što radi za Srbiju. Ne znam da li ta misija podrazumeva ulazak u EU, priznavanje Kosova i druge promene.
Povoljnije svetske prilike po Vučića nego Miloševića
RSE: Za razliku od Slobodana Miloševića koji je bio pod sankcijama UN i pritiskom Zapada u vreme kada su Rusija i Kina bile mnogo slabije nego sada, aktuelna geopolitička rivalstva u kombinaciji sa zamorom od proširenja EU i usponom populističkih partija u Evropi kao u Mađarskoj, očigledno idu na ruku Vučiću da nastavi sa ovom strategijom "sedenja na dve stolice", kako je mnogi nazivaju.
Manter: Pa, nema sumnje da se situacija mnogo promenila otkako sam napustio Srbiju 2009.
U pravu ste kada je reč o promeni u uticaju i ponašanju Rusije, Kine, čak i Turske i zemalja iz Zaliva. Ove i druge države su u to vreme bile mnogo manje uticajne.
A uticajima koje ove i druge zemlje sada raspolažu, Vučić je u stanju da manipuliše.
Da li je to nešto što želi da radi zauvek, ili da iskoristi trenutku priliku, šta je njegov dugoročni cilj - opet, to je nešto o čemu mogu samo da nagađam.
Rusija će nastaviti da se meša na Balkanu
RSE: Kremlj je čestitao pobedu Vučiću. Sve u svemu, s obzirom na rat u Ukrajini i istorijski bliske odnose između Rusije i Srbije, da li će to otvoriti više prostora Rusiji za mešanje u balkanska pitanja?
Manter: Mislim da je Rusija veoma dugo zainteresovana za angažman u regionu. Ipak, ne bi trebalo da precenjujemo količinu napora koje Rusija može da uloži.
Ona je u veoma ozbiljnom ratu i suočava sa veoma ozbiljnim dugoročnim implikacijama sankcija EU i SAD. Tako da ne bih rekao da je Balkan za Rusiju apsolutni prioritet.
Ali, ima priliku da se meša, bilo ekonomski ili propagandno, zatim da sarađuje sa gospodinom Dodikom u Republici Srpskoj.
Rusi su sve to radili i nastaviće da rade. Procenjivaće i da li im Vučićeva pobeda ojačati poziciju i omogućiti dalje mešanje u balkanske prilike.
Opada podrška Ukrajini
RSE: Već ste spomenuli rat u Ukrajini, koji je zapao u ćorsokak jer nijedna strana nije u stanju da osigura odlučniji proboj. Šta se može očekivati 2024. godine, s obzirom na predsedničke izbore u Rusiji i ukupnu globalnu dinamiku?
Manter: Pa, raspoloženje na Zapadu je očigledno mnogo sumornije nego pre godinu dana. Ako čitate zapadnu mejnstrim štampu, možete videti neuspeh ukrajinske kontraofanzive da probije ruske linije, zatim poteškoće da se održi podrška na Zapadu za ukrajinske ratne napore.
Tu su onda i neizvesni izbori za Evropski parlament na proleće i američki na jesen, za koje mnogi stručnjaci kažu da bi mogli da dovedu do zaokreta udesno, tačnije uspona krajnje desnice u Evropskom parlamentu i mogućnost da Donald Tramp bude izabran.
Dakle, postoji osećaj među onim ljudima koji podržavaju Ukrajinu u njenim nastojanjima da se oslobodi od isprovociranog napada Rusije, da ta podrška nije tako snažna kao što je bila.
Zbog toga slute da će ostvarenje pomenutih ciljeva biti mnogo teže. Ali, kako glasi početak ukrajinske himne, "Ukrajina još nije izgubljena". To su veoma čvrsti i izdržljivi ljudi. Ima onih na Zapadu koji ih podržavaju.
U zemlji u kojoj živim, u Češkoj, veoma je snažna podrška Ukrajini, širom Evrope i Sjedinjenih Država.
Mnogi ljudi žele da vide kako Ukrajina izlazi kao pobednik, da napreduje i bude slobodna. Dakle, mračno je vreme, ali to ne znači da je sve gotovo.
Rizik od širenja rata u Gazi
RSE: Služili ste kao diplomata i na Bliskom istoku. Postoji li opasnost da se rat između Izraela i Hamasa proširi na region i kakvu bi ulogu Iran mogao da igra u tom kontekstu?
Manter: Ljudi su veoma zabrinuti da bi rat u Gazi mogao da se proširi. Mislim da je ovo bila poruka koju su mnoge strane prenele regionu, ne samo Entoni Blinken (američki državni sekretar) najotvorenije, već i druge, da se sukob ne sme širiti, da Iran ne treba da pokušava da izazove dodatne nevolje.
Ako bi došlo do obnove neprijateljstava velikih razmera, sa Hezbolahom na severu, u Libanu, to bi bilo veoma opasno, zbog bliskih veza ove grupacije sa Iranom, što bi moglo da izazove nepredvidive scenarije.
Slično tome, bilo je nekoliko projektila koje su navodno ispalili Hutu pobunjenici u Jemenu na brodove u Crvenom moru. To takođe znači svojevrsno širenje tenzija u regionu.
Zato su ljudi zabrinuti da ako se sukobi prošire, to bi moglo postati još ozbiljnije nego u Gazi, jer bi se Iran našao u poziciji da izazove štetu, na šta bi morao da usledi veoma težak odgovor.
Sjedinjene Države su se nadale da će na Bliskom istoku nastupiti period zatišja. To se nije desilo što veoma brine mnoge u Evropi, u Sjedinjenim Državama, i zapravo, širom sveta.
Kina ne voli da eksperimentiše
RSE: Situacija u svetu se sve više zaoštrava. Međutim, ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku se doživljavaju samo kao uvod u mnogo veću krizu u slučaju kineske invazije na Tajvan i sveukupnog zatezanja odnosa između Pekinga i Vašingtona. Da li je verovatno da će doći do sukoba oko Tajvana?
Manter: Pa, teško mi je da komentarišem, ali moje iskustvo iz vremena koje sam proveo sa kineskim kolegama je da Kina generalno nije zemlja koja eksperimentiše. Ona ne pokušava da provocira.
Rekao bih da, koliko ja razumem, čak i uprkos paktu sa Putinom, da ga Si Đinping ohrabruje da spusti nuklearnu retoriku i pretnje nuklearnom ratom.
U Kini postoji fundamentalni konzervativizam. Kina želi da pobedi i bude uspešna.
Ali, ne slažem se sa predviđanjima da će Kina remetiti mir samo zarad remećenja mira.
Dakle, nije nemoguće da dođe do ovog sukoba (SAD i Kine) zbog moguće invazije na Tajvan, zatim su tu ratovi na Bliskom istoku i Ukrajini. Sve se dešava istovremeno, a američke snage su razvučene.
Ali, mislim da to nije verovatno, barem sa kineske tačke gledišta. Istovremeno, nisam siguran da je Rusija u stanju da proširi sukobe.
Dakle, ne očekujem da će se svet "zapaliti", ali treba se od toga zaštiti jer je mnogo problema koji moraju da se rešavaju.
Facebook Forum