Naš interes na Zapadnom Balkanu bazira se na našem ekonomskom interesu u regionu nasuprot odgovoru na uticaj bilo koje države, izjavio je Adam Boler (Boehler), izvršni direktor američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) na konferenciji za medije 1. oktobra u Briselu, nakon što je sa delegacijom Sjedinjenih Američkih Država posetio Kosovo, Srbiju, Grčku, Izrael i Maroko.
Boler je izjavio da za razliku od finansiranja koje dolazi iz Kine i koje za sobom vuče dodatno uslovljavanje, ulaganja SAD u javni i privatni sektor u državama Zapadnog Balkana za cilj imaju podršku suverenitetu tih država.
‘Kineski pristup kao neokolonijalni’
“Jedno od pitanja u vezi sa kineskim finansiranjem jeste da ono uvek dolazi sa dodatnim uslovima. Kinezi ne investiraju u region zbog svoje dobre volje ili iz dobročinstva. Oni investiraju kao povlašćeni i nadmoćni igrač”, izjavio je Boler i dodao:
“Probali smo to i funkcionisalo je dobro pre više stotina godina za vreme kolonijalizma, ali verujem da je kineski pristup neka vrsta neokolonijalizma.”
Boler je naveo da kao svetski lider SAD treba da podstiče i vodi samostalno, ne da odgovara na [uticaj] bilo koje države.
Prema njegovim rečima, za DFC je važno da ostvari ulogu kao alternativa investicijama u projekte koje ostvaruju same države.
Kineske investicije u Srbiji od 2010 do 2019.
DFC zajedno sa EU na infrastrukturnim projektima u Srbiji i na Kosovu
Kada je reč o infrastrukturnim projektima u koje je DFC zainteresovan da ulaže, direktor Kancelarije DFC za Zapadni Balkan Džon (John) Jovanović navodi da su konkretni razgovori o Autoputu mira i železničkoj trasi Beograd – Priština.
„Naš pristup biće da proširimo alate i resurse za obe države“, naveo je Jovanović na istoj konferenciji za medije i dodao da se razmatraju i predlozi ministra finansija Srbije Siniše Malog, koji se odnose na kreditne linije za mala i srednja preduzeća.
Boler nije mogao da govori o tačnom iznosu novca koji će biti namenjen regionu za projekte, jer to zavisi od predloga koji će im biti podneti.
Na pitanje da se osvrne na izjave zvaničnika Evropske unije (EU) da briselske institucije već finansiraju neke projekte koji se spominju u dokumentima koji su potpisani u američkoj prestonici 4. septembra, Boler odgovara:
“Srećni smo da budemo partneri sa našim saveznicima. Investiramo dosta rame uz rame sa saveznicima u Evropi i veoma smo srećni što to radimo, jer je moja briga broj jedan nezavisnost, snaga i suverenitet tih država a ne da budu u podređenom položaju i padnu pod uticaj kroz investicije.”
‘Ekonomska saradnja umesto starih problema’
Boler je čestitao liderima Srbije i Kosova na spremnosti da prošlost i teška pitanja ostave po strani, kako bi radili na ekonomskoj normalizaciji u regionu.
“Može biti veoma teško okrenuti se od prošlost i starih problema, ali lideri Kosova i Srbije su prepoznali da ovo nije igra u kojoj jedni gube od drugih. Otvaranje ekonomske saradnje doprinosi interesima oba naroda, stvara radna mesta i okruženje u kome ljudi govore o prednostima svake države, a ne o starom konfliktu”, rekao je Boler.
Kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), otvorena je 22. septembra u Beogradu, nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić sa specijalnim izaslanikom predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za dijalog Srbije i Kosova Ričardom Grenelom (Richard Grenell) i izvršnim direktorom DFC-a Adamom Bolerom.
Delegacija Vlade SAD prethodno je posetila Prištinu. Izvršni direktor DFC Adam Boler i premijer Kosova Avdulah Hoti (Avdullah) tada su u Prištini potpisali zajedničku izjavu u kojoj, kako je navedeno, pozdravljeno „ekspeditivno zaključivanje novog sporazuma o podsticaju investicija između Kosova i SAD-a“.
Infrastrukturni projekti, za čiju će realizaciju podršku pružiti DFC, deo su sporazuma o ekonomskoj normalizaciji koje su u Vašingtonu 4. septembra sa SAD potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije je za Radio Slobodna Evropa (RSE) navelo 22. septembra da “vrednost infrastrukturnih projekata koji su značajni za povezivanje Beograda i Prištine iznosi oko 3,7 milijardi evra“.
Kako je navelo ministarstvo, do sada je obezbeđeno finansiranje za prvu deonicu autoputa Niš-Merdare-Priština dugu 33 kilometra od Niša do Pločnika, a sa DFC-jem će se razgovarati o izgradnji ostalih deonica.
