„Rusija zna da je nerešeno pitanje Kosova izazov za odnos Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU) i vidimo strategiju Rusije koja želi da održi ’status quo’. 'Status quo' podriva sposobnost Srbije da uđe u ozbiljne pregovore, da unapredi odnose sa Prištinom", izjavio je Dejmon Vilson (Damon Wilson), izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Sjedinjenih Američkih Država (SAD) iz Vašingtona.
"Vidimo možda čak i hibridni rat protiv vlade kako bi se obeshrabirila mogućnost dostizanja bilo kakvog sporazuma (Srbije i Kosova, dodatak autora)“, rekao je Vilson na panelu „Zamišljamo strateško partnerstvo SAD-Srbije“ održanog u okviru 8. Beogradske NATO nedelje koju organizuje nevladin Centar za evroatlantske studije (CEAS).
„Mislim da u ovom trenutku treba da budemo hrabri i da preuzmemo neke rizike. Budućnost Srbije je blokirana bez dogovora i koristi našeg partnerstva ne mogu u potpusnosti da se realizuju. Budućnost Kosova je možda još i gora bez dogovra“, izajvio je Vilson
'Ne treba slati mešane signale'
Tokom uključenja video - linkom u rad konferencije u Beogradu, Vilson je ocenio i da „predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije ulažu napor u građenje odnosa sa SAD“ i dodao da je to prepoznato u Vašingtonu. On je rekao i da Srbija u Vašingtonu ima „prijatelje koji razumeju sa čime se Srbija suočava i da žele da joj pomognu“.
Vilson je međutim upozorio da „prijateljima Srbije van Srbije ne treba slati pomešane signale“. „To ih ponekad zbunjuje, politička retortika ili razgovori Srbije sa Moskvom, kao i to gde će biti budućnost Srbije. Svi znamo da Rusija nije saveznik Srbije. To je retorika koja može da zbuni političare ovde u Kongresu SAD, može da obeshrabri ljude koji podržavaju Srbiju“, rekao je Vilson.
On je naveo da, prema istraživanjima koja je video, 65 odsto građana Srbije želi tešnje odnose sa SAD i da tu vidi osnov da se zasnuju još bolji odnosi.
Vilson je izjavio i da je pozicija regiona Zapadnog Balkana u današnjoj Evropi „jedno od poslednjih velikih evropskih strateških pitanja“. „Taj region i Srbija su deo Evrope i transatlanske zajednice i mislim da je ovaj deo ključ ka toj viziji i ključ osnove za stabilnost u regionu“, rekao je Dejmon Vilson.
"Želimo da idemo napred sa našim partnerima u ovom regionu, želimo da radimo na reformama", poručio je Vilson.
Šef NATO kancelarije u Beogradu: Nema promene u mandatu KFOR-a
Brigadni general Tomaso Vitale (Tommaso Vitale), šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, izjavio je prethodno da nema promene u mandatu KFOR na Kosovu i da, kako je izjavio ta misija "ispunjava ono što je propisano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija".
"Naš zadatak jeste da zaštitimo sve ljude na Kosovu, da garantujemo slobodu kretanja za sve i želim da kažem da u isto vreme snažno podržavamo ponovno pokretanje dijaloga (Srbije i Kosova) pod okriljem Evropske Unije (EU) ili bilo kog drugog međunarodnog aktera, kako bismo prevazišli istorijski nesporazum", rekao je Vitale na panelu posvećenom saradnji Srbije i NATO.
"KFOR je bio, jeste i nastaviće da bude u potpunosti posvećen, neće biti smanjenja trupa. Nalazimo se u složenom okruženju koje je poslato još složenije sa (pandemijom) COVID-19", rekao je šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.
'Moguća saradnja bez NATO članstva'
Vitale je rekao i da politika vojne neutralnosti Srbije - na kojoj insistiraju njeni zvaničnici - ne predstavlja prepreku za saradnju sa NATO.
"Srbija je naš sused i naš partner koji je veoma cenjen. Njena uloga je ključna za ceo region i u širem međunarodnom kontekstu. Mi smo veoma jasno rekli da je naše osnovno načelo to da NATO, kao savez, poštuje pravo svake suverene zemlje da donosi sopstvene izbore i bezbednosne aranžmane bez bilo kakvog mešanja ili veta sa strane. Veoma smo bili jasni o tome da NATO poštuje pravo Srbije da bira svoje aranžmane", rekao je Vitale.
Šef NATO kancelarije u Beogradu podsetio je da je partnerstvo Srbije i NATO uspostavljeno pre gotovo deceniju i po - 2006. godine - kroz vojnu kancelariju kojom danas upravlja, i da se ono odvija "u interesu i Srbije i NATO i regiona Zapadnog Balkana".
"To je razlog zbog kog poštujem odluku Srbije da razvija partnerstvo sa NATO, a da ne traži bilo kakvu vrstu članstva u NATO. NATO Ima politiku otvorenih vrata, ali ne traži niti nameće članstvo. Politika otvorenih vrata je tu za one koji žele da postanu članovi Alijanse, ali kada me pitaju da li je moguće biti vojno neutralan i sarađivati sa nama - kažem da jeste moguće", rekao je Tomaso Vitale.
Zvaničnik NATO je rekao i da ta Alijansa podržava Srbiju u njenim naporima da se bolje suočava sa "bezbednosnim izazovima sadašnjeg vremena" i da partnerstvo Srbije i Alijanse doprinosi bezbednosti Srbije kroz širok spektar aktivnosti "osmišljenih i skrojenih za jačanje odbrane zemlje, bezbednosnih snaga, institucija i infrastrukture".
Vitale je istakao i da se sve što se zajedno radi, nalazi unutar okvira definisanog Partnerstvom za mir i Individualnim akcionim planom saradnje (IPAP) Srbije i NATO.
Branimir Filipović, pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije iz Sektora za bezbednosnu politiku, zahvalio se predstavniku NATO na stavu o poštovanju politike vojne neutralnosti Srbije i takođe istakao da je saradnja Srbije sa Alijansom u interesu obe strane, te da je to "pravi put daljeg razvoja saradnje".
"Saradnja je važna i zbog pitanja Kosova, koje je za Srbiju najveći politički i bezbednosti izazov i o čemu je u toku dijalog", rekao je Filipović istakavši da je važno raditi i na percepciji NATO u javnom mnjenju Srbije.
'Jaz u percepciji odnosa NATO i Srbije'
"I dalje postoji jaz u percepciji odnosa NATO i Srbije", izjavila je savetnica generalnog sekretara NATO Bejba Baže (Baiba Braze) na međunarodnoj konferencije "Ovo smo mi", drugog dana Beogradske NATO nedelje.
"Nadamo se da ćemo prevazići taj jaz", rekla je Baže i dodala da jaz treba otkloniti kroz debatu.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Entoni Godfri (Anthony Godfrey) rekao je da je saradnja korisna i za Srbiju i za NATO i da se postiže napredak u pogledu regionalne stabilnosti, dodavši da se radi na tome da se u Srbiji promeni percepcija NATO i SAD.
Prema istraživanju koje je predstavljeno dan ranije, eventualno pristupanje Srbije NATO podržalo bi devet odsto ispitanika iz Srbije, dok bi 72 odsto bilo protiv. Ostali, kako su rekli, ne bi glasali na takvom referendumu. Istraživanje je sproveo CESID, čiji je predstavnik istakao da su stavovi građana o članstvu u NATO identični kao i prethodne dve godine.
Osnovni razlog slabije podrške NATO među građanima Srbije jeste intervencija NATO 1999. godine koja je trajala 78 dana, a koja je okončana potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine, nakon čega su vojne i policijske snage Srbije napustile teritoriju Kosova.
"Radi menjanja percepcije koja je uglavnom vezana za bombardovanje", rekao je Branimir Filipović iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, "važno je da u toj oblasti saradnje NATO podrži "deo spoljnopolitičkih prioriteta Srbije". On je rekao i da je aktivnost KFOR-a pozitivan signal koji ima uticaja na javno mnjenje u Srbiji.
Građani Srbije o NATO 21 godinu posle rata
Dačić: Saradnja važna zbog stabilnosti regiona
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da odnosi Srbije i NATO-a predstavljaju "delikatno pitanje" opterećeno nasleđem iz prošlosti, ali je istakao i da postoji odgovornost i obaveza da se zajednički ulože napori da region bude trajno stabilan.
On je istakao da Srbija neće menjati svoju politiku vojne neutralnosti i zatražio razumevanje za vojnu saradnju i sa država koje nisu deo NATO.
"Naše aktivnosti i sadržina saradnje, uključujući vojne i druge vežbe sa zemljama koje nisu članice NATO, nisu na štetu naših odnosa sa NATO i državama članicama i obrnuto", rekao je Dačić. Srbija održava bliske odnose sa Ruskom Federacijom od koje nabavlja velike količine oružja i vojne opreme i sa kojom učestvuje u vojnim vežbama.
S kim Vojska Srbije najviše vežba?
Dačić je na 8. Beogradskoj NATO nedelji kazao i da su partnerski odnosi sa NATO nerazdvojni deo ukupne spoljnopolitičke pozicije Srbije i nastojanja da region bude trajno stabilan.
On je istakao da se odnosi zasnivaju na partnerskoj saradnji u skladu sa politikom vojne neutralnosti, bez nastojanja za članstvom u Alijansi i drugim vojnim savezima, a primetio je i da saradnja nesumnjivo napreduje iz godine u godinu.
Dačić je rekao i da se u mandatu ove vlade Srbija "dodatno afirmisala na međunarodnoj sceni kao kredibilan i pouzdan partner" i kao "izvoznik bezbednosti u regionu", te poručio da ona ne menja svoje spoljnopolitičke prioritete.
Ti prioriteti se, kaže, ogledaju u zaštiti suvereniteta i integriteta zemlje, članstvu u EU, unapređenju regionalne saradnje i negovanju prijateljskih i partnerskih odnosa sa svima.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je i da evropske integracije ostaju spoljnopolitički cilj Srbije i da Evropska unija ne može biti potpuna bez Srbije i zapadnog Balkana.
EU i NATO veoma aktivni u regionu Zapadnog Balkana
Pjetro Mostardi (Pietro Mostardi) vojni ataše pri Delegaciji EU u Srbiji, istakao je da su i NATO i EU veoma aktivni u regionu Zapadnog Balkana, istakavši da učlanjenje Crne Gore i Severne Makedonije kao dokaz razvijenosti odnosa NATO sa balkanskim zemljama. On je istakao i dobar odnos NATO i Srbije, članice programa Partnerstvo za mir, kao nešto što se „visoko ceni“.
Mostardi je rekao i da se KFOR može smatrati glavnim faktorom stabilnosti na Balkanu.
Vojni ataše pri Delegaciji EU u Srbiji je rekao i da je od 27 država članica EU, 21 država i članica NATO, a da je u NATO devet država koje nisu u EU, istakavši da su dve organizacije komplementarne i da njihova saradnja mora da bude politički prioritet.
Žaklin Dao (Jacqueline Dow) iz sektora za politička pitanja i bezbednosnu politiku (PASP) NATO rekla je da sa EU dele iste vrednosti i da ta Alijansa podržava članstvo svih država Zapadnog Balkana u EU i rad na reformama na tom putu. Ona je istakla i da NATO snažno podržava i nastavak dijaloga Beograda i Prištine (koji bi u četvrtak, u Briselu, trebalo da bude nastavljen na nivou ekspertskih grupa, nakon što je obnovljen video konferencijom 12. jula i susretom na najvišem nivou 16. jula u Briselu uz moderaciju specijalnog izalsanika EU za taj dijalog Miroslava Lajčaka).
Dao je rekla i da se saradnja EU i NATO sa državama Zapadnog Balkana postepeno razvija i da je saradnja sa državama tog regiona danas veoma bliska, te da na tom polju NATO i EU rade zajedno, da imaju dobru saradnju na terenu i „isti naglasak“.
- Hoti: U četvrtak u Briselu počinje izrada nacrta sporazuma o nestalima
- Vučić i Hoti: Teški razgovori o nestalima, raseljenima i ekonomiji, od srede tehnički dijalog
Međunarodnu konferencija „VIII Beogradska NATO nedelja – Ovo smo mi“ (letnje izdanje), koja je održana 21. i 22. jula deo je redovnog CEAS-ovog godišnjeg projekta Beogradska NATO nedelja, koji, prema rečima organizatora, od svog osnivanja pre osam godina uživa podršku NATO Odeljenja za javnu diplomatiju.
Ove godine, zbog globalne zdravstvene krize, većina učesnika je učestvovala online, putem Zoom platforme.
