Bramerc traži istragu o jatacima

Zvaničnici u Beogradu ćute na kritike glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca da vlasti u Srbiji ne sprovode ozbiljnu istragu o jatacima u skrivanju haških optuženika pre svih Ratka Mladića i Gorana Hadžića koji su poslednji uhapšeni. Poznavaoci prilika u Srbiji podsećaju da je za mnoge odluke ključna reč politička volja.

Bombastična obećanja srpskih vlasti nakon hapšenja Mladića da će biti otkriveni njegovi pomagači ostala su, barem do ovog trenutka, samo prazne reči.

Zato glavni haški tužilac u poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti zarad hapšenja i
dvojice preostalih haških begunaca nije zaboravio njihove pomagače, ljude zbog kojih su haški begunci, poput Mladića i Hadžiča, godinama bili na slobodi.

Predstavnik Serža Bramerca Aleksandar Kontić kaže za RSE da tužilac očekuje rezultate istrage o jatacima.

„O tome kako su optuženi koji su bili u bekstvu, uključujući Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uspevali da izbegnu pravdi toliko mnogo godina. Takođe je rekao da je tokom svoje poslednje posete Beogradu video da se vrlo malo na tome radilo i rekao je da u sledećem periodu očekuje da se više uradi po tom pitanju“, navodi Kontić.

No, da li zbog toga što istraga o jatacima nije uslov Srbiji za evropske integracije tek srpske vlasti misle da oko toga više ne treba da polažu račune haškom tužiocu.

Uoči poslednje posete Serža Bramerca Beogradu predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da istraga o skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića treba da bude predmet državnih organa Srbije, a ne "nekoga sa strane".

“Mislim da to treba da bude unutrašnja stvar za istragu koju ćemo mi voditi zbog nas samih, a ne zbog bilo koga u međunarodnoj zajednici”, rekao je on.

Odgovornih prema sudskim presudama za skrivanje haških optuženika sada je tek nekolicina. U slučaju za skrivanje haškog optuženika Stojana Župljanina sud je prihvatio sporazum o priznanju krivice između šestorice optuženih i Tužilaštva za ratne zločine, koji su osuđeni na uslovne kazne ili kućni pritvor.

Famozna politička volja

Apelacioni sud u Beogradu je letos vratio na ponovno suđenje pomagače u bekstvu Ratka Mladića koji su prvobitno bili oslobođeni. Među njima je i Stanko Ristić, nekadašnji pilot Vojske Jugoslavije koji za RSE negira da je učestvovao u skrivanju Mladića tvrdi da nijedan validan dokaz protiv njih nije iznet.

„Niko nije upro prstom na nas da kaže oni su to uradili ili nisu uradili“, tvrdi Ristić.

Na pitanje kako su onda došli do njegovog i imena ostalih koji se sumnjiče za pomaganje Mladiću Ristić kaže da ne zna.

„Verovatno preko Đoge Jovana. Svi smo mi bili prijatelji pokojnog Đoge Jovana. On je bio zadužen za vojnu saradnju između Ministarstva odbrane Vojske Republike Srpske i Ministarstva odbrane Srbije ili tadašnje Jugoslavije, šta je već bilo. Koja je svrha, koji je smisao jurenja i da je sve istina to što oni kažu, ko je jurio jatake od Gotovine ili nekog drugog haškog optuženika“, kaže Ristić.

Osim što niko nije odgovarao za pomaganje u skrivanju Mladića nikada se nije saznalo ko je dojavio Goranu Hadžiću da je izdat nalog za njegovo hašenje nakon čega je on pobegao.

Kao što se ne zna ni ko je Radovanu Karadžiću omogućio izdavanje lažne lične karte na ime Dragana Dabića. Zbog sumnje da je skrivao Ratka Mladića tužilaštvo je više puta saslušavalo Acu Tomića, bivšeg načelnika Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije i bliskog saradnika nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice.

Ovaj slučaj nije još dobio epilog a prema službenoj belešci jednog tužioca još 2006. su mnogi svedoci tokom istrage jasno rekli da su Mladićevo skrivanje organizovali između ostalih i nekadašnji načelnik Generalštaba Nebojša Pavković i Aco Tomić ali da im je nakon sastanka sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem naloženo da povuku zahtev za proširenje istrage protiv ovih lica.

Da se neke stvari nisu promenile govori Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava koji kaže da je u Srbiji jedna od ključnih reči politička volja.

“I u mnogim segmentima, gde bi trebalo društvo da se razvija i pokazuje neke napretke, stvari se dešavaju tek kad se stvori ta famozna politička volja. Šta to konkretno znači, da li su to neke državne strukture koje ometaju procese, u ovom slučaju istrage povodom jataka koji su skrivali brojne haške begunce toliki niz godina, mi u ovom trenutku ne možemo da znamo. Tu naravno veliki uticaj imaju i vojne službe bezbednosti to jest verovatno neki delovi koji nažalost nisu na adekvatan način reformisani, a i cela ta struktura koja je bila izražena u tom periodu kada su skrivani optuženici, i koja je nama stvarno delovala kao paralelna struktura moći u Srbiji”, zaključuje Antonijević.

Srbija se u međuvremenu nateže sa međunarodnom zajednicom kako bi ispunila novi set uslova vezan za Kosovo kako bi napredovala put EU.