Radislava Milinković jedna je od više od stotinu preostalih radnika Fabrike cijevi „Unis“ iz Dervente, firme u kojoj je nekoliko dana prije početka 2020. godine otvoren stečaj. Tako je, kako kaže Radislava, u Novu godinu ušla bez posla, a do penzije joj je ostalo još trinaest godina.
„Očekujemo da nam se poveže radni staž, a po zakonu bi trebalo da dobijemo nekih minimalnih dvanaest plata. Da li ćemo to dobiti, ne znam, pošto je firma prezadužena. Radnicima niko nije isplatio četrdeset jednu platu, a osam godina nisu uplaćeni doprinosi. Obraćali smo se institucijama, ali niko ne reaguje“, priča Radislava za Radio Slobodna Evropa (RSE), prisjećajući se kako je fabrika u kojoj je radila nekada zapošljavala više od 500 radnika, a trenutno je u stečaju sa preko 200 miliona evra raznih dugovanja.
Prema podacima iz Službenih glasnika Federacije BiH i Republike Srpske, oko stotinu firmi u Bosni i Hercegovini je u toku decembra 2019. godine bilo u nekoj od faza gašenja.
Šarolik spisak ugašenih
Na spisku ugašenih se nalaze i desetine malih i srednjih preduzeća, firmi koje su bile i porodični biznisi.
Oni koji su pristali govoriti za Radio Slobodna Evropa (RSE) otkrivaju razloge gašenja firmi.
„Korupcija, mito, to je najgore u Bosni što postoji“, kaže za Radio Slobodna Evropa Ismet Dizdarević, vlasnik prevozničke kompanije „ACTUAL INTERNATIONAL“ iz Gradiške, na zapadu Bosne i Herceghovine, u kojoj je u decembru otvoren stečaj.
U firmi „Dobraš trade“ iz Laktaša, u okolini Banjaluke, preduzeću koje se bavilo maloprodajom dijelova za autobuse, u decembru je zaključen likvidacioni postupak. Preduzeće je ugašeno, vlasnik otišao u inostranstvo, a u firmi je ostala jedino Zora Đurđević, koja je bila računovođa. Ona pojašnjava u jednoj rečenici šta se desilo u firmi:
"Nije bilo dovoljno posla, pa je čovjek (vlasnik) otišao vani sa porodicom“, kaže Đurđević.
Na većinu telefonskih brojeva firmi sa spiska iz Službenih glasnika Federacije BiH i Republike Srpske koje smo pozvali, se više niko ne javlja.
Ekonomista Zoran Pavlović kaže kako ga začuđuje što nema ozbiljne reakcije vlasti na broj firmi koje se gase.
"Sto kompanija koje su otišle u stečaj ili su ugašene, može da bude kao statistički podatak i mali i veliki broj. Za mene kao ekonomistu je to veliki broj, jer svaka od tih kompanija je minimum jedan, dva ili više zaposlenih, to je minimum ostanka ljudi u Bosni i Hercegovini.
Obaveza je da se resorna ministarstva privrede zapitaju, kuda ide ovaj brod? Odnosno, zašto je došlo do gašenja sto kompanija u decembru i na bazi toga da se donesu izmjene, dopune ili čak novi zakoni kojima će se stvoriti bolji poslovni uslovi za postojeće i 'daj bože' nove kompanije“, ističe Pavlović za RSE.
Za razliku od Pavlovića, ekonomista Goran Radivojac, smatra da nije ništa zabrinjavajuće u broju ugašenih preduzeća, te da se radi, kako kaže, o proceduralnoj stvari.
"U suštini taj proces otvaranja i gašenja firmi je nešto što je konstantno. Ovo govorim kao stečajni upravnik. Ono što jeste specifičnost je da je na privrednim sudovima sve manje predmeta koji se tiču stečaja. To je suština. Uzmite Banjaluku, evo koliko ja znam, većina sudija, nema toliko posla koliko je bilo prije deset godina.
Sve je manje stečajeva u odnosu na prethodne godine, zato što nema onih nekadašnjih državnih preduzeća. Sad su to privatne firme. Da li ti ljudi, ako su neke manje zanatske firme, da li idu u inostranstvo pa zatvaraju, ja sad samo mogu nagađati“, navodi za RSE Radivojac.
U oktobru zatvoreno 80 preduzeća
I tokom oktobra 2019. godine, prema podacima entitetskih službenih glasnika, zatvoreno je osamdeset preduzeća, a za još toliko je otvoren postupak likvidacije i stečaja.
Na toj listi se nalaze neka od preduzeća koja su zapošljavala stotine radnika, kao što je slučaj sa ugašenom „BNT Hidraulika“ iz Novog Travnika, firmom koja je poizvodila mašine i hidraulične komponente.
"U problemima smo po više osnova kada govorimo o zatvaranju malih i srednjih firmi. Jedno je nedostatak radne snage koja sada traži izlaz u inostranstvu, koja traži uslove za život pristojne i bolje u zemljama Evropske Unije. Drugi problem je poslovna klima koja je loša i u ovu zemlju dolaze samo oni koji su direktno povezani sa ljudima koji su u javnom sektoru ili upravi“, navodi Pavlović.
Blokirano više od 95 hiljada računa
Prema posljednjim podacima Centralne banke Bosne i Hercegovine, objavljenim prije nekoliko dana, blokirano je više od 95 hiljada računa poslovnih subjekata, dok preko 50 hiljada firmi u Bosni i Hercegovini imaju blokiran barem jedan račun.
Privrednici su i na početku ove, nove 2020. godine zatražili ukidanje suvišnih parafiskalnih nameta, smanjenje poreskih opterećenja.
Traže i da se, po uzoru na evropske ekonomije, uvedu podsticaji za tehnološki razvoj čime bi se podstakla konkurentnost, te povećao izvoz. Privrednici sve to traže kako bi mogli da povećaju i plate zaposlenih, a time smanje i odliv radne snage.
Facebook Forum