Podjele u RS oko pomoći haškim optuženicima

Koliku i kakvu pomoć trebaju dobiti Ratko Mladić i drugi haški optuženici iz RS podijelila poziciju i opoziciju u Republici Srpskoj, što se moglo vidjeti i iz rasprave vođene u Narodnoj skupštini RS o izvještaju o saradnji RS sa Haškim tribunalu. RS u Hagu treba da odbrani karakter rata u BiH, smatraju pojedini poslanici.

Pomoć od 100.000 KM koju je nedavno Vlada RS izdvojila za odbranu haškim optuženicima i koja će ići preko Fondacije 'Pomoć', Boračke organizacije RS, u opoziciji smatraju nedovoljnom.

Šef poslaničkog kluba SDS-a Vukota Govedarica kaže da se radi o smiješno maloj sumi, nedovoljnoj i za odbranu jednog haškog optuženika.

„Zar smo morali čekati da Ratko Mladić ode u Hag da bi se postavilo napokon pitanje kako ćemo mi pomoći i političkom i vojnom
rukovodstvu RS? Druga vrsta sramote je ovih bezvrijednih 100.000 maraka. To nije dovoljno ni za dva mjeseca odbrane genarala Mladića. Jesu li problem sredstva? Hajdemo se kreditno zadužiti 20 miliona maraka, kao Fond zdravstva što je nekidan uradio za tekuću likvidnost. Hajde da se kreditno zadužimo ako nemamo sredstava i da damo 20 miliona KM i da damo za odbranu generala i Radovana i svih ostalih“, kaže Govedarica.

RS treba da stvori uslove za zaštitu građana RS optuženih za ratne zločine dok im se ne dokaže krivica, ali zašto ništa na tom planu nije uradio SDS dok je bio na vlasti, pita se poslanik SNSD-a Nenad Kesić.

„Sada insitirati i na ovaj način komentarisati određene poteze ove vlasti je stvarno besmisleno, a istovremeno dok su vršili vlast nisu povukli nijedan jedini potez u tom pravcu“, ocjenjuje Nenad Kesić.

Pomoć od Tribunala ili izvana

Zbog dnevno-političkih stavova u ovoj raspravi ima mnogo stvari koje ne odgovaraju činjenicama. RS, iako joj je to bila obaveza i prema Dejtonskom sporazumu i prema Ustavu BiH da sarađuje sa Haškim tribunalom, to je počela tek 2004. godine, kazao je poslanik i lider DP Dragan Čavić.

„I nemojte da zaboravite, od 19 osoba sa javne optužnice iz kraja 2004. godine, 16 ih je otišlo u Hag, 15 dobrovoljno, a jedan nije otišao dobrovoljno. Tri su se predala sa prostora Ruske Federacije, jedan je uhapšen u Argentini, 12 preostalih je nađeno u Srbiji. RS tokom 2005. je skinula teret nesaradnje sa Haškim tribunalom i otvoren je politički prostor za ovakvu današnju političku situaciju u RS“, navodi Čavić.

Uz podsjećanje da Vlada RS od 2005. godine nije htjela da izdvoji sredstva u budžetu za haške optuženike i njihove porodice, Nenad Stevandić, poslanik SDS-a, objašnjava zašto je potrebno formiranje fondacije u kojoj bi bilo mnogo više sredstava:

„Jer nema za cilj prikupljanje bilo kakvih sredstava za to da odbrani generala Mladića, nama je potpuno jasno šta se tu dešava. Riječ je o tome da mi trebamo odbraniti karakter rata kojim je stvorena RS i tu treba da se pokažemo. A da bismo to pokazali nedovoljno je 100.000 maraka.“

Portparol Haškog suda Nerma Jelačić potvrdila nam je bojazni pojedinih stranaka da bi u slučaju formiranja fondacije Mladić mogo izgubiti pravo na pravnu pomoć.

„Ukoliko optuženi traži pristup fondu za pravnu pomoć, on ne može dobivati sredstva iz trećeg izvora“, pojašnjava Jelačić.

Ratko Mladić još nije podnio zahtjev za ovakvu pomoć, a rok za to je 30 dana od i teče od njegovog prvog pojavljivanja na sudu 6. juna, kazala je Jelačić.

“U slučaju da optuženi traži pravnu pomoć od Haškog tribunaal, mora se provesti istraga u njegovo finansijsko stanje. Znači on mora dati na uvid svoje račune, kao i račune njegove uže porodice, sve nekretnine i ostalu nepokretnu imovinu koju imaju. Potom istražitelj Haškog tribunala napravi svoju istragu i izvještaje i zaključuje da li je optuženi u mogućnosti da finansira odbranu”, kaže Jelačić.