Bolivijske privremene vlasti su uspostavile vazdušni most u cilju dopremanja osnovnih potrepština u glavni grad La Paz, u kome nedostaju hrana i gorivo zbog blokada na putevima koje su postavile pristalice bivšeg predsednika Eva Moralesa koji je podneo ostavku pod pritiskom da je lažirao izbore.
Tokom vikenda viđeni su dugi redovi ispred prodavnica, a stanovnici siromašnih predgrađa La Paza su primorani da zbog nestašice goriva kuvaju na šporetima na drva. Ministar Herhes Justinijano je najavio da će slična akcija snabdevanja biti pokrenuta i u drugim gradovima.
U međuvremenu, zbog sukoba krajem prošle sedmice vojske i policije sa Moralesovim pristalicama u kojima je poginulo devet ljudi a oko sto povređeno, produbljena je politička kriza u Boliviji čija je budućnost neizvesna.
Pojedine Moralesove pristalice su naoružane bazukama kućne izrade, pištoljima i granata.
Morales je nazvao operaciju vojske i policije "zločinom protiv čovečnosti", tvrdeći da je u pomenutim sukobima poginulo 24 lica! U nemirima posle izbora 20. oktobra poginule su 23 osobe.
Pojedini sindikati koji okupljaju uzgajivače koke zatražili su od privremene predsednice Bolivije Žanin Anjes da podnese ostavku do ponedeljka u ponoć. Međutim, mnoge države, uključujući SAD, priznale su privremenu vladu.
Ambasador Evropske Unije(EU) u Boliviji Leon de la Tore, sastao se sa Anjesovom tokom vikenda ponudivši podršku kako bi se osiguralo održavanje "kredibilnih izbora…po najstrožim međunarodnim standardima".
Ona je izjavila u nedelju da će uskoro raspisati "transparentne" izbore što bi trebalo da pomogne obnovi "demokratskog kredibiliteta" zemlje. Prema zakonu, novi izbori treba da se održe u roku od 90 dana.
Anjesova, bivša potpredsednica Senata koja se proglasila šefom države pošto su potpredsednik Bolivije i čelnici donjeg i gornjeg doma parlamenta podneli ostavke, nastoji da raskine sa levičarskim nasleđem bivšeg predsednika. Tako je vlada izmenila ime lista pod državnom kontrolom "Promene" u "Bolivija".
Nove vlasti su zatražile od predstavnika Venecuele da napuste La Paz, optužujući njihovog levičarskog predsednika Nikolasa Madura kao i Kubu da podstiču nemire nakon Moralesove ostavke.
Neizvesna budućnost
Žan Arnolt (Jean Arnault), izaslanik Ujedinjenih nacija, pozvao je obe strane da učestvuju u razgovorima ove sedmice u cilju prevazilaženja krize.
Prethodno je visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašele (Michelle Bachelet) upozorila da nasilje može "da se izmakne kontroli".
"Nedavna ubistva rezultat su nepotrebne i prekomerne upotrebe sile policije i vojske", rekla je Bašele, koja je pozvala privremenu Vladu da poštuje odredbe međunarodnog prava i garantuje bezbednost svih građana Bolivije.
Morales je podneo ostavku 10. novembra i potom pronašao utočište u Meksiku nakon masovnih protesta građana koji su tvrdili da je prvi krug izbora, na kojima je proglašena njegova pobeda, bio nereguralan.
Ishod izbora dovela je u pitanje i Organizacija američkih država (OAS), koja je saopštila da se radilo o "čistoj manipulaciji" zatraživši njihovo poništavanje.
Morales je proglasio vanredno stanje i optužio opoziciju da pokušava da izvede državni udar, ali je prihvatio da se izbori ponove. Međutim, njegov glavni rival Karlos Mesa je smatrao da Morales ne bi trebalo da na njima učestvuje.
Državni udar ili povratak demokratije?
Potom je načelnik štaba oružanih snaga general Vilijam Kaliman zatražio od Moralesa da se povuče u interesu mira i stabilnosti.
Pristalice bivšeg predsednika su okarakterisale zahtev vojske kao "puč", dok su pristalice opozicije to dočekale kao "povratak demokratije".
"Da li je situacija zabrinjavajuća? Da, uvek je loše kada se vojska umešta, ali je zaista pogrešno to nazvati državnim udarom," kazao je za "Gardijan" (The Guardian) Džim Šulc (Jim Shultz), izvršni direktor bolivijskog demokratskog centra.
“Ali, previše je i retorike sa desnice, koja govori kao da se vratila na vlast na demokratskim izborima. To je zabrinjavajuće," dodaje Šulc.
Morales - pragmatični idealista
Do skora je Morales izgledao kao unikatni političar - pragmatični i efikasni idealista, kako ga opisuje "Gardijan". Ovaj bivši uzgajivač koke, došao je na vlast 2006. godine na "ljubičastom, levičarskom talasu" u Latisnkoj Americi u prošloj deceniji, zalažući se za iskorenjivanje siromaštva. U ostvarenju tog nauma išlo mu je u prilog što Bolivija poseduje druge po veličini rezerve prirodnog gasa na ovom kontinentu.
Međutim, za razliku od bivšeg venecuelanskog lidera Huga Čaveza koji je trošio ogroman novac na neodržive projekte, Morales je uspeo da podigne najsiromašniju zemlju u Latinskoj Americi u najbrže rastuću ekonomiju, prepolovivši broj ekstremnog siromašnog stanovništva.
Kao prvi predsednik iz redova starosedelaca - i prvi na celom kontinentu - omogućio je afirmaciju do tada marginalizovanog većinskog stanovništva. Iako je reformisao zemlju, odbio je da odgaji naslednika ili razmišlja o povlačenju.
"Nije imao bilo kakav interes da pripremi mlade lidere koji bi preuzeli ulogu," ističe Mark Gudejl (Goodal), profesor švajcarskog Univerziteta Lozana i stručnjak za Boliviju.
"Da je imao omogućio dostojanstvenu tranziciju vlasti, verovatno bismo imali novog lidera (iz njegovog 'Pokreta za socijalizam') i ljudi bi pozitivno pisali o njegovom nasleđu. Smatrali bi ga Nelsonom Mendelom Latinske Amerike," dodaje Gudejl.
Među demonstrantima protiv Moralesa bilo je mnogo pripadnika starosedelačkih grupacija koje su mu pomogle da dođe na vlast, ali su bili frustrirani zbog njegovog nelegitimnog pokušaja da je zadrži na poslednjih izborima.
Morales je i dalje veoma popularan. On zna iz ličnog iskustva šta je siromaštvo. Ostalo je bez četvoro od šestoro braće i sestara koji su preminuli još kao deca zbog neuhranjenosti i bolesti. Bioo je prinuđen da radi od pete godine poslove poput čuvanje lama. Kasnije je igrao futbal i svirao trubu.
U Boliviji ga doživljavaju kao harizmatičnu ličnost i poštuju zbog veštog upravljanja ekonomijom, ublažavanja nejednakosti i borbe za prava starosedelaca. Međutim, izgubio je deo pristalica jer se nije u dovoljnoj meri zalagao za zaštitu životne sredine i prava žena, uključujući borbu protiv nasilja u porodici.
Negovanje kulta ličnosti
Mnogi ga kritikuju i zbog negovanja, ili u najmanju ruku prihvatanja kulta ličnosti i skupocenih obeležja političara na vlasti - od muzeja posvećenog njemu u njegovom rodnom gradu, do izgradnje vladinog oblakodera sa helidromom i luksuznim predsedničkim apartmanom.
Morales je kritikovan i zbog neprihvatanja ustavnog ograničenja predsedničke funkcije na dva mandata, pa se u oktobru kandidovao po četvrti put.
Saopštavajući da podnosi ostavku, Morales je istakao da se odlučio na taj potez kako bi sprečio da njegovi sledbenici budu "zlostavljani i proganjani".
Anjesova, čiji je izbor potvrdio Ustavni sud, izjavila je za "Bi-Bi-Si" (BBC) da će Moralesu biti suđeno ukoliko se vrati u zemlju.
U svakom slučaju, Boliviji predstoji neizvesna budućnost s obzirom na duboke politički podele.
Nakon što je lider opozicije Luis Fernando Kamačo pozvao svoje pristalice nakon Moralesove ostavke da uklone barikade i okončaju proteste, započele su demonstracije uzgajivača koke koji podržavaju bivšeg predsednika Bolivije, a ističu da neće odustati dok se on ne vrati na vlast.
Za sada nije jasno kakvi su Moralesovi planovi. Po dolasku u Meksiko Siti je izjavio da će "nastaviti borbu", ali nije precizirao da li će to činiti iz Meksika ili planira da se vrati u Boliviju.
Doduše, u petak je u intervjuu Rojtersu pomirljivije izjavio da neće učestvovati na sledećim izborima.
Facebook Forum