Evropska komisija potvrdila je da je pet partnera sa Zapadnog Balkana uspešno podnelo zahteve za isplatu sredstava u okviru Plana rasta.
Iz pres-službe Evropske komisije potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa da Bosna i Hercegovina još nije u mogućnosti da podnese izveštaj, jer se čeka ratifikacija Sporazuma o Instrumentu za reforme i rast i Sporazuma o zajmu.
Kosovo je svoj izveštaj dostavilo neposredno pre isteka roka, 15. jula u ponoć. Reč je o prvom izveštaju koji je Priština podnela u okviru ovog mehanizma, budući da je zbog institucionalne krize kasnila sa ratifikacijom neophodnih sporazuma sa Evropskom unijom.
Izvori RSE iz Evropske komisije istakli su da evropski zvaničnici nisu očekivali nikakav dokument iz Sarajeva, budući da je Bosna i Hercegovina jedina zemlja koja nije usvojila Reformsku agendu, pa samim tim nije potpisala ni sporazume o finansiranju i zajmu.
Nakon prijema izveštaja država, Evropska komisija će proceniti dokle su zemlje stigle sa sprovođenjem reformi.
"Nakon prijema izveštaja, Komisija će oceniti sprovođenje odgovarajućih reformskih koraka i doneti odluku o isplati odgovarajućih sredstava", izjavio je 15. jula za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
Princip isplate zasniva se na učinku: zemlja korisnica podnosi izveštaj o sprovođenju svakog reformskog koraka, svaki korak ima određenu novčanu vrednost, Evropska komisija procenjuje stepen njegove realizacije i u skladu s tim odlučuje koliki će iznos biti isplaćen.
Trideseti jun obeležio je istek roka za četvrti izveštajni period za ispunjenje reformskih koraka u okviru Plana rasta.
Pored toga, 30. jun 2026. označio je istek takozvanog grejs perioda koji je Evropska komisija odobrila za reformske korake koji su prvobitno trebalo da budu završeni sredinom 2025. godine.
Za reformske korake čiji su rokovi bili kraj 2024. i kraj 2025. godine, odgovarajući grejs periodi ističu kasnije tokom 2026.
Osim što postoje razlike između zemalja regiona u stepenu sprovođenja reformskih koraka, postoje i razlike u dosadašnjim isplatama Evropske komisije.
Do sada su Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora uspešno ostvarile pravo na tri redovne isplate sredstava iz Plana rasta Evropske unije.
Srbija je dobila samo jednu isplatu.
Kosovo i Bosna i Hercegovina nisu primili nijednu redovnu isplatu.
BiH je čak izgubila više od 100 miliona evra zato što nije blagovremeno usvojila Reformsku agendu.
Priština je dobila samo sredstva iz predfinansiranja, koja predstavljaju sedam odsto ukupno alociranih sredstava za ovu zemlju.
Ukupan budžet Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan iznosi šest milijardi evra za period 2024–2027.
Od toga su dve milijarde bespovratna sredstva, dok četiri milijarde čine povoljni krediti.
Sredstva su raspodeljena prema dva osnovna kriterijuma – broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika.
Evropska komisija je kombinovala ove pokazatelje kako bi utvrdila proporcionalni ključ raspodele među šest korisnica, vodeći računa da veće zemlje dobiju veći ukupni iznos, uz uvažavanje njihovih ekonomskih potreba.
U skladu sa tim kriterijumima, Srbiji je namenjeno 1,58 milijardi evra, Bosni i Hercegovini 976,6 miliona evra, Albaniji 922,1 milion evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, a Crnoj Gori 383,5 miliona evra.