Politika „Kosovo je Srbija” dok ne dobijete određenu kompenzaciju jeste jedina politika koja može da se vodi, poručio je premijer Republike Srpske Milorad Dodik u Beogradu, napominjući pri tom da sever Kosova mora da ostane u Srbiji.
Brine li se Dodik za buduće političke poteze matice ili možda ukazuje na put kojim bi i Republika Srpska mogla da krene. Pretnje o referendumu za osamostaljenje su česte i povlače se kad god, zarad dnevne politike, ustreba.
Ko zagovara podelu Kosova, stranci ili Srbi? Zvaničnici u Beogradu negiraju da im tako nešto pada na pamet tvrdeći da te ideje dolaze iz međunarodne zajednice. Onaj ko za sada izgovara glasno takvo rešenje je premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Doduše, kaže da ne misli da Kosovo treba da se deli ali misli da sever Kosova mora da ostane u Srbiji.
Otkuda Dodik u ovoj igri, slučajno ili ne? To pre svega treba gledati u kontekstu predstojećih izbora u BiH u oktobru, ocenjuje Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, i primećuje da će takvih i još oštrijih izjava biti sve više:
“Tako da je to samo kontinuitet u odnosu na sve njegove dosadašnje izjave. On time daje alibi RS da, eto, ako se sever Kosova pripoji Srbiji, onda i RS na neki način ima pravo da se izdvoji iz celine BiH”, navodi Popov.
I dok se zagovornici kosovske nazavisnosti, najjači igrači na međunarodnoj sceni, upinju da objasne kako Kosovo nije presedan koji se može primenjivati i na druge slučajeve, premijer Republike Srpske Milorad Dodik je odmah nakon odluke Međunarodnog suda pravde da kosovska nezavisnost nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, rekao i da ona "u najmanju ruku može da posluži kao dobar putokaz RS za dalju borbu u pogledu njenog statusa i budućnosti".
Retorika kloniranih političara
Smatrajući da je nemoguće izbeći paralele između Kosova i BiH Dodik je tada poručio:
"Mi u RS već odavno nismo sretni činjenicom da se nalazimo u BiH, ali ćemo se boriti za izvorna dejtonska rešenja. Međutim, nećemo isključivati ni dodatnu političku borbu za status koji nije protivan međunarodnom pravu, kako se to definiše u ovom mišljenju."
Miloš Šolaja iz banjalučkog Centra za međunarodne odnose kaže da je u velikom delu političkih procesa, koji se tiču RS, bila zadržana politika kakva je vođena poslednjih 15 godina zahvaljujući tome što se stalno igralo sa nezavisnošću Kosova.
“Sadašnja odluka Međunarodnog suda pravde je pokazala da vrlo lako ožive te indenpendističke tendencije u RS, kao što su oživele i nakon referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Dakle, uvek se čeka neki takav povod. Trenutno je neki status kvo u kome se razmišlja o tome, govori se o tome, ali se još čeka i Generalna skupština UN u septembru”, kaže Šolaja.
No, imaju li ove izjave premijera RS, izvan predizborne kombinatorike, i neku političku težinu? Svetlana Cenić, analitičarka iz Banjaluke misli da ove Dodikove poruke o Kosovu ne znače ništa.
“Reći da Kosovo ne treba da se deli ali da sever ide u Srbiju, ja ne znam kako je to zamislio. Ne znam ni šta je time mislio a mislim da ni on ne zna šta je mislio. Sve su mu izjave otprilike takve kao da izbori traju evo već godinama”, tvrdi Cenićeva.
“Priča o tome da Srbija treba da istraje na toj politici, odnosno ja bih rekla na retorici, Kosovo je Srbija, videli smo dokle je Srbiju i dovelo”, kaže Cenićeva naglašavajući da ne vidi da taj narod tamo bolje živi ili da se iko istinski brine za taj narod.
Zato Cenićeva zaključuje da politika kakvu vodi Milorad Dodik i njemu slični političari najviše ugrožavaju upravo onaj narod u koji se zaklinju.
“I dok god je takva retorika, i takvi klonirani političari dotad će biti, da kažem, pustošenje čitavog regiona, i nema teoretske šanse da ikada srpski narod vidi bilo šta se zove civilizacija ili svet”, kaže Cenićeva.
Brine li se Dodik za buduće političke poteze matice ili možda ukazuje na put kojim bi i Republika Srpska mogla da krene. Pretnje o referendumu za osamostaljenje su česte i povlače se kad god, zarad dnevne politike, ustreba.
Ko zagovara podelu Kosova, stranci ili Srbi? Zvaničnici u Beogradu negiraju da im tako nešto pada na pamet tvrdeći da te ideje dolaze iz međunarodne zajednice. Onaj ko za sada izgovara glasno takvo rešenje je premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Doduše, kaže da ne misli da Kosovo treba da se deli ali misli da sever Kosova mora da ostane u Srbiji.
Otkuda Dodik u ovoj igri, slučajno ili ne? To pre svega treba gledati u kontekstu predstojećih izbora u BiH u oktobru, ocenjuje Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, i primećuje da će takvih i još oštrijih izjava biti sve više:
“Tako da je to samo kontinuitet u odnosu na sve njegove dosadašnje izjave. On time daje alibi RS da, eto, ako se sever Kosova pripoji Srbiji, onda i RS na neki način ima pravo da se izdvoji iz celine BiH”, navodi Popov.
I dok se zagovornici kosovske nazavisnosti, najjači igrači na međunarodnoj sceni, upinju da objasne kako Kosovo nije presedan koji se može primenjivati i na druge slučajeve, premijer Republike Srpske Milorad Dodik je odmah nakon odluke Međunarodnog suda pravde da kosovska nezavisnost nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, rekao i da ona "u najmanju ruku može da posluži kao dobar putokaz RS za dalju borbu u pogledu njenog statusa i budućnosti".
"Nećemo isključivati ni dodatnu političku borbu za status koji nije protivan međunarodnom pravu, kako se to definiše u ovom mišljenju", poručio je Dodik nakon odluke Međunarodnog suda pravde da nezavisnost Kosova nije suprotna međunarodnom pravu.
Retorika kloniranih političara
Smatrajući da je nemoguće izbeći paralele između Kosova i BiH Dodik je tada poručio:
"Mi u RS već odavno nismo sretni činjenicom da se nalazimo u BiH, ali ćemo se boriti za izvorna dejtonska rešenja. Međutim, nećemo isključivati ni dodatnu političku borbu za status koji nije protivan međunarodnom pravu, kako se to definiše u ovom mišljenju."
Miloš Šolaja iz banjalučkog Centra za međunarodne odnose kaže da je u velikom delu političkih procesa, koji se tiču RS, bila zadržana politika kakva je vođena poslednjih 15 godina zahvaljujući tome što se stalno igralo sa nezavisnošću Kosova.
“Sadašnja odluka Međunarodnog suda pravde je pokazala da vrlo lako ožive te indenpendističke tendencije u RS, kao što su oživele i nakon referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Dakle, uvek se čeka neki takav povod. Trenutno je neki status kvo u kome se razmišlja o tome, govori se o tome, ali se još čeka i Generalna skupština UN u septembru”, kaže Šolaja.
No, imaju li ove izjave premijera RS, izvan predizborne kombinatorike, i neku političku težinu? Svetlana Cenić, analitičarka iz Banjaluke misli da ove Dodikove poruke o Kosovu ne znače ništa.
“Reći da Kosovo ne treba da se deli ali da sever ide u Srbiju, ja ne znam kako je to zamislio. Ne znam ni šta je time mislio a mislim da ni on ne zna šta je mislio. Sve su mu izjave otprilike takve kao da izbori traju evo već godinama”, tvrdi Cenićeva.
“Priča o tome da Srbija treba da istraje na toj politici, odnosno ja bih rekla na retorici, Kosovo je Srbija, videli smo dokle je Srbiju i dovelo”, kaže Cenićeva naglašavajući da ne vidi da taj narod tamo bolje živi ili da se iko istinski brine za taj narod.
Zato Cenićeva zaključuje da politika kakvu vodi Milorad Dodik i njemu slični političari najviše ugrožavaju upravo onaj narod u koji se zaklinju.
“I dok god je takva retorika, i takvi klonirani političari dotad će biti, da kažem, pustošenje čitavog regiona, i nema teoretske šanse da ikada srpski narod vidi bilo šta se zove civilizacija ili svet”, kaže Cenićeva.
