Makedonski diplomata Muhamed Halili za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže kako ne očekuje da se Bugarska suprotstavi dobivanju datuma za početak pristupnih pregovora Severne Makedonije i EU ovog meseca, ali neće biti iznenađen ako se opstrukcije dese kasnije.
Zvanična Sofija poručila je, naime, juče kako Severna Makedonija može računati na Bugarsku, kada je u pitanju početak pristupnih pregovora, ali ipak ne može očekivati bezuslovnu podršku.
"Uzevši u obzir da od dana kada startaju pregovori imamo 33 poglavlja za otvaranje, očekujem da svakog trenutka kada budu hteli, mogli bi da nas opstruiraju na našem putu integracija. Crvene linije su trebali da nam navedu još pre potpisivanja sporazuma o dobrosusedstvu, a ne sada", komentariše za RSE diplomata Muhamed Halili, bivši ambasador Severne Makedonije u Belgiji i Danskoj.
Šest sastanaka, a još nerešenih pitanja
To da Bugarska ne daje Severnoj Makedoniji bezuslovnu podršku za otvaranje pregovora je zaključak saopšten juče posle konsultativnog sastanka bugarskog državnog vrha.
Bugarski predsednik Rumen Radev nakon tog sastanka juče je izjavio da nije zadovoljan radom Zajedničke komisije za istorijska i obrazovna pitanja Bugarske i Severne Makedonije, koja je pre dve godine počela da radi na pronalaženju rešenja za sporne momente iz zajedničke istorije Bugara i Makedonaca.
Komisija, formirana na osnovu Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji Bugarske i Severne Makedonije, na dosadašnjih šest sastanaka uspela je dogovoriti i vladama dve zemlje predložiti zajedničko praznovanje Svetog Kirila i Metodija, Svetog Klimenta, Svetog Nauma i srednjevjekovnog vladara, cara Samoila.
Takođe, dala je i preporuke o poboljšanju delova udžbenika istorije za šesti razred u Makedoniji i za peti razred u Bugarskoj koji se odnose na antički period.
Među preostalim neusaglašenim pitanjima je, uz ostalo, poreklo revolucionara Goce Delčeva, jer bugarska strana smatra da je on Bugarin, dok Makedonci insistiraju na tome da je Delčev makedonske nacionalnosti.
'Negacija makedonskog naroda'
Bugarska strana, ocenjuje za RSE univerzitetski profesor Lazar Lazarov, postavlja nerealne zahteve.
"Nisu sporni samo zahtevi o Gocetu Delčevu, Janetu Sandanskom i Klimentu Ohridskom, radi se o negaciji makedonskog naroda kao naroda ili o prisvajanju. Takvo prijateljstvo ne ide u interesu dobrosusedskih odnosa. Stalno pričaju da smo mi izmišljena nacija posle 1944, 1945. godine. I Grci nas ucenjuju, ali nisu postavili kao uslov identitet i jezik, koji su specifikumi za svaku naciju", Lazarov.
Iako je bugarski premijer Bojko Borisov izjavio da "Bugarska neće sebi dozvoliti da u istoriji bude zapisana kao država koja je blokirala Makedoniju na putu ka EU", podsetio kako ipak postoji 71 instrument da to uradi prilikom otvaranja poglavlja u pregovorima.
Ambasador Halili smatra kako su izjave bugarskih državnika delimično namenjene za unutrašnju upotrebu i dobijanje političkih poena na domaćem terenu, ali da ni Radev, a niti Borisov nemaju konkretne koristi od toga u ovom trenutku.
"Njihovi izbori nisu sutra ili krajem meseca, već je jasno da oni vodu teraju na svoj mlin. Od trenutka kada su se saglasili da potpišu dogovor (Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji Bugarske i Severne Makedonije, op.a.), očekuje se da se ponašaju kao što su se dogovorili i da u hodu rešavaju probleme, ali svakako možemo očekivati da se u hodu javljaju i prepreke", smatra Halili.
Privrednici ozbiljno zabrinuti
U međuvremenu, Bugarsko-makedonska i Makedonsko-bugarska privredna komora su izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog sve većeg politiziranja činjenica u zajedničkoj balkanskoj istoriji obe zemlje.
U njihovom zajedničkom saopštenju se navodi da i pored potpisivanja Dogovora o prijateljstvu između dve države i organizovanja ekonomskog foruma u Skoplju, na kome je bila predstavljena Bela knjiga, odnosno Mapa puta za saradnju u stvaranju bolje biznis klime, ipak statistika pokazuje da ekonomska saradnja dve države beleži pogoršanje.
Facebook Forum