Proces protiv bivše konzervativna bolivijske liderke Žanin Anjes (Jeanine Anez), koja je optužena za "genocid" zbog smrti demonstranata u sukobu s policijom u previranjima posle ostavke prethodnog predsednika Eva Moralesa, odražava duboku polarizaciju u Boliviji, ali i stavlja na test pravosudni sistem politički nestabilne južnoameričke zemlje, pišu svetski mediji.
Pokušaj samoubistva
Bivša liderka Bolivije pokušala je da sebi oduzme život u zatvoru, gde se nalazi zbog smrti 22 demonstranta dok je bila na vlasti, piše Tajms (The Times).
Do pokušaja samoubistva došlo je u subotu, 21. avgusta, dan pošto su tužioci 54-godišnju Anjes optužili za "genocid" zbog smrti demonstranata, u okviru istraga o zlostavljanjima koja su sprovodile bezbednosne snage pošto je u oktobru 2019. preuzela ulogu predsednika.
Anjes, bivša senatorka, uhapšena je u martu zbog optužbi da je bila deo puča za svrgavanje Moralesa, demokratski izabranog socijaliste. Ona, kako ističe Tajms, negira optužbe i tvrdi da je njeno hapšenje zlostavljanje i politički progon.
U oktobru prošle godine održani su izbori na kojima je ubedljivu pobedu odneo Luis Arse (Arce), Moralesov proteže. Arse je obećao da će kazniti optužene za izvođenje puča, dok se Morales vratio u Boliviju i preuzeo vođstvo socijalističkom partijom.
Advokat Anjes rekao je da je pokušaj samoubistva "vapaj za pomoć bivše predsednice" koja se, prema njegovim rečima "oseća veoma uznemireno", preneo je Rojters (Reuters).
Bolivijski ministar unutrašnjih poslova Eduardo del Kastiljo (Eduardo del Castillo) potvrdio je u subotu, 21. avgusta, da je Anjes pokušala da se povredi, ali da je sada u stabilnom stanju.
Anjes je prošle nedelje nakratko odvedena u zatvor iz bolnice, što je bila njena treća poseta bolnici za dve nedelje. Lekari su rekli da je imala pregled grudnog koša i da pati od hipertenzije. Kasnije je vraćena u zatvor.
Optužba za genocid
Bolivijsko tužilaštvo saopštilo je u petak, 20. avgusta, da je podnelo optužbu za "genocid" i druge zločine protiv bivše vršiteljke dužnosti predsednika, zbog smrti opozicionih demonstranata 2019, navodi Frans pres (Agence France-Presse).
Generalni tužilac rekao je da je pred bolivijskim Vrhovnim sudom pravde predstavio dokumente "protiv građanke Žanin Anjes", uključujući optužbe za "genocid", koja, prema krivičnom zakoniku Bolivije, predviđa kaznu od 10 do 20 godina zatvora.
Konzervativka Anjes došla je na vlast u novembru 2019. godine pošto je njen prethodnik i rival, bivši predsednik Evo Morales, podneo ostavku nakon nedelja protesta zbog njegovog kontroverznog reizbora na četvrti mandat.
On je pobegao iz zemlje posle istrage izbora koju je sprovela Organizacija američkih država (OAS) koja je i pronašla dokaze o prevari.
Posle izbora, najmanje 37 ljudi je poginulo u nasilju između pristalica i protivnika Moralesa, kao i između demonstranata i bezbednosnih snaga. Većina smrtnih slučajeva dogodila se u sukobima Moralesovih pristalica i snaga bezbednosti posle bekstva socijalističkog lidera.
Konkretna optužba protiv Anjes povezana je s dva incidenta u novembru 2019. u kojima su poginule ukupno 22 osobe.
Generalni tužilac rekao je da su optužbe "provizorno klasifikovane kao genocid, nanošenje težih i lakših povrede i povreda posle kojih je usledila smrt".
Bolivijska opozicija tvrdi da u zemlji ne postoji podela vlasti i da su sudovi, izborno telo i javno tužilaštvo odani levičarskom predsedniku Arseu, koji je član Moralesovog Pokreta za socijalizam.
Međutim, ističe AFP, malo je verovatno da će optužba za genocid doći do suda, pošto Vrhovni sud mora od Kongresa da tražiti ovlašćenje da Anjes proglasi odgovornom za ono što se dogodilo. Za to ovlašćenje je potrebna dvotrećinska većina, a Moralesovi socijalisti, iako kontrolišu Kongres, nemaju potrebnu većinu.
Posle Moralesove ostavke, Anjes je imala najvišu funkciju u parlamentu i položila je zakletvu kao privremena predsednica, uprkos nedostatku kvoruma, pošto su poslanici Pokreta za socijalizam bojkotovali zasedanje.
Pod administracijom Anjes, Bolivija je u oktobru 2020. godine održala mirne, transparentne izbore na kojima je ubedljivo pobedio Arse. Kasnije je obećao da će krenuti za onima koje je optužio da su izvršili državni udar.
Anjes je uhapšena u martu 2021. zbog optužbi da je predvodila državni udar protiv Moralesa. Ona se takođe suočava s optužbama za terorizam, pobunu i zaveru. Njeno pritvaranje je naišlo na široku međunarodnu osudu.
Optužbe o 'sistemskim mučenjima'
Privremena vlada pod Anjes, prema novom izveštaju nezavisnih stručnjaka za ljudska prava, došla je na vlast zaobilazeći ustavna pravila za prenošenje predsedničke funkcije i progonila je protivnike "sistematskim mučenjem", dok su bezbednosne snage sprovodile "pogubljenja po kratkom postupku" u previranjima posle ostavke Moralesa 2019, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Izveštaj objavljen pre podizanja optužnice za genocid protiv Anjes, dosad je najopsežnije ispitivanje događanja oko spornih predsedničkih izbora 2019. godine, kada je Moralesov reizbor za četvrti mandat izazvao proteste podstaknute međunarodnim navodima o prevarama na izborima, što su, kako navodi AP, kasnije doveli u pitanje izborni stručnjaci iz inostranstva.
Izveštaj je urađen po nalogu nezavisnog tela za ljudska prava pri Organizaciji američkih država, prema sporazumu s privremenom vladom koju je predvodila Anjes.
Nalazi petočlanog panela o rasprostranjenim zlostavljanjima koja su sprovodile bezbednosne snage pod privremenom konzervativnom vladom verovatno će ohrabriti levičarske pristalice Moralesa i Arsea, koje dugo tvrde da je Anjes preuzela vlast pučem uz prećutnu podršku administracije Donalda Trampa (Trump), ocenjuje AP, dodajući da će takođe verovatno podriti navode administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) i drugih koji sugerišu da je zatvaranje Anjes politički motivisano.
Posle glasanja 2019. – na kojima je Morales zvanično pobedio s jedva dovoljno glasova da izbegne drugi krug glasanja – izborna misija OAS-a otkrila je brojne "nepravilnosti", uključujući postojanje skrivenih računarskih servera. Nalazi izborne misije OAS-a naveli su protivnike socijalističke vlade kojima su se pridružile oružane snage da izvrše pritisak na Moralesa da podnese ostavku.
Kasnije su istraživači s Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) doveli u sumnju tvrdnju OAS-a da je nagla promena u trendovima glasanja posle dužeg zastoja u objavljivanju rezultata ukazivala na prevaru.
Novi izveštaj, na osnovu osmomesečnog istraživanja koje je delimično finansirala vlada SAD, kako navodi AP, oprezan je kako ne bi podržao tvrdnje o državnom udaru protiv Moralesa, ali ipak dovodi u pitanje legitimnost dolaska na vlast Anjes, ukazujući da za njen izbor za šeficu senata, a zatim i privremenu predsednicu nije bilo kvoruma kako nalaže ustav Bolivije.
U izveštaju su takođe detaljno navedeni primeri prekomerne sile policije, uključujući upotrebu smrtonosne municije, za suzbijanje nenaoružanih pristalica Moralesa koji su preplavili ulice. Najmanje 20 ljudi je poginulo u dva incidenta koja su stručnjaci okarakterisali kao "masakre" koje su izvršile snage bezbednosti koje su delovale po dekretu koji je potpisala Anjes s garantovanjem amnestije za one koji rade na uspostavljanju javnog reda.
Izveštaj ističe duboku političku polarizaciju oko Moralesove promene ustava da traži četvrti mandat, duboko ukorenjeni rasizam protiv njegovih starosedelačkih sledbenika i tradicionalno slabih institucija kao otežavajuće faktore, ali, dodaje AP, posebno okrivljuje zvaničnike administracije Anjes za korišćenje sudova i snaga bezbednosti za napade na protivnike.
Pravosuđe Bolivije na testu
Proces za genocid protiv Anjes stavlja na test pravosudni sistem Bolivije, ističe Vašington post (The Washington Post), ukazujući da je konzervativna liderka postala simbol sve dublje polarizacije u Boliviji.
Za neke, ona je žrtva osvetničkog, politički motivisanog pravosudnog sistema pod njenim socijalističkim naslednikom, predsednikom Arseom, dok je za druge, podvlači list, ona uzurpatorka koja je izvela državni udar koji je s vlasti zbacio dugogodišnjeg predsednika Moralesa, a zatim predsedavala sistematskim kršenjima ljudskih prava.
Pitanje da li i kako procesuirati odgovorne za nasilje koje je usledilo posle Moralesove ostavke i bekstva iz Bolivije, uključujući oružanu paljbu policije kada je poginulo najmanje 20 ljudi, a 98 povređeno, testira ovu politički nestabilnu južnoameričku zemlju, piše Vašington post.
Za kritičare Anjes, izveštaj po nalogu OAS-a pružio je jasne dokaze za optužbe protiv bivše privremene liderke, ali, čak i dok su međunarodne grupe za ljudska prava i Stejt department SAD zahtevali istragu o navodima OAS-a, mnogi sumnjaju da je pravosudni sistem Bolivije sposoban za vođenje nepristrasnog slučaja protiv bivše predsednice.
Facebook Forum