Britanski premijer Kir Starmer (Keir) predstavio je u nedelju plan u četiri koraka koji je dogovoren na samitu s evropskim liderima i najvišim predstavnicima NATO-a i EU za podršku Ukrajine i da pokaže da ostaju ujedinjeni pred ruskom agresijom.
Britanski lider je rekao da je "vreme za delovanje" Evrope u obezbeđivanju bezbednosti Ukrajine, podržavši svoj poziv na samitu u Londonu obećanjem 1,6 milijardi funti (dve milijarde dolara) u finansiranju izvoza za isporuku 5.000 raketa protivvazdušne odbrane Kijevu.
Na samitu je dogovoreno da se vojna pomoć Ukrajini mora nastaviti, da Kijev mora biti za stolom tokom pregovora s Rusijom, da Evropa radi na odvraćanju bilo kakvih budućih ruskih poteza protiv Ukrajine i formiranje "koalicije voljnih" koja će braniti i garantovati mir u Ukrajini posle postizanja sporazuma.
"Danas smo na istorijskoj raskrsnici", rekao je Starmer na konferenciji za novinare posle samita 19 lidera iz Evrope, Kanade i NATO-a.
"Ovo nije trenutak za još razgovora – vreme je da delujemo i ujedinimo se oko novog plana za pravedan i trajni mir", dodao je Starmer.
Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekli su da su spremni da pošalju svoje trupe u Ukrajinu kako bi pomogli primirju koji bi eventualno dogovorili Kijev i Moskva.
Francuski list Figaro (Le Figaro) preneo je da je Makron rekao da će dve zemlje takođe predložiti jednomesečno "ograničeno" primirje "u vazduhu, na moru" budući da bi bilo teško brzo primeniti puni mirovni sporazum s obzirom na dužinu linije fronta koja prolazi kroz istok i jug Ukrajine.
Samit je dobio na novom značaju posle katastrofalne posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu ranije ove nedelje i sve veće zabrinutosti oko posvećenosti SAD evropskoj odbrani pod predsednikom Donaldom Trampom (Trump).
Starmer je istakao da veruje da Vašington ostaje "pouzdan saveznik" koji želi da vidi trajni mirovni sporazum kojim bi se okončala ruska invazija u Ukrajini, koja je sada u četvrtoj godini.
SAD nisu učestvovale u razgovorima u Londonu. Samit je planiran pre nego što su se Zelenski i Tramp sukobili na izuzetno napetom sastanku u Ovalnoj kancelariji u petak.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i italijanska premijerka Đorđa Meloni (Giorgia) su bili među evropskim liderima koji su se pridružili Starmeru i Zelenskom na razgovorima u Londonu.
Uoči konferencije, Starmer je razgovarao s italijanskom premijerkom Melonijem, koja bi mogla da bude od značaja u pokušajima Evrope da ubedi Vašington u potrebu da podrži Ukrajinu.
Ona je verna pristalica Ukrajine, ali je takođe ideološki bliska Trampu i on je za nju imao tople reči pohvale.
Govoreći pored Starmera, Meloni je rekla da bi London i Rim mogli da "igraju ključnu ulogu u izgradnji mostova" posle sukoba u Ovalnoj kancelariji, dodajući da je "veoma, veoma važno" da zapadni partneri izbegnu raskol.
Na samitu su učestvovali i kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau), turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte), predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa).
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da SAD i Evropa treba da pokažu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da "Zapad nema nameru da kapitulira pred njegovom ucenom i agresijom".
Dan uoči konferencije, Starmer je primio Zelenskog u svojoj rezidenciji u Dauning strit, posle čega je usledila najava zajma Ukrajini od 2,26 milijardi funti (2,84 milijarde dolara).
Zelenski je posle na društvenim mrežama rekao da će zajam biti otplaćen prihodima od zamrznute ruske imovine.
Oživljavanje odnosa Tramp-Zelenski je bila ključna stavka na dnevnom redu samita s liderima koji su tražili put za obnavljanje odnosa nakon što je Predsednik SAD rekao da bi Zelenski mogao da se vrati u Belu kuću "kada bude želeo mir".
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lejen rekla je posle skupa da je Evropa spremna da sa SAD brani demokratiju i da brani princip da postoji vladavina prava da se ne može napadati susedna zemlja ili silom menjati granice.
"U našem zajedničkom interesu je da sprečimo buduće ratove", dodala je ona.
Zelenski je odbio da se izvini zbog prekida razgovora u Beloj kući, ali je rekao da veruje da se odnos sa SAD ipak može spasiti.
I pre posete Zelenskog Vašingtonu, evropski lideri su iskazali sve veći osećaj urgentnosti da se pokažu relevantnim za Trampovu administraciju.
To je podstaknuto izjavama visokih američkih zvaničnika koji su sugerisali da Evropa neće biti direktno uključena u mirovne pregovore u Ukrajini, kao i zbog znakova otopljavanja veza SAD s Moskvom.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u međuvremenu optužio evropske zemlje da "traže 'nastavak banketa' u vidu rata".
On je, kako su preneli ruski mediji u nedelju, pohvalio Trampa kao "pragmatičara".
"Njegov je slogan: zdrav razum", rekao je Lavrov.
Prethodni krizni razgovori prošle nedelje u Parizu bili su fokusirani na to da li bi Evropa mogla da prikupi kredibilnu vojnu silu koja će se rasporediti u Ukrajinu posle prekida vatre ili mirovnog sporazuma, kao i na dugoročniji cilj obećanja da će povećati potrošnju na odbranu.
Postignut je određeni napredak, ali nije bilo odlučne najave. Izazov za londonske razgovore, posle debakla u Ovalnoj kancelariji, bio je da se postigne nešto opipljivije i impresivnije.
Pored toga, neki evropski lideri daju naznake da je reč o nečemu više od pokazivanja svog značaja Vašingtonu. Umesto toga, radi se o pripremi za mogući scenario u kojem se ne mogu osloniti na bezbednosni kišobran SAD.
Lider nemačkih konzervativaca Fridrih Merc (Friedrich) koji će izvesno biti kancelar posle nedavnih izbora izjavio je pre nedelju dana da Evropa treba da ostvari "nezavisnost" od SAD.
Posle posete Zelenskog u Vašington, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) rekla je da će podržati mere za pomoć Ukrajini da se "odupre agresiji Rusije čak i ako SAD povuku podršku".
"Evropa stoji pred istorijskim testom", rekao je češki premijer Petr Fiala u subotu. "Mora da brine o sopstvenoj bezbednosti".
Zelenski bi u nedelju takođe trebalo da se sastane sa britanskim kraljem Čarlsom Trećim.
Iako britanski monarh ima samo simboličku ulogu, sastanak je na neki način slanje političke poruke Vašingtonu.
Starmer je Trampu preneo poziv kralja da dođe u istorijsku drugu državnu posetu Velikoj Britaniji, što se smatra ključnim momentom posete britanskog premijera Vašingtonu u četvrtak.
Prijem Zelenskog kod kralja naglašava britansku podršku njemu i želju da bude kao most i mirotvorac između Vašingtona i Kijeva.
Istaknute ličnosti u Velikoj Britaniji koje su bliske Trampu pozvale su ga da ne spaljuje mostove sa Zelenskim.
Najdžel Faraž (Nigel Farage), lider stranke Reform UK i glasni Trampov pristalica, rekao je: "Ovo nije kraj priče, daleko od toga. Mirovni sporazum je od suštinskog značaja, a Ukrajini su potrebne prave bezbednosne garancije“.
Bivši premijer Boris Džonson (Hohnson) rekao je: "Najbolji put napred sada je da se sporazum o mineralima potpiše što je pre moguće. Još uvek postoji put ka miru."
Sporazum o mineralima je trebalo da bude velika diplomatska nagrada posete Zelenskog u Vašington, najavljujući obnavljanje odnosa sa SAD.
Te velike nade su pretrpele težak udarac, pa lideri u Londonu očajnički traže odgovor.
