Tokom sastanka ministara energetike i saobraćaja Zapadnog Balkana koji je održan u Briselu, potvrđen je dogovor o aktivnostima na uspostavljanju regionalnog tržišta električne energije. U radu skupa učestvovali su ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović i zamjenik ministra komunikacija i transporta, Saša Dalipagić.
Ministar Šarović je potpisao Međunarodnu energetsku povelju, čime je ozvaničeno pristupanje BiH ovom međunarodnom dokumentu iz oblasti energetike. "Ima nekoliko otvorenih pitanja za BiH koje treba riješiti u narednom periodu", izjavio je Šarović za naš program.
RSE: Gospodine Šaroviću, Vi ste imali sastanak sa komesarom za proširenje, Johannesom Hahnom.
Šarović: Sastanak sa njim i njegovim saradnicima. Teme cjelodnevnog susreta bile su transportne infrastrukture i energetika, priprema za samit u Parizu 4. jula ove godine i, rekao bih, prepreke i otvorena pitanja koje stoje pred svakom od zemalja, konkretno pred Bosnom i Hercegovinom – koje su to prepreke da se odlični projekti implementiraju na ovom samitu, na najvišem nivou, polovinom ove godine.
RSE: Možete li nam reći koje su to prepreke?
Šarović: Kada je u pitanju transport, neophodno je da se usvoji transportna strategija, to je jedan od važnih preduslova. Kada je u pitanju energetika, postoji nekoliko otvorenih pitanja iz paketa tzv. soft, blagih mjera, koje bi trebala Bosna i Hercegovina da implementira. U najkraćem, da kažem da se radi o regulisanju i otvaranju regionalnog tržišta električne energije. Neophodno je da usvojimo i zakon o prenosu, regulatoru i tržištu električne energije. Ovo je bila prilika, izvijestio sam gospodina Hahna da je Bosna i Hercegovina tu napredovala i da imamo već usaglašen zakon koji bi uskoro trebao da uđe u proceduru. Jedno od važnijih pitanja je svakako i gasna regulativa. U tom smislu potrebno je da se na državnom nivou obezbijede, regulišu ili definišu minimalne funkcije, što je na neki način od strane Bosne i Hercegovine započeto da se implementira formiranjem posebnog tijela i, rekao bih, nedavnog dogovora o tome šta bi to bila funkcija na državnom nivou. Tu ima i nekih drugih pitanja. U svakom slučaju, pomno će se pratiti napredak svake od zemalja, tako i Bosne i Hercegovine. Moguće je da bude prije Pariza još jedan skup, možda u maju ili junu.
RSE: To sam Vas htio pitati – zbog te provjere prije Pariza, još jedan skup da bi se provjerilo ovo što treba BiH da uradi. Može li to Bosna i Hercegovina da uradi?
Šarović: Evo, da kažem da smo usvojili zajedničku izjavu kojom smo se obavezali da ćemo da radimo na implementaciji 'soft' mjera. U svakom slučaju, mislim da su prisutni, posebno gospodin Hahn, konstatovali da je poslije višegodišnjeg zatišja Bosna i Hercegovina ipak ostvarila napredak. Nisu to koraci od sedam milja, ali je zaista napredak koji ohrabruje. Ja sam uvjeren da možemo napraviti iskorak u naredna dva, tri mjeseca. Ne mogu, naravno, da obećam, s obzirom na složenost donošenja odluka kod nas, da ćemo sve uraditi, ali da ćemo napraviti još jedan progres, ja sam uvjeren. Ima dovoljno pametnih ljudi u zemlji koji će shvatiti da je neophodno da pravimo kompromise i da po ovom pitanju napredujemo, kako bi nam bili dostupni važni projekti za zemlju, ali i regionalni projekti koji će biti u fokusu u Parizu.
RSE: Šta se očekuje u Parizu, ako bude sve u redu?
Šarović: Mi ćemo ovih sedmica i mjeseci raditi na definisanju prioritetnih projekata. Kada je u pitanju energetika, regionalnih ukupno ima 35, nekoliko od njih je Bosne i Hercegovine i njenih susjeda; vidjećemo koji će biti najspremniji, ali paralelno s tim pratiće se i napredak u ovom zakonodavstvu.
