Odluka Bugarske da poveća takse za tranzit ruskog gasa gasovodom "Balkanski tok" kroz tu zemlju uticaće na njegovu cenu, izjavio je direktor javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajtović.
"Da li bi se (plaćanje takse) odrazilo na potrošače u Srbiji, zavisi od toga šta Vlada Srbije proceni. Nećemo gledati samo cenu gasa, već i privredni rast, radna mesta, da li može stanovništvo to da plati", rekao je Bajatović 19. oktobra, prenosi Beta.
Bugarska je krajem prošle nedelje uvela dodatne takse na uvoz i transport ruskog gasa u iznosu od 20 bugarskih leva (oko 10 evra) po megavat/času.
One su stupile na snagu 13. oktobra.
Procene su da bi Bugarska od taksi prihodovala milijardu evra godišnje.
Bajatović smatra je povećanje tranzitne takse "strašna situacija za celu jugoistočnu Evropu".
"Time su prekršena sva tržišna pravila i uvedena diskriminatorna mera i ispada da potrošači u Srbiji i Mađarskoj treba da pune bugarski budžet", rekao je direktor Srbijagasa, preduzeća koje ima dominantnu ulogu na domaćem tržištu.
Srbija i Mađarska tvrde da će oporezivanje Bugarske "dramatično" povećati cenu gasa koja se isporučuje tim zemljama.
Najavile su da će tražiti zajednički odgovor Bugarske i Evropske unije (EU).
S druge strane, premijer Bugarske Nikolaja Denkova kaže da cilj novih taksi nije povećanje cena gasa za Srbiju i Mađarsku, već smanjenje profita Gasproma.
"Bugarska ima pravo da uvede taksu na uvoz i tranzit ruskog gasa", rekao je Denkov 16. oktobra, preneo je bugarski servis RSE.
Bugarska ne uvozi gas iz Rusije od aprila 2022. nakon što je odbila zahtev Moskve da plaća taj energent u rubljama dva meseca nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
Ipak, ostala je tranzitna zemlja za ruski gas do Srbije, Mađarske i drugih država Evrope.
Srbija i Mađarska gasovodom Turski tok preko Bugarske i dalje uvoze značajne količine tog energenta iz Rusije.
Obe države u značajnoj meri zavise od ruskog gasa i imaju dugoročne ugovore sa ruskim Gaspromom.
Ta energetska kompanija se ne nalazi pod sankcijama EU.
Gasprom se ovim povodom nije oglašavao.
I zvanični Beograd i Budimpešta održavaju bliske odnose sa Moskvom i nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Srbija, iako država kandidat za članstvo u EU, nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, na šta su u više navrata pozivali i Brisel i Vašington.
