Albanske političke partije sa juga Srbije pokrenule su postupak osnivanja Nacionalnog saveta Albanaca.
Kako je u izjavi za RSE rekao Šaip Kamberi, predsednik Skupštine opštine Bujanovac i potpredsednik Koordinacionog tela Nacionalni savet Albanaca trebalo bi da doprinese rešavanju problema u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja kao i rešavanju pitanja službene upotrebe albanskog jezika i nacionalnih simbola.
Opštini Bujanovac, jednoj od 40 najnerazvijenijih opština Srbije, prepolovljena su ovogodišnja transferna sredstva iz budžeta Srbije, a prema navodima Šaipa Kamberija, vlast u Beogradu još uvek ne reaguje na zahteve Albanaca za priznavanje diploma sa Kosova kao ni na zahtev za bržom integracijom Albanaca u državne institucije.
Šaip Kamberi, predsednik Skupštine opštine Bujanovac i potpredsednik Koordinacionog tela za jug Srbije kaže za Radio Slobodna Evropa da će osnivanje Nacionalnog saveta Albanaca doprineti rešavanju problema u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja kao i rešavanju pitanja službene upotrebe albanskog jezika i nacionalnih simbola.
Šaip Kamberi„Smatramo da je Nacionalni savet Albanaca još jedno oruđe više u našim rukama za unapređenje našeg položaja i da će ta institucija kroz dijalog sa Beogradom i kroz pomoć koja se očekuje od međunarodne zajednice uspeti da bar delimično reši probleme koje imamo“, kaže Kamberi.
Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju Albanci sa juga Srbije predstavlja nepriznavanje fakultetskih diploma koje mladi Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe stiču na Kosovu.
Kamberi smatra da otvaranje nekoliko fakulteta na albanskom jeziku u Medveđi neće biti adekvatan odgovor na aktuelne obrazovne izazive, ukoliko se ne obezbedi nostrifikacija diploma sa Kosova i iz Albanije.
„Otvoriti jednu, dve, tri visokoškolske institucije na albanskom jeziku u ovom regionu, svakako da će poboljšati našu situaciju. Međutim, konačno rešenje tog problema je pronalaženje modaliteta za priznavanje diploma sa Kosova i uprošćavanje procedure nostrifikacije diploma iz Albanije“, ističe Kamberi.
NERACIONALNA RASPODELA
Pored nerešenih problema u oblasti obrazovanja, Kamberi naglašava i tešku finansijsku situaciju u kojoj se našla lokalna uprava zbog smanjenja transfernih sredstava iz republičkog budžeta.
Bujanovac je jedna od 40 najnerazvijenijih opština u Srbiji koje su najteže pogođene restrikcijom budžetskih sredstava za čitavih 50 odsto.
„Ove godine za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu izdvojeno je 328 miliona dinara, a redovni transfer za Bujanovac od planiranih 96 miliona dinara umanjen je za 51 milion tako da ćemo dobiti 45 miliona dinara“, kaže predsednik opštine Bujanovac i dodaje:
„Mislim da je paradoksalno da dok Vlada, sa jedne strane reorganizira Koordinaciono telo, sa druge strane drastično smanjuje transferna sredstva.“
Kamberi kaže da je usporena i realizacija programa integracije Albanaca u državne institucije, navodeći da Srbija, u skladu sa evropskim standardima, treba da obezbedi zapošljavanje Albanaca u državnim službama proporcionalno brojnosti albanske populacije.
„Mi shvatamo da je to politički proces koji treba da se uskladi kroz dugi niz godina, ali moramo ostvariti princip multietničnosti. Nezamislivo je da osam godina, nakon početka realizacije ovog programa, u Opštinskom sudu u Bujanovcu nema ni prevodioca za albanski jezik. Što se tiče participacije Srba unutar struktura lokalne samouprave, ovdašnjoj upravi od 165 radnija je 80 Srba“, kaže Kamberi.
Kako je u izjavi za RSE rekao Šaip Kamberi, predsednik Skupštine opštine Bujanovac i potpredsednik Koordinacionog tela Nacionalni savet Albanaca trebalo bi da doprinese rešavanju problema u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja kao i rešavanju pitanja službene upotrebe albanskog jezika i nacionalnih simbola.
Opštini Bujanovac, jednoj od 40 najnerazvijenijih opština Srbije, prepolovljena su ovogodišnja transferna sredstva iz budžeta Srbije, a prema navodima Šaipa Kamberija, vlast u Beogradu još uvek ne reaguje na zahteve Albanaca za priznavanje diploma sa Kosova kao ni na zahtev za bržom integracijom Albanaca u državne institucije.
Šaip Kamberi, predsednik Skupštine opštine Bujanovac i potpredsednik Koordinacionog tela za jug Srbije kaže za Radio Slobodna Evropa da će osnivanje Nacionalnog saveta Albanaca doprineti rešavanju problema u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja kao i rešavanju pitanja službene upotrebe albanskog jezika i nacionalnih simbola.
Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju Albanci sa juga Srbije predstavlja nepriznavanje fakultetskih diploma koje mladi Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe stiču na Kosovu.
Kamberi smatra da otvaranje nekoliko fakulteta na albanskom jeziku u Medveđi neće biti adekvatan odgovor na aktuelne obrazovne izazive, ukoliko se ne obezbedi nostrifikacija diploma sa Kosova i iz Albanije.
„Otvoriti jednu, dve, tri visokoškolske institucije na albanskom jeziku u ovom regionu, svakako da će poboljšati našu situaciju. Međutim, konačno rešenje tog problema je pronalaženje modaliteta za priznavanje diploma sa Kosova i uprošćavanje procedure nostrifikacije diploma iz Albanije“, ističe Kamberi.
NERACIONALNA RASPODELA
Pored nerešenih problema u oblasti obrazovanja, Kamberi naglašava i tešku finansijsku situaciju u kojoj se našla lokalna uprava zbog smanjenja transfernih sredstava iz republičkog budžeta.
Bujanovac je jedna od 40 najnerazvijenijih opština u Srbiji koje su najteže pogođene restrikcijom budžetskih sredstava za čitavih 50 odsto.
„Ove godine za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu izdvojeno je 328 miliona dinara, a redovni transfer za Bujanovac od planiranih 96 miliona dinara umanjen je za 51 milion tako da ćemo dobiti 45 miliona dinara“, kaže predsednik opštine Bujanovac i dodaje:
„Mislim da je paradoksalno da dok Vlada, sa jedne strane reorganizira Koordinaciono telo, sa druge strane drastično smanjuje transferna sredstva.“
Kamberi kaže da je usporena i realizacija programa integracije Albanaca u državne institucije, navodeći da Srbija, u skladu sa evropskim standardima, treba da obezbedi zapošljavanje Albanaca u državnim službama proporcionalno brojnosti albanske populacije.
„Mi shvatamo da je to politički proces koji treba da se uskladi kroz dugi niz godina, ali moramo ostvariti princip multietničnosti. Nezamislivo je da osam godina, nakon početka realizacije ovog programa, u Opštinskom sudu u Bujanovcu nema ni prevodioca za albanski jezik. Što se tiče participacije Srba unutar struktura lokalne samouprave, ovdašnjoj upravi od 165 radnija je 80 Srba“, kaže Kamberi.