„David protiv Golijata“, „narod protiv bogatih“, „pobeda malih ljudi“ i slični naslovi ovih dana u medijima, nisu opisi tipični za ustanak ili revoluciju u nekom delu sveta, već dramatičnog rasta deonica američke kompanije „GameStop“-a. To je podstaknuto akcijom malih ulagača koji su počeli da ih masovno kupuju kako bi sprečili velike investitore koji su kalkulisali sa njihovim padom u cilju ostvarivanja ogromne zarade.
Astronomski rast akcija „GameStop“-a od 928 odsto za samo nekoliko sedmica ove godine, odnosno više od 1.700 procenata od decembra, kako prenosi „Njujork tajms“ (The New York Times), još jednom je skrenuo pažnju na zjapeći jaz između ogromnog rasta berzi i realne ekonomije koja je pod teretom pandemije korona virusa upala u najveću krizu od Velike Depresije 1930-ih, sa padom u drugom kvartalu prošle godine većim od 30 odsto.
Bura oko „GameStop“-a se još nije stišala, pa se još ne zna ko je sve izvukao deblji kraj a ko je profitirao. Dok su pojedini hedž fondovi (hedge funds), koji kalkulišu na berzi, izgubili milijarde dolara, druge „ajkule sa Volstrita“, kako ih je nazvao „Jahu fajnens“ (Yahoo Finance), „namirisale su krv“ pa su ušlie u trku u finišu ostvarujući veliku zaradu.
I deo malih ulagača, nakon početne slasti dobitka, sada osećaju gorčinu poraza sa padom akcija „GameStop“-a ove sedmice. Međutim, kako ističu, oni i nisu ušli u ovu avanturu samo zbog zarade, već i revolta protiv krupnog kapitala koji je izazvao finansijsku krizu 2008, koja im je zagorčala živote i nezadovoljstva funkcionisanjem sistema.
Nejasno je i da li će pobeda „Davida“, odnosno malih investitora, biti samo jednokratna, pa će se dosadašnja praksa finansijskih špekulacija nastaviti po starom bez obzira na obećanja regulatora da će nešto učiniti, ili će im to biti dovoljno upozorenje da konačno uvedu red u trgovinu na berzama koja već duže vreme, po oceni kritičara, sve više liči na „kazino ekonomiju“.
Saga o padu i usponu 'GameStop'-a
Ova kompanija sa sedištem u Dalasu u Teksasu, osnovana je 1984. godine kao maloprodajni lanac za kupovinu videoigara, razne elektronike i igara na sreću, u vreme dominacije videoteka, a kasnije CD-a. Sa više od sedam hiljada prodavnica u 14 zemalja početkom 2000-ih bila je najveća kompanija za videoigrice na svetu.
Međutim, problemi su počeli 2013. godine sa digitalizacijom igara za konzole, kao i pojavom ajtjunsa (iTunes) za muziku, pošto je “GameStop” zadržao prodaju na disku, prenosi “Biznis insajder” (Business Insider).
Kao i “Blokbaster” (Blockbuster Video), ni “GameStop” nije pronašao poslovni model za onlajn trgovinu.
Kako piše “Vošington post” (The Washington Post), “GameStop” je ostao po strani 2014. kada je “Amazon” kupio “Tvič” (Twitch), popularni “live stream” za video igrice.
Umesto toga, kupio je lanac prodavnica pametnih telefona za 1,5 milijardi dolara da bi ih 2017. prodao za samo 700 miliona zabeleživši ogromne gubitke.
“GameStop” je tražio 2018. kupca, ali zainteresovani investitori nisu mogli da ubede banke da finansiraju preuzimanje. Zbog toga je vrednost njegovih akcija bila u slobodnom padu izgubivši u januaru 2019. samo u jednom danu 50 odsto vrednosti – sa 15 na 10 dolara. Do januara 2020. dodatno su pale na pet dolara, prenosi “Biznis insajder”.
Investitor koji je iskoristio krizu 2008. i 'Robin Hud' na istom zadatku
Dva događaja sredinom 2019. su ključna da bi se razumelo šta se desilo u januaru 2021.
Naime, u sedište “GameStop”-a u Dalasu u julu 2019. stiglo je pismo Majkla Berija (Michael Burry), investitora poznatog kao arhitekta legendarne šeme klađenja (The Big Short) na hipotekarne hartije od vrednosti (subprime mortgage securities) koji su izazvali finansijsku krizu 2008. On je tražio od rukovodstva kompanije da preduzme hitnu akciju kako bi sprečila ubrzani pad.
Međutim, ono je ignorisalo njegove preporuke, a ni ostali investitori nisu obraćali pažnju na ovu kompaniju. Ovo pismo je bila prva naznaka da su “pametne face” na Volstritu zanemarile potencijal “GameStop”-a za zaradu, piše “Vošington post”.
No, sedam dana pre pomenutog pisma, tada nepoznati finansijski savetnik iz Masačusetsa, 34-godišnji Kejt Džil (Keith Gill), kupio je akcije “GameStop” za 3.030 dolara, što je samo delić od milionske Berijeve investicije.
Pišući na mreži Redit pod šifrom “dobrano sj….ana vrednost” (DeepF --- ingValue), Džil je vremenom postao neka vrsta modernog “Robina Huda” pomažući da se postepeno okupe milioni malih onlajn investitora koji su godinu i po dana kasnije svojim kupovinama izazvali skok akcija “GameStop”-a za 1.784 odsto, ponizivši tako menadžere hedž fondova koji su se kladili sa milijardama dolara da će akcije pasti.
Istovremeno, Džilov konto je dostigao 27. januara ove godine neverovatnih 47.973.298 dolara, piše “Vošington post”.
Prethodno, bez obzira na Berijeve investicije kao i još dva hedž fonda, kompanija je nastavila da posrće tokom 2020. godine i zbog pandemije korona virusa.
'Savršena oluja'
Izvesnu nadu probudila je u avgustu kupovina 13 odsto akcija “GameStop”-a od strane Rajana Koena (Ryan Cohen), osnivača onlajn giganta Čevi (Chewy), specijalizovanog za prodaju hrane. On se zalagao da “GameStop” veći deo poslovanja preusmeri na onlajn platforme, kako bi konkurisao Amazonu i drugima, pre svega u brzo rastućoj trgovini videoigrama. Akcije su postepeno rasle.
Međutim, početkom decembra rukovodstvo “GameStop”-a je objavilo da su prihodi u trećem kvartalu pali za 30 odsto. Vrednost akcija je u narednih nekoliko sedmica bila oko 18 dolara. Analitičari su očekivali dalji pad prihoda u 2021-oj godini, a veliki investitori da će deonice skliznuti na najmanje 15 dolara. Hedž fondovi su osetili opet priliku za zaradu, ali i mali kupci. Scena je bila pripremljena za “savršenu oluju”.
'David' nadmudrio 'Golijata' u njegovoj igri
Finalni deo priče počinje 11. januara kada Koen i dva njegova saradnika ulaze u Upravni odbor “GameStop”-a, što je značilo da će se kompanija okrenuti digitalnoj trgovini. To je dovelo do početnog rasta vrednosti deonica, ali su hedž fondovi i dalje računali da će one padati na šta su se kladili.
Tada stupaju na scenu mali ulagači okupljeni na Reditovom forumu "WallStreetBets"(Opklade na Volstritu). Ima ih oko tri miliona, nazivaju sebe “degenericima”, imaju pomalo čudne sklonosti kada je reč o investicijama na berzi i poštuju Ilona Maska (Elon Musk), koji ih je podržao.
Nije im se svideo Koenov zaokret jer su pomalo nostalgični prema videoigricama “GameStop”-a uz koje su odrastali 1990-ih. Istovremeno su želeli da se suprostave “beskrupuloznim” investitorima sa Volstrita, a videli su i priliku za brzu zaradu.
Uvidevši da su veliki investitori počeli da masovno ulažu u takozvano “šortovanje” (short sale), “berzanska gerila” sa Redita je uskočila u igru.
'Šortovanje' kao magična reč
“Šortovanje” je instrument koji koriste investitori u situacijama kada procenjuju da će vrednost nekih akcija padati na šta se klade pozajmljujući ih od brokera sa obavezom da ih u dogovorenom roku – kada istekne takozvani terminski ugovor - vrate po istoj ceni uz proviziju.
U međuvremenu, prodaju ih po ceni po kojoj su ih otkupili čekajući da njihova vrednost padne računajući na zaradu u trenutku kada moraju da vrate pozajmicu. To znači da bi u slučaju očekivanog pada akcija “GameStop”-a sa 18 na 15 dolara, investitori zaradili tri dolara minus proviziju, a moguće i više ako bi one dodatno izgubile na vrednosti.
To je šema koja uglavnom funkcioniše. Međutim, u ovom slučaju cena akcija je počela da dramatično skače pošto su ih mali ulagači masovno kupovali, pre svega preko aplikacije “Robinhud”. (Robinhood).
Umesto da padnu na očekivanih 15, akcije “GameStop”-a su narasle za nekoliko sedmica – do kraja januara – na 483 dolara, a vrednost ove kompanije u tom periodu porasla sa 1,3 na 35 milijarde dolara, prenosi CBS.
Veliki investitori su se našli u panici jer su morali da vrate brokerima pozajmljene akcije po mnogo višoj ceni nego što su ih otkupili. Međutim, osim ogromnih gubitaka, problem je bio i što su te akcije postale deficitarna roba, jer ulagači sa Redita nisu hteli da ih prodaju, pa su se “Vukovi sa Volstrita” našli u stisci (takozvani short squeeze) kako da zatvore svoje pozicije na berzi. Njihov gotovo očajnički pokušaj da dođu do akcija i reše se obaveza prema brokerima samo je gurao cene naviše.
Panika među igračima sa Volstrita
Na berzi je zavladala prava histerija. Tako su ulagači zamenili 22. januara 200 miliona akcija u odnosu na pet miliona uobičajenog dana prometa početkom januara, prenosi “Vošington post”.
Razmere groznice na berzi ilustruje podatak da je 65 miliona akcija, sa koliko raspolaže “GameStop”, prodato i kupljeno 650 miliona puta za četiri dana, što znači da je svaka deset puta promenila vlasnika, prenosi ABC.
“GameStop je počeo da privlači veliku pažnju kada se pročulo da je “Melvin Capital”, poznati hedž fond, apsorbovao gubitak od 53 odsto. Vrednost njene imovine je pala sa 12,5 milijardi na osam milijardi dolara, prenosi Rojters.
Prema podacima kompanije S3 Partners, veliki investitori koji su se kladili na pad akcija “GameStop”-a izgubili su više od 23 milijardi dolara.
Elon Mask, koji je u više navrata isticao da mu kratkoročni investitori zadaju glavobolju jer izazivaju nestabilnost u poslovanju njegovih kompanija, pomenuo je vezu WallStreetBets s tekstom "Gamestonk!" (stonk u slengu znači “zaliha”). Ta njegova izjava je samo u jednom danu izazvala rast akcija od preko 40 odsto.
Optužbe da je 'Robinhud' izdao male ulagače
U četvrtak, 27. januara, kompanija za trgovinu akcijama “Robinhud”, preko koje su mali ulagači uglavnom kupovali akcije “GameStop”-a, obustavila je promet što je izazvalo njihove žestoke reakcije, ali i poznatih ličnosti pa i pojedinih političara.
“Robinhud” je prekinuo promet i deonicama “Nokije”, “Blekberija” (Blackberry), zatim lanca bioskopa AMC, koje su takođe bile popularne među malim investitorima. Reč je o kompanijama koje su, kao i “GameStop”, nekada bile uspešne, ali su izgubile korak sa pojavom novih tehnologija i takmaca.
“Robinhood” je razgovarao sa bankama o dobijanju svežeg kapitala u iznosu od milijardu dolara, kako bi mogao da nastavi da realizuje kupoprodaju akcije sa veoma kratkim rokom dospeća.
“Robinhud” je prihvatio prošle godine da plati kaznu od 65 miliona dolara nakon tužbe Komisije za vrednosne papire i berze.
U pojedinim krugovima u Vašingtonu su pozvali regulatore da sankcionišu ovaj potez “Robinhuda”, prenosi AP. Ova kompanija je pak odgovorila da je reagovala samo u skladu sa regulatornim pravilima. Međutim, političari i kritičari su istakli da je “Robinhud” promenio pravila igre usred njenog trajanja u korist firmi sa Volstrita koje su i dalje mogle da trguju akcijama “GameStop”-a.
Kao što “Fejsbuk” (Facebook) i drugi tehnološki giganti pružaju lične podatke korisnika oglašivačima na mreži, platforme poput “Robinhuda” daju investitorima na berzi podatke o akcijama koje korisnici kupuju i prodaju, podseća “Vošington post”.
“Robinhud” je prihvatio prošle godine da plati kaznu od 65 miliona dolara nakon tužbe Komisije za vrednosne papire i berze (SEC) zbog pružanja obmanjujućih ili nepotpunih informacija tokom složenog mehanizma kupovine i prodaje akcija u kojima posreduje (payment for order flow), što je njen najveći izvor prihoda.
Inače, pomenuti mehanizam “payment for order flow” je osmislio Bernard Madof (Madoff), berzanski mešetar koji je 2009. osuđen na 150 godina zatvora zbog najveće finansijske prevare u istoriji u iznosu od 65 milijardi dolara. Zbog toga regulatori insistiraju na transparentnosti tokom trgovine akcijama u kojima je sve više aktera i transakcija.
'Ajkule' stigle na 'GameStop party'
“Robinhud” je krajem prošle sedmice ublažio ograničenja trgovine i cene akcija “GameStop”-a su ponovo počele da rastu. Međutim, od ponedeljka drastično padaju – više od 65 odsto - tako da su u sredu dostigle 92,4 dolara, što je oko pet puta manje nego na vrhuncu u četvrtak.
To se objašnjava smanjenjem akcija “GameStop”-a, jer su hedž fondovi zatvorili više od polovine svojih takozvanih “kratkih pozicija”, odnosno okončali su trgovinu deonicama čime su morali da apsorbuju gubitak, prenosi “Market Voč”.
Dramatičan rast akcija “GameStop”-a i veliki dobici se tumače kao posledica “populističkog revolta” na tržištu, kako ga opisuje Rojters. Međutim, najviše su profitirali veliki igrači sa Volstrita, tačnije menadžeri investicionih fondova i to na dva načina – kupovinom akcija i pozajmicama hedž fondovima koji su se kladili na brzu dobit, kao "Citadel", koji je investirao u "Melvin Capital" 2,75 milijardi dolara pomogavši mu da prebrodi teškoće.
Uprkos nadanjima malih investitora, i u ovoj priči će najviše profitirati veliki igrači sa Volstrita.
Uprkos nadanjima malih investitora, i u ovoj priči će najviše profitirati veliki igrači sa Volstrita. “Investor's Business Daily” navodi da je devet velikih kompanija koji upravljaju berzanskim fondovima, poput najvećeg na svetu “Black Rock”-a, zatim “Fidelity”, zaradilo 16 milijardi dolara na akcijama “GameStop”-a, odnosno tri četvrtine od ukupnog profita tokom pomame u januaru.
Mnogi investitori još nisu realizovali svoj profit prodajom akcija, a neki od njih, uključujući i male ulagače sa Redita, mogli bi se suočiti sa velikim razočaranjem i gubicima jer su prekasno ušli u igru kupujući akcije “GameStop”-a kada su dostigle skoro vrhunac, a u međuvremenu su pale pet puta, ističe Lari Haris (Larry Harris), bivši glavni ekonomista američke Komisije za hartije od vrednosti.
On navodi da su najbolje prošle firme koje su investirale u “GameStop” na duže staze kupujući njegove akcije još ranije kada su bile nekoliko dolara.
Vođa 'gerile': I dalje sam u igri uprkos gubitku od 18 miliona dolara
Međutim, Kejt Džil, koji je odigrao veliku ulogu u okupljanju malih ulagača na Reditu, istče da ne želi da odustane odnosno da proda svoje akcije, iako je u ponedeljak izgubio pet, a u utorak 13 miliona dolara, prenosi CNBS. Preostalo mu je oko 29 miliona, ali ukoliko akcije padnu na 10 dolara, kako se procenjuje, onda će se njegov gubitak dramatično uvećati.
U lajv strimu (live stream) na Jutjubu 22. januara, koji je pratilo 650 hiljada ljudi, poručio je da je “ovo istorijski dan”, a na svom profilu na forumu “WallStreetBets” uz izvode od zarade na berzi, postavio je logo “Yolo” (You Only Live Once – samo jednom živiš).
U intervjuu za “Volstrit džornl” (The Wall Street Journal), kazao je: “Nisam ovo očekivao. Ova priča je mnogo veća od mene ... Podržavam ove investitore, njihovu sposobnost da iskažu svoj stav”.
'Pazi da ne ostaneš poslednji u igri'
Akcije “GameStop”-a koje su u sredu dostigle na 92,4 dolara, mogle bi da još dramatičnije padnu i vrate se manje više na pređašnji nivo – tačnije 10 dolara, kako procenjuje Najl Vilson (Neil Wilson), glavni analitičar “Markets.com”-a, čim “ova manija splasne”, prenosi “Gardijan” (Guardian).
Stoga je i Džordan (Jordan) Belfort, američki trgovac akcijama, koji je u stvarnom životu bio “Vuk sa Volstrita”, upozorio investitore da „mogu sve da izgube“.
Balfrot je osuđen 1999. na četvorogodišnju kaznu zatvora zbog manipulacija na berzi, što je nanelo štetu investitorima od 200 miliona dolara. Nagodio se sa FBI-jem i vratio 110 miliona dolara. Njegova autobiografija je kasnije pretočena u film “Vuk sa Volstrita” Martina Skorsezena (Scorsese) u kojem glavnu ulogu igra Leonardo Di Kaprio (Caprio).
Balfort je rekao za BBC da mali investitori koji ulažu u deonice na koje se klade profesionalci sa Volstrita moraju biti oprezni. “Ako na to gledate kao na izvor zarade za život, moraćete da se dočepate akcija dok padaju i posle da ih brzo prodate,” ističe Balfort.
“Pazite da ne ostanete poslednji u igri. To je zaista opasno,” dodao je Balfort.
'Ne radi se o pohlepi, nego vraćanju našeg'
Osim Džila, i mnogi drugi manji ulagači sa Redita će ostati u igri bez obzira na gubitke. Naime, razlog za njihovo učešće u ovoj kampanji nije samo mogućnost brze zarade, već i pobuna protiv Volstrita i establišmenta u celini.
„Kupio sam kuću 2008. kada sam imao 21 godinu, samo nekoliko meseci pre izbijanja krize. Imao sam sreće da sam tako mlad zarađivao pristojan novac, ali istina je da sam jedva priuštio da kupim kuću sa cimerom. A onda je došao krah koji me je uništio. Prodao sam kuću pet godina kasnije za 15 odsto jeftinije nego što sam je kupio,” napisao je na Reditovom forumu jedan od ulagača pod šifrom “solidtverks”.
„Ovi kreteni mi duguju. Uzimam ono što je moje,“ dodao je.
Nakon što se Leon Kuperman (Cooperman), milijarder i osnivač hedž fodna “Omega Advisors”, požalio na CNBC-u da ljudi „koji nemaju pojma šta rade“ sede „kod kuće, dobijaju pomoć od vlade“ i podstiču tržišnu histeriju, “WallStreetBets” je eksplodirao.
“Neka se j..u svi ovi oronuli stari milijarderi, moja zemlja je uništena zbog njih“, napisao je “Semkee69”.
„Ovi hedž fondovi zaslužuju da izgore“, napisao je “Quyensanity”.
„Nije reč o pohlepi“, napisao je jedan korisnik na Reditu, navodeći sve recesije koje su „oni“ prouzrokovali i spasavali se dolarima poreskih obveznika. „Reč je o vraćanju onoga što je naše, onoga što smo već platili,“ prenosi “Vošington post”.
„Ovo je zbog primoravanja da radimo na Dan zahvalnosti sve do ‘Crnog petka’ za 9,50 dolara na sat“, napisao je drugi ulagač.
Borba za 'malog čoveka'
„Ovde je reč o nihilizmu koji odslikava sadašnje vreme. Mislim da smo to videli u zbivanjima na Kapitolu... Ljudi vape za promenom sistema,“ rekao je za CNBS Majkl Novograc (Michael Novogratz), bivši menadžer hedž fonda.
„Ovo je generacijsko pitanje. Reč je o milenijalcima, 'Gen Z' (rođeni sredinom 1990-ih) koji su ljuti na ‘bumers’-e (rođene nakon Drugog svetskog rata), govoreći im: zeznuli ste našu planetu; zeznuli ste našu ekonomiju; zeznuli ste našu budućnost - i sebe,“ ističe Novograc.
Dakle, to je bio pokušaj okupljanja u borbi “za malog čoveka”, kaže Sara Njukomb (Sarah Newcomb), stručnjak za bihevioralnu nauku u istraživačkoj kompaniji Morningstar.
"Problem je u tome što će se mali čovek verovatno biti ‘zgnječen’ i u ovoj situaciji," smatra Njukomb.
Ipak, po rečima Tajlera Geloša (Tyler Gellasch), bivšeg savetika Komisije za hartije od vrednosti, „ovo nije u potpunosti priča o Davidu protiv Golijata. Postoje sofisticirani resursi sa obe strane ove trgovine“.
Ulagači okupljeni na Reditovom forumu su u suštini “igrali metaigru”, kazao je za CNBS Jost van Droinen (Joost van Dreunen), koji predaje biznis video igara na Poslovnoj školi Stern u Njujorku.
„To nema nikakve veze sa stvarnim ekonomskim pokazateljima ‘GameStop’-a, oni samo igraju finansijsku metaigru,“ smatra Droinen.
I pandemija korona virusa je imala uticaja jer su ljudi prinuđeni da znatan deo vremena provode kod kuće.
„Da su svi radili svoje, a mi nismo bili u svojim Covid balončićima, ne znam da bi ovo postalo toliko tržišni događaj“, kaže Njukomb.
"Ljudi traže nove stvari, osim "surfovanja" negativnih vijesti o pandemiji, izborima i pobuni na Kapitolu,” ističe Njukomb.
„Hvatanje za bilo šta novo što u sebi ima element uzbuđenja može takođe doprineti ovoj pomami na berzi,“ dodaje.
Tu su i psihološki razlozi poput pokušaja uticaja na društvene okolnosti, zatim nostalgije jer je reč o kompaniji koja je bila uspešna u vreme kada su bili deca.
Osećanje da je 'igra nameštena'
Nestale su mnoge iluzije, ističe Kris (Chris) Arnade, koji je proveo 20 godina na Volstritu pre nego što je počeo da piše o problemu siromaštva. „To je erozija poverenja javnosti. Osećaj je da je igra nameštena. ... A ako se osećate da je igra nameštena, nećete igrati po pravilima,“ rekao je Arnade.
Ovo nezadovoljstvo podseća na bes koji je podstakao pokret “Okupirajmo Volstrit” zvog državne intervencije u spašavanju velikih banaka 2008, iako su dobrim delom bile odgovorne za krizu, podseća “Vošington post” dodajući da baš kao što su populističke snage dovodile u pitanje globalizaciju koja je favorizovala Volstrit i velike korporacije, a ne radnike u fabrikama, možda je u toku i lokalna reakcija protiv finansijskih tržišta koja idu u prilog bogatih.
'Kazino ekonomija'
Svi političari u Vašingtonu se slažu da je situacija oko “GameStop”-a problematična – od progresivne kongresmenke Aleksandrie Okazio Kortes (Alexandria Ocasio-Cortez) do republikanskog senatora Teda Kruza (Cruz).
Nadležni kongresni odbori su najavili saslušanje. Predsedavajući potkomiteta Predstavničkog doma za finansijska pitanja demokrata Bred Šerman (Brad Sherman) kaže da to podseća na “kazino”, prenosi “Vošington post”.
“U meri u kojoj je to kazino, igra treba da bude poštena. Tržišta kapitala moraju da budu manje kazina, a više mesto gde ljudi…mogu da ulažu u kompanije koje predvode novu ekonomiju,” kazao je Šerman.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) sazvala je za ovu sedmicu sastanak sa finansijskim regulatorima o poslednjim turbulencijama na tržištu.
Kako javlja Rojters, ona je zatražila dozvolu od advokata za etička pitanja jer je od jednog ključnih aktera u sagi oko “GameStop”-a, hedž fonda “Citadel”, dobila 700 hiljada dolara na ime naknada za govore nakon što je otišla sa čelne pozicije u Federalnim rezervama.
'Volstrit će uvek pobeđivati'
Međutim, problem je sistemske prirode jer je poslovanje hedž fondova sve rasprostranjenije. Kako piše u “Njujork tajmsu” (The New York Times) Aleksis Goldstejn (Alexis Goldstein), nekadašnji broker na Volstritu, krupni igrači koji su opremljeni sa visokofrekventnim algoritmima za trgovinu i u posedu privilegovanih tržišnih podataka, “uvek će odneti prevagu nad hiljadama malih investitora koji javno objavljuju svoje poslovne pozicije i ulaganja”.
“Još važnije, trgovci na Volstritu imaju pristup ‘neprozirnim fondovima’, privatnim berzama gde tiho šalju velike narudžbine kako bi izbegli okretanje tržišta protiv trgovine kao i razmenu ‘preko šaltera’, već trguju neposredno jedni s drugima, a ne na javnim berzama. Ulažu novac u istraživanje i praćenje glasina, sve u pokušaju da utvrde položaj svojih konkurenata,” ističe Goldstejn.
On stoga smatra da je nemoguće pobediti velike igrače na Volstritu u njihovoj igri, te da treba ljude odvratiti od spekulativnih investicija u pokušaju da brzo i dobro zarade.
'Pobuna na Reditu tek počinje'
Kako god da se završi priča sa “GameStop”-om, sa ulagačima sa Redita, kao i ostalim malim investitorima, treba u budućnosti računati kao sa važnim faktorom na berzi.
„Društveno motivisano ulaganje neće nestati“, kazao je za CNN Kerim Derhali (Derhali), izvršni direktor i osnivač “Invstr”-a, aplikacije za trgovanje. „Ovo je moćan komercijalni trend i tek smo na početku. Ljudi imaju više informacija i moći,” ističe Derhali.
Po njegovom mišljenu, mlađi investitori sve više kupuju i prodaju akcije, pa će tržište morati da se prilagodi. Kao primer je naveo rast akcija “Tesle” i sličnih brendova, koje mlađe generacije vole pa u njih ulažu.
Doduše, veterani sa Volstrita upozoravaju da bi to moglo da se loše završi po male ulagače, podsećajući na dramatičan pad akcija tehnoloških kompanija 2000. godine.
Ipak, trend podstaknut i razvojem društvenih mreža, izgleda da je teško zaustaviti. Tako je portal “Kvarc” (Quartz) objavio tekst pod naslovom “Ko je sledeći ‘GameStop’”, navodeći listu od deset kompanija sa najvećim brojem akcija za “šortovanje”, odnosno klađenje i brzo trgovanje.
