U Skupštini grada u četvrtak je održana komemoracija povodom smrti nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Bogdana Bogdanovića, koji je bio poznata i kao izuzetan arhitekta, čiji se radovi nalaze u preko 40 gradova nekadašnje SFRJ.
Bogdan Bogdanović, koji je bio i profesor na Arhitektonskom fakultetu, poslednjih nekoliko godina živeo je u Beču gde je i umro.
Početkom devedeseth godina zbog antimiloševićevskog angažmana isteran je iz svog ateljea i alternativne škole u Malom Popoviću. Beograd je napustio 1993. godine i poslednje dve decenije života proveo u Beču.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da je Bogdanović vodio grad u jednom od najtežih perioda za Beograd i za bivšu Jugoslaviju, ali da će ostati upamćen kao osoba visokih moralnih načela koja nikoga nije ostavljala ravnodušnim.
“Bio je zagledan u budućnost, u neki novi Beograd kao jednu od evropskih prestonica, a bio je gradonačelnik u periodu od 1982.-1986. godine. Ostaće upamćen po svom kritičkom duhu i hrabrosti da se suprotstavi uvreženim mišljenjima. Svojim delovanjem sticao je ili ostrašćene obožavaoce ili žestoke protivnike, verovatno je to i želeo, da podstakne na kritičko razmišljanje i sumnju. Sa druge strane, život je prema njemu bio mnogo sitničaviji, kada je došao u sukob sa svojim dojučerašnjim saborcima i poštovaocima otišao je u Beč i tamo proveo poslednje godine svoga života“, kaže on.
Od duhovnih simbola do sveta likovnosti
Od 1970. Bogdanović je bio i dekan Arhitektonskog fakulteta, ali je dve godine kasnije bio primoran da podnese ostavku na tu funkciju, jer njegov pokušaj da reformiše i modernizuje arhitektonsku nastavu nije bio prihvaćen.
Njegovo prvo ostvareno delo je "Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma", a prva objavljena knjiga "Mali urbanizam". Zbirka njegovih intervjua od 1983. do 1993. objavljena je u knjizi "Glib i krv". Dobitnik je i Herderove nagrade.
Spomenik u Jasenovcu Bogdana BogdanovićaJedan od najvernijih Bogdanovićevih saradnika na različitim arhitektonskim projektima, profesor Dimitrije Miladinović, istako je da je on uradio na desetine spomenika i arhitektonskih obeležja širom nekadašnje Jugoslavije, ali da je jadan od najprepoznatljivijih, svakako, spomenik, „Cvet“ u Spomen području Jasenovac:
”Bogdan je zauzeo posebno mesto u novijoj srpskoj kulturi kao jedan od retkih protagonista intelektualne avangarde i stvaralaštva koje se kreće od sveta duhovnih simbola, filozofskih rasprava i eseja, do sveta likovnosti, arhetipskih uzora i poruka najsuptilnijih vrednosti ovoga prostora. U jednom od svojih sjajnih eseja “Gradoslovar”, Bogdan konstatuje da je: igra misao, a misao događaj, i da tamo gde ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore i tamo se pravi grad nikada neće ni dogoditi”, podseća on.
Bogdan Bogdanović rođen je 1922. godine u Beogradu. Diplomirao je arhitekturu na beogradskom Tehničkom fakultetu.
Bio je član SANU, ali je ostavku na članstvo dao 1981. Šest godina kasnije postao je jedan od osnivača i članova Međunarodne akademije arhitekture. Bio je član Bavarske akademije lepih umetnosti.
Zlatni orden grada Beča za posebne zasluge dodeljen mu je 12. marta 2003. Preminuo je 18. juna upravo u tom gradu, u 87. godini, od posledica srčanog udara.
*****
Možda bi vas moglo zanimati i ovo:
Bogdanović nije dočekao otrežnjenje Srbije
"Neka krupna, suštinska promena u srpskoj političkoj svesti nije izvršena. Kad čitam novine, kad mi dođe poneko iz Beograda, ja još uvek vidim da je ono što se u Srbiji politički misli i oseća u velikoj diskrepanci sa onim što se događa u svetu. To je prosto neka oaza, ako tako mogu da kažem, političke regresije," rekao je tada Bogdanović.
Ceo intervju pročitajte OVDE.
Bogdan Bogdanović, koji je bio i profesor na Arhitektonskom fakultetu, poslednjih nekoliko godina živeo je u Beču gde je i umro.
Početkom devedeseth godina zbog antimiloševićevskog angažmana isteran je iz svog ateljea i alternativne škole u Malom Popoviću. Beograd je napustio 1993. godine i poslednje dve decenije života proveo u Beču.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da je Bogdanović vodio grad u jednom od najtežih perioda za Beograd i za bivšu Jugoslaviju, ali da će ostati upamćen kao osoba visokih moralnih načela koja nikoga nije ostavljala ravnodušnim.
“Bio je zagledan u budućnost, u neki novi Beograd kao jednu od evropskih prestonica, a bio je gradonačelnik u periodu od 1982.-1986. godine. Ostaće upamćen po svom kritičkom duhu i hrabrosti da se suprotstavi uvreženim mišljenjima. Svojim delovanjem sticao je ili ostrašćene obožavaoce ili žestoke protivnike, verovatno je to i želeo, da podstakne na kritičko razmišljanje i sumnju. Sa druge strane, život je prema njemu bio mnogo sitničaviji, kada je došao u sukob sa svojim dojučerašnjim saborcima i poštovaocima otišao je u Beč i tamo proveo poslednje godine svoga života“, kaže on.
Od duhovnih simbola do sveta likovnosti
Od 1970. Bogdanović je bio i dekan Arhitektonskog fakulteta, ali je dve godine kasnije bio primoran da podnese ostavku na tu funkciju, jer njegov pokušaj da reformiše i modernizuje arhitektonsku nastavu nije bio prihvaćen.
Njegovo prvo ostvareno delo je "Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma", a prva objavljena knjiga "Mali urbanizam". Zbirka njegovih intervjua od 1983. do 1993. objavljena je u knjizi "Glib i krv". Dobitnik je i Herderove nagrade.
”Bogdan je zauzeo posebno mesto u novijoj srpskoj kulturi kao jedan od retkih protagonista intelektualne avangarde i stvaralaštva koje se kreće od sveta duhovnih simbola, filozofskih rasprava i eseja, do sveta likovnosti, arhetipskih uzora i poruka najsuptilnijih vrednosti ovoga prostora. U jednom od svojih sjajnih eseja “Gradoslovar”, Bogdan konstatuje da je: igra misao, a misao događaj, i da tamo gde ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore i tamo se pravi grad nikada neće ni dogoditi”, podseća on.
Bogdan Bogdanović rođen je 1922. godine u Beogradu. Diplomirao je arhitekturu na beogradskom Tehničkom fakultetu.
Bio je član SANU, ali je ostavku na članstvo dao 1981. Šest godina kasnije postao je jedan od osnivača i članova Međunarodne akademije arhitekture. Bio je član Bavarske akademije lepih umetnosti.
Zlatni orden grada Beča za posebne zasluge dodeljen mu je 12. marta 2003. Preminuo je 18. juna upravo u tom gradu, u 87. godini, od posledica srčanog udara.
*****
Možda bi vas moglo zanimati i ovo:
Bogdanović nije dočekao otrežnjenje Srbije
Intervju sa Bogdanom Bogdanovićem
(Intervju s Bogdanom Bogdanovićem je urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa Dragan Štavljanin napravio 18. aprila 2001. godine)"Neka krupna, suštinska promena u srpskoj političkoj svesti nije izvršena. Kad čitam novine, kad mi dođe poneko iz Beograda, ja još uvek vidim da je ono što se u Srbiji politički misli i oseća u velikoj diskrepanci sa onim što se događa u svetu. To je prosto neka oaza, ako tako mogu da kažem, političke regresije," rekao je tada Bogdanović.
Ceo intervju pročitajte OVDE.
